Šta je to samopouzdanje?

Kad bih mogao nazad da se vratim, težio bih samo dobrim trenucima.
Jer, ako ne znate, život je od toga sačinjen, od trenova samo; nemoj da propuštaš sada.
Ja sam bio od onih što nikada nikuda nisu išli bez toplomera, termofora, kišobrana i padobrana; kad bih opet mogao da živim, putovao bih lakši. (Horhe Luis Borhes)

Ne znam formulu za uspeh, ali formula za neuspeh je kada pokušavaš da ugodiš svima. (Bill Cosby)

Mogućnost i sposobnost da se uzdamo samo u sebe i svoje potencijale dovodi nas do samospoznaje, što je čovekovo najveće postignuće. Biti svestan svojih kapaciteta, voleti sebe i znati da svaki čovek govori, radi i ponaša se iz svoje pozicije i stanja, deo je sazrevanja i prihvatanja sebe i drugih onakvima kakvi jesu.

Samopouzdanje nije nešto sa čim se rađamo. Nije nasledno. Ono se gradi i ruši, ili pogrešno gradi i ponovo stvara.

Zamislite da ste rođenjem od svojih roditelja dobili plac na kome treba da sagradite sopstvenu građevinu ili stan koji treba da opremite po sopstvenom ukusu. Pri tom, ne treba da gledate i kopirate kakva je komšijina, jer komšija nema i ne treba da bude. Šta ćete na svom placu da sagradite, ili kako ćete da opremite sopstveni stan, odlučujete sami. Kao mali, bez iskustva, pravite detinje nesigurne poteze. Roditelji su tu kao značajna podrška i neko ko može i treba da pomogne u građenju tako delikatne građevine.

Samopouzdanje nije isto što i normalna promena raspoloženja, ali i ono se menja. Osobe koje imaju izgrađeno pozitivno samopouzdanje lakše će izaći iz izazovnih i teških životnih situacija jer imaju ispravnu sliku o sebi i drugima. Kod osoba sa zdravim nivoom samopouzdanja mišljenje o sebi temelji se na poznavanju sebe i svojih kvaliteta. Ono je konstantno, a takve osobe sebe prihvataju bezuslovno. To znači da su sposobne da realno prihvate svoje i mane i prednosti. Svesni svoje snage, ali i ograničenja, u isto vreme prihvataju sebe kao vredne osobe, bezuslovno, bezrezervno i bez obzira na privremene neuspehe.

Naše samopouzdanje razvija se kroz čitav život. Sliku o sebi gradimo kroz naša iskustva s drugim ljudima i kroz aktivnosti kojima se bavimo. Kada odrastemo naši uspesi i neuspesi, način na koji smo bili tretirani i na koji nas tretiraju članovi porodice, rodbina, komšije, učitelji, treneri, autoriteti, kolege, prijatelji, sve to doprinosi kreiranju nivoa samopouzdanja.

Roditelji su najznačajniji za kreiranje temelja samopouzdanja. Putem nagrađivanja, slušanja deteta i njegovih potreba, pomažemo mu da se zdravo izgradi. Sa detetom treba da bude razgovarano s poštovanjem, posvećujući mu pažnju i ljubav, podržavajući ga u želji da se bavi raznim aktivnostima.

Deca ne treba da budu zapostavljana, kritikovana, na njih ne treba stalno da se viče ili da budu tučena. Ako se od deteta očekuje da bude savršeno u svakoj prilici, da se kažnjavaju njegovi neuspesi, dete dobija poruku da je potpuno nesposobno, i tako se izgrađuje osoba sa niskim samopouzdanjem.

Maske samopouzdanja

Nisko samopouzdanje nije uvek lako prepoznati. Postoje maske ispod kojih se ono skriva. Postoji nekoliko tipova:

Varalica – čini vam se da je srećan i uspešan, ali zapravo se izuzetno boji neuspeha. Živi u stalnom strahu da će biti „otkriven“. Potrebno mu je stalno dokazivanje kako bi zadržao masku pozitivnog samopouzdanja, što naravno vodi do problema poput perfekcionizma, stalnog odgađanja stvari, takmičarskog raspoloženja, a na kraju može da dovede do potpune iscrpljenosti ili sloma.

• Pobunjenik

Stalno se bori za mišljenja i dobrobit drugih, posebno za one stvari za koje se bogati i važni ljudi ne brinu. Živi u stalnoj ljutnji i ima osećaj kako ne vredi dovoljno. Konstantno mora da dokazuje kako tuđi komentari ne mogu da ga povrede, a to vodi do toga da ekscesivno okrivljuje druge, što opet vodi do protivljenja zakonu, demonstrativnih istupa i sl.

• Gubitnik

Ponaša se bespomoćno i kao da je nesposoban da se nosi sa svetom i svakodnevnim izazovima, pa čeka nekoga ko će ga spasiti. Samosažaljenje koristi kao štit protiv preuzimanja odgovornosti za menjanje života. Stalno mu je potrebna tuđa zaštita i vođstvo, što vodi do manjka sposobnosti za odlučivanje, podcenjivanja vlastitog uspeha, i na kraju opsesivnog oslanjanja na partnera.

Nisko samopouzdanje ima vrlo nepoželjne posledice. Stvara anksioznost, stres, osećaj usamljenosti, čime povećava šanse za razvoj depresije. Uzrokuje probleme u odnosima s drugim ljudima i ljubavnim vezama. Ozbiljno može da ugrozi obrazovanje i posao. Može da dovede do potcenjivanja ličnih sposobnosti i neostvarenja ličnih mogućnosti. Povećava emotivnu ranjivost i zavisnost od droga i alkohola. Najgore od svega, nisko samopouzdanje vodi do konstantnog povećanja negativne slike o sebi, pa osoba pada sve niže i niže ili čak počinje da se ponaša samodestruktivno.