- Uspešni ljudi, prema stručnjacima, ne oslanjaju se na slučajnost, već na navike koje im pomažu da prepoznaju i iskoriste prilike.
- Stručnjakinja izdvaja vrednosti, pozitivan unutrašnji dijalog, otvorenost za neočekivano, prihvatanje neuspeha i zahvalnost kao ključne navike.
- Srećni ljudi češće primećuju šanse, oslanjaju se na intuiciju i izvlače korist iz nepovoljnih situacija.
Svi poznajemo osobu kojoj, čini se, sve polazi za rukom. U pravom trenutku pronađe dobar posao, upozna pravu osobu ili naiđe na priliku koja joj promeni život. Dok se neki ljudi pitaju zašto ih sreća zaobilazi, drugi kao da je neprestano privlače.
Međutim, profesorka liderstva i inovacija Tina Silig smatra da sreća nije samo pitanje slučajnosti. Naprotiv, mnogo toga zavisi od načina na koji razmišljamo, odluka koje donosimo i spremnosti da prepoznamo prilike kada se pojave.
Sreća se ne čeka, ona se stvara
Tina Silig, koja je više od dve decenije vodila programe iz oblasti liderstva i inovacija na Univerzitetu Stanford, sreću opisuje kao nešto što ne možemo da vidimo, ali čije posledice možemo jasno da osetimo.
U svojoj knjizi What I Wish I Knew About Luck, Silig pravi razliku između onoga što nam se jednostavno dogodi i „srećnih okolnosti“ koje delimično sami stvaramo svojim izborima, ponašanjem i spremnošću da preuzmemo rizik.
To ne znači da možemo da kontrolišemo sve što će nam se dogoditi. Ne možemo.
Ali možemo da povećamo broj prilika koje će nam se pojaviti na putu.
Prema njenom pristupu, ljudi koji deluju kao da imaju mnogo sreće često zapravo rade nekoliko jednostavnih stvari koje povećavaju verovatnoću da će primetiti i iskoristiti dobru priliku.
5 navika ljudi koji sami stvaraju svoju sreću
1. Znaju šta im je zaista važno
Prvi korak je da poznajete sopstvene vrednosti.
Kada znate šta vam je važno, lakše ćete prepoznati priliku koja se uklapa u vaš život, ali i odbiti onu koja bi vas odvela u pogrešnom smeru.
To je važno i na poslu. Čovek koji zna svoje granice neće prihvatiti baš svaku ponudu samo zato što zvuči dobro. Neće pristati ni na nešto što se kosi sa njegovim principima.
Poznavanje sopstvenih vrednosti pomaže nam da donosimo odluke koje imaju smisla i onda kada ne znamo kakav će biti konačan rezultat.
2. Paze na priču koju pričaju sebi
Način na koji govorimo sebi o sopstvenom životu može uticati na odluke koje donosimo.
Ako stalno ponavljamo da nemamo sreće, da nismo dovoljno sposobni ili da nam se dobre stvari nikada ne događaju, lako ćemo početi da se ponašamo u skladu sa tim uverenjem.
Selig savetuje drugačiji pristup.
Umesto pitanja „Zašto se ovo meni uvek dešava?“, korisnije je zapitati se: „Šta mogu da uradim sledeće?“
Ne možemo promeniti sve što nam se dogodilo, ali možemo promeniti način na koji ćemo na to gledati i šta ćemo uraditi nakon toga.
3. Ostavljaju prostor za neočekivano
Ponekad se najbolja prilika pojavi upravo onda kada promenimo uobičajenu rutinu.
Umesto da svaki dan idete istim putem, možete započeti razgovor sa nekim koga ne poznajete, javiti se bivšem kolegi ili prihvatiti poziv koji biste inače odbili.
To ne znači da treba bezglavo juriti za svakom slučajnošću. Poenta je u tome da ne zatvorimo sva vrata pre nego što uopšte vidimo šta se nalazi iza njih.
Što više ljudi upoznajemo i što više različitih iskustava imamo, veća je šansa da naiđemo na nešto što će nam otvoriti novi pravac.
Pročitajte u našoj gleriji moćne Sensine citate dana:
4. Ne kriju neuspehe
Jedna od zanimljivijih ideja jeste da neuspeh ne mora biti dokaz da nismo dovoljno dobri.
Može biti dokaz da pokušavamo.
Umesto da neuspešne pokušaje brišemo iz svoje priče, možemo ih posmatrati kao iskustvo iz kojeg smo nešto naučili.
Zato se često govori o svojevrsnom „CV-ju neuspeha“ – spisku stvari koje nisu uspele, ali su donele iskustvo, znanje i novi pokušaj.
Čovek koji se ne plaši svakog neuspeha lakše će se usuditi da napravi sledeći korak.
A upravo taj korak ponekad vodi do prilike koju nije mogao ni da predvidi.
5. Ne zaboravljaju zahvalnost
Poslednja navika deluje najjednostavnije, ali može imati veliki uticaj na odnose sa ljudima.
Reći iskreno „hvala“, setiti se nekoga ko nam je pomogao, preporučiti osobu ili joj uzvratiti uslugu ne košta mnogo.
Ipak, takvi postupci grade odnose.
A upravo kroz odnose često dolaze nove informacije, preporuke, saradnje i prilike.
Zahvalnost zato nije samo pitanje lepog ponašanja. Ona može biti i način da negujemo veze koje će nam jednog dana otvoriti neka nova vrata.
I psihologija govori o "srećnim" ljudima
Ideju da sreća delimično zavisi od načina razmišljanja istraživao je i britanski psiholog Ričard Vajzman.
Njegova istraživanja sugerišu da ljudi koji sebe smatraju srećnima češće primećuju prilike oko sebe, oslanjaju se na intuiciju, očekuju pozitivne ishode i uspevaju da iz nepovoljnih situacija izvuku nešto korisno.
To ne znači da optimizam može da spreči loše stvari.
Znači samo da dve osobe mogu doživeti istu situaciju, a iz nje izvući potpuno različitu priliku.
Jedna će videti zatvorena vrata.
Druga će primetiti prozor.
Kako da počnete da stvarate više „sreće“?
Ne morate preko noći menjati svoj život.
Za početak, dovoljno je da jednu nedelju posmatrate sopstvene navike.
Zapišite šta vam je zaista važno. Obratite pažnju na način na koji razgovarate sa sobom. Uradite nešto drugačije od uobičajenog. Razgovarajte sa osobom sa kojom dugo niste bili u kontaktu. Setite se nekoga kome dugujete zahvalnost.
I obavezno zapišite nešto što nije uspelo – ne kao dokaz svog neuspeha, već kao lekciju.
Jer sreća će uvek imati element slučajnosti. Ne možemo je kontrolisati niti možemo garantovati da će nam se dobre stvari dogoditi.
Ali možemo da budemo spremniji kada se prilika pojavi. Možda se zato prava tajna sreće ne krije u tome da nekome život uvek ide savršeno.
Možda je u tome da ne propustimo dobru priliku samo zato što je nismo očekivali.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO:
