Na tip vezivanja kojem pripadate u partnerskom odnosu utiče detinjstvo, odnos s majkom ali i još mnogo toga.
Potreba za drugom osobom
Ipak kada su u odnosu često se žale da ih druga osoba guši, da je prezahtevna, i neretko se dešava da ostvare vezu upravo sa potrebitim tipom koji je po svim svojim karakteritikama potpuno suprotnan.
Čežnja za bliskošću
„Osobe kojima je potrebno puno nežnosti, ljubavi, tuđeg prisustva imaju ono što zovemo Potrebiti stil vezivanja. Tipično za ovaj stil je da im je potrebno prisustvo druge osobe, ali ne u smislu kvaliteta, već količine vremena koju provode zajedno. Osoba se oseća ugroženom ako partner nije blizu u svakom trenutku. U osnovi se krije potreba za regulacijom kroz kontakt. Ovoj osobi je emocinalno zima, i potrebna joj je druga osoba kako bi se zagrejala. Njeno emotivno stanje zavisi od druge osobe. Kada partner putuje ona oseća separacijsku anksioznost, oseća se loše a kao posledica se javlja ljutnja."
Ovako se u vezi ponašaju osobe čije su potrebe dok su bile bebe, bivale uglavnom nedovoljno zadovoljene i osoba je zapela u emocionalnom potraživanju. One kasnije u vezama očekuju da to što nisu dobili kao deca dobiju od svog partnera i duboko veruju da imaju pravo da zahtevaju punu partnerovu posvećenost. Praktično one nastoje da kroz partnerski odnos dovrše proces razvoja koji nije zaokružen onda kada je trebalo.
3 vežbe za privlačenje srodne duše: kako da pronađete i zadržite ljubav svogživota
Naš sagovornik nas uvodi dublje u temu i kaže „Ključno postignuće ranog perioda je izregulisanost. To znači da je ako smo plakali tu bila mama da nas uteši, da nam pruži toplinu, dodir, da nas umiri i prevede u jedno opušteno stanje. Kada smo u tom smislu namireni kao deca, izrastamo u osobe koje imaju siguran stil vezivanja. Kada kao bebe nismo dobijali tu izregulisanost, mi prosto moramo da je potražimo spolja. Mehanizmi su nam takvi da to najpre tražimo od partnera, a ako partner nije u stanju da nam pruži ono što nam je potrebno terapija se nameće kao jedino konstruktivno rešenje. Naravno pod pretpostavkom da želimo nešto da menjamo. U protivnom nalazimo druge izvore regulacije kao što su alkohol, opijati, lekovi, radoholičarstvo, seks..."
Strah od odbijanja
Plašljivi stil vezivanja takođe spada u nesigurnu vezanost i u njemu se prepoznaju ljudi koji imaju veliki strah od prepuštanja. Oni imaju iracionalni strah da kada bi napravili korak napred u odnosu i pokušali da se prepuste doživeli nešto strašno. Tomislav nas upoznaje sa karakteristikama ovog tipa „Ljudi koji su skloni plašljivom stilu vezivanja zapadaju u stanje viskoke emocionalne disregulisanosti i stresa ako budu odbijeni. U osnovi u njima se krije velika bol, velika patnja, i velika usamljenost.
