Mesto gde ćemo se prešaltovati pre nego što se suočimo sa spoljnim svetom i borbom u njemu. Naši domovi često nisu dovoljno veliki za to. Vrtoglavi porast cena kvadrata osudio nas je na život u manjim prostorima i utočište nam se čini nedostižnim snom. Ipak, naša težnja ka privatnom prostoru ne predstavlja luksuz već osnovnu ljudsku potrebu.

Privatnost je baza za razvoj individualnosti. Podržava zdravo funkcionisanje tako što nam pruža vreme potrebno da budemo sami sa sobom, vreme za relaksaciju, izlivanje emocija, beg od stresa svakodnevnog života i suočavanje sa gubicima, šokom i tugom. Mi instinktivno obeležavamo tri nivoa teritorije na svojoj mentalnoj mapi sveta: osnovni, sekundarni i javni. Osnovna teritorija je naše pribežište, utočište. Bilo da je to kućica u bašti bilo samo naša strana kreveta, to je naš delić sveta nad kojim moramo imati kontrolu. Neke studije otkrile su da, ukoliko u taj osnovni prostor neko upadne, postajemo defanzivni ili agresivni.

U svom utočištu osećamo da smo u miru, sa samima sobom i sa svetom. To možemo uporediti sa vremenom kada smo bili mali i kada nam je majka obezbeđivala ono što nam je potrebno. Kada smo plakali kao bebe, oslanjali smo se na svoje majke da reše to što nas muči. U trenutku kada smo se osetili sigurnim, bili smo u mogućnosti da se smirimo i uđemo u svoj unutrašnji svet. Utočište je mesto gde možemo da se pobrinemo za svoju dušu.

Nastavak članka