Slika o sebi predstavlja način subjektivnog sagledavanja sebe i svoje ličnosti koju čine telesni, mentalni i emotivni aspekt. Slika o svom telu je jedan od aspekata slike o sebi i odnosi se na to kako se osećamo u svom telu, kako ga opisujemo i kako mislimo da drugi ljudi vide naše telo.

Društvena očekivanja kreiraju ogledalo u kom smo pozvane da se ogledamo tokom formiranja polnog identiteta. Standardi po kojima nas drugi procenjuju i po kojima mi procenjujemo sebe su skoro isti. Mnoge žene, bez obzira na godine, doživljavaju svoje telo kao objekat u koji se gleda i koji se procenjuje. One ovakvu sliku o svom telu stiču preko komentara roditelja, načina na koji se roditelji i druge osobe odnose prema njihovom telu tokom detinjstva, zadirkivanja od strane vršnjaka, preko medija i modnih zahteva. Obično se nalaze pred zadatkom da dostignu ideal koji mali broj žena može da ispuni.

Slika o sebi predstavlja način subjektivnog sagledavanja sebe i svoje ličnosti koju čine telesni, mentalni i emotivni aspekt. Početak razvoja slike o sebi vezuje se za kraj druge godine života kada dete postaje svesno svog tela i imena i razlikuje sebe od drugih. Deca u tom periodu počinju da razmišljaju i da postavljaju pitanja o sebi. Tako pokušavaju da što bolje razumeju sebe i stvaraju okvir za način doživljavanja sveta koji ih okružuje i način komunikacije sa njim. Da bi zdrava slika o sebi bila formirana, potrebno je da dete stekne osećanje da je voljeno, da su njegove misli, osećanja i dela priznata i ozbiljno shvaćena i da je ono vredno bližnjima i društvu.

Slika o svom telu je jedan od aspekata slike o sebi i odnosi se na to kako se osećamo u svom telu, kako ga opisujemo i kako mislimo da drugi ljudi vide naše telo. U osnovi slike o svom telu nalazi se samopoštovanje. Osobe sa niskim samopoštovanjem sebe procenjuju kao nedovoljno dobre – nedovoljno lepe, nedovoljno mršave, nedovoljno visoke, nedovoljno... – zbog čega smatraju da su nedovoljno vredne pažnje i ne dozvoljavaju da njihova prava priroda bude izražena.

Neke od njih teško izražavaju slobodu pokreta, radost i avanturistički duh. Ako je osoba formirala negativnu sliku o sebi, strah od odbacivanja i verovanje da okolnosti u kojima se nalazi ne mogu da budu promenjene, stvara se mogućnost za autodestruktivno ponašanje u adolescenciji. Ovaj problem raste i dovodi do poremećaja u ishrani, do zamke anoreksije i bulimije, ciklusa izgladnjivanja, prejedanja i povraćanja. Anoreksija i bulimija najčešće se javljaju u tinejdžerskim godinama i to su dve krajnosti sa istim ciljem, da se ispuni unutrašnja praznina. Kod anoreksije, osoba psihički pati zbog doživljaja da je predebela, a da bi smanjila psihički bol i stekla doživljaj kontrole nad svojim telom, uvodi režim ishrane kojim drastično smanjuje telesnu težinu.

U osnovi ovog poremećaja nalazi se anksioznost koja je rezultat nezadovoljstva svojim izgledom i nesposobnost uviđanja napretka u mršavljenju, a često počinje kao reakcija na neuspeh, kao što su odbijanje u ljubavi ili ismevanje u društvu. Osobe koje pate od bulimije jedu često i više nego što je potrebno, a najčešće su zavisne od slatkiša, ugljenih hidrata i testenine, proizvoda koji povećavaju nivo serotonina u mozgu, susptance koja učestvuje u stvaranju doživljaja mira i zadovoljstva. Ove osobe imaju osećanje nemira, tuge i krivice zbog prejedanja, pa se služe različitim načinima za brzo izbacivanje hrane koju su pojele, najčešće povraćanjem. Postoje mnogi primeri žena koje su se sa anoreksijom i bulimijom borile od srednje škole. One često imaju velike promene u težini, u rasponu od 15kg, godine provode na dijetama i u prekomernom vežbanju, a umesto ispunjavanja zacrtanog cilja dolaze do kompulsivnog prejedanja i negativne slike o sebi.

Osobe koje imaju dobru sliku o sebi i svom telu, imaju osećanje lične vrednosti, osećaju se sposobnim da se suoče sa životnim izazovima, da uče i da donose odluke, imaju veću otpornost na stres i zadovoljnije su svojim životnim okolnostima. Roditelji koji imaju dobru sliku o sebi predstavljaju najsigurniji način da je i dete formira. S obzirom da ljudi imaju različite okolnosti odrastanja, a da je trenutak za napredovanje uvek trenutak u kojem se nalazimo, želimo da istaknemo da slika o sebi može da se menja tokom života.PageBreak

Pozitivna slika o sebi
Shutterstock pozitivna_slika_o_sebi_1

Kontakt sa svojim telom

Način na koji praktikujemo yogu u Yoga centru Srbije razlikuje se od ostalih načina vežbanja u cilju i efektu koji vežbe treba da proizvedu. Yoga ističe prihvatanje sebe, što u velikoj meri nedostaje osobama koje imaju negativnu sliku o sebi i svom telu. Yoga nas uči da osetimo kontakt sa svojim telom, da se zbližimo s njim i tretiramo ga kao hram, jedini koji imamo i koji nas nosi kroz život, donosi nam prijatnost i zadovoljstvo i omogućava nam da se izrazimo u svetu koji nas okružuje. Ako ga budemo držali u čistom stanju, spolja i iznutra, adekvatnom ishranom, fizičkom aktivnosti i ne budemo ometali njegove funkcije, ono će održati zdravlje organa i žlezda, elastičnost mišića, pokretljivost zglobova, normalno funkcionisanje metabolizma, podržavaće emocionalnu stabilnost i otvorenost.

Držanje pažnje na disanju i na mestu dešavanja, svesnost o doživljaju u svakom trenutku, odsustvo razmišljanja i briga čine praktikanta yoge svesnijim njegovih navika, daju mogućnost centriranja i opuštanja. Vežbanje yoge sa sertifikovanim instruktorima Yoga saveza Srbije predstavlja intenzivno iskustvo bivanja sada i ovde.

Yoga je način da budemo prisutni u trenutku i da vidimo sebe onakve kakvi jesmo. Umesto maštanja ili pravljenja slike koju hoćemo da drugi ljudi vide, u yogi dolazimo u stanje mira i tišine u kojem se pokreće doživljaj prijatnosti i prepuštenosti. U drugim vrstama vežbanja pažnja je ometena gledanjem instruktora i glasnom muzikom, što uz nagle pokrete i iscrpljivanje preko granica prijatnosti remeti i doživljaj. Pokretanje doživljaja prijatnosti boravka u svom telu važan je aspekt prihvatanja sebe. Svesnost o dešavanju u telu, usklađenost pokreta i disanja i buđenje prijatnog doživljaja formiraju novi pristup koji se prenosi i na druge aspekte života osobe.

Istraživanja Asocijacije za interdisciplinarna istraživanja yoge pokazuju da se žene koje se bave sportom bolje osećaju u svom telu od onih koje se ne bave sportom, a druga pokazuju da sportovi koji zahtevaju mršavost, provociraju mogućnost stvaranja loše slike o sebi i poremećaja u ishrani. Priroda yoge u kojoj nema takmičenja može mnogo toga da promeni kod osoba koje imaju ovaj problem. Yoga stavlja akcenat na unutrašnji proces. Vežbe se izvode svojim ritmom, u skladu sa disanjem, zatvorenih očiju, usredsređeno, bez osvrtanja po prostoriji i posmatranja kako to drugi rade. Istraživanje koje je sprovedeno 2005. godine u SAD pokazuje različite podatke o efektima bavljenja sportom na sliku o sebi i tu se yoga izdvaja. Ispitane su tri grupe žena, one koje vežbaju yogu, one koje vežbaju aerobik i one koje se ne bave fizičkom aktivnosti. One koje su vežbale yogu, u većoj meri su prihvatale svoje telo od ispitanica iz druge dve grupe i bolje su prepoznavale poruke tela. Što su duže vežbale yogu, žene su više cenile svoje telo.

Naučnici smatraju da preusmeravanje fokusa misli sa kritikovanja na prepoznavanje kvaliteta čuva od smanjenja samopoštovanja i uspostavlja sklad u razmišljanju. Vežbanje yoge dozvoljava da osetimo svoje telo i da prestanemo da ga procenjujemo. Time se otvara mogućnost da se tokom vremena promeni misaoni program kritikovanja i omalovažavanja svog tela.

Osobe koje vežbaju yogu otkrivaju da su mnogo opuštenije u kontaktu sa ljudima, lakše uspostavljaju komunikaciju i izražavaju emocije, ispoljavaju veću stabilnost raspoloženja i manje su zabrinute zbog svog fizičkog izgleda, okrenute su sadašnjosti, utemeljene u realnosti i perspektivno posmatraju budućnost. Izvođenje određenih pokreta u granicama prijatnosti, sa punom pažnjom i u skladu sa disanjem daje mogućnost da prepoznamo udobnost u svom telu i da iz sveta koji ističe telesnu lepotu i idealan oblik tela uđemo u svet koji nas uči da uvažavamo moć koju naše telo pruža.

Više na adresi www.yogacentarsrbije.com.