Sreća rađanja

Da li ste imali sreću da prisustvujete rađanju deteta i doživite onaj trenutak neposredno posle rađanja, kada majka, do sekunde pre toga mučena neopisivim bolovima ugleda svoje novorođenče i uzme ga u naručje... Sa njenog lica nestaju svi tragovi porođajnih muka kao da ih nije ni bilo i ono se pretvara u najsrećnije lice, božanski lepo, blaženo, ispunjeno zahvalnošću jer sve je prošlo i završilo se – srećno. Interesantno je da se neposredno posle porođaja, kao i pri orgazmu, odvijaju procesi koji u mozgu oslobađaju depoe tzv. hormona sreće i njihovih transmitera (endorfina, oxytocina, serotonina, dopamina & co.) koji se munjevitom brzinom uglavnom putem krvi šire kroz telo majke, koje podrhtava od sreće, kao pri orgazmu.

Po poretku ljubavi, rođenje je usko vezano za seksualnost, a seksualnost za život i smrt. Rezultat modernih tehnologija i tzv. savremeni pogled na svet i život doveli su nas do toga da živimo u vremenu pripitomljene seksualnosti. Ukrotivši seksualnost od silovite bujice napravili smo kanal u kome voda gotovo da više i ne teče, jer hoćemo da je u potpunosti držimo pod kontrolom. Time smo seksualnost potpuno lišili, kako njene veličine, tako i njenih posledica. Ali činjenica je da seksualni čin predstavlja osnovu celokupnog života, a događa se oči u oči sa smrću, jer samim svojim postojanjem smrt uzrokuje neophodnost seksualnosti. Par koji dobija decu zna da će deca nadživeti svoje roditelje. Time što rađaju dete, oni mu prave i ustupaju mesto.

Koje su najčešće predrasude danas vezane za čin porođaja?

Napretkom higijene i savremene medicine danas je smrtnost porodilja i novorođenčadi znatno manja nego što je to bio slučaj ranije, ali je istovremeno upravo ta činjenica bitno uticala na poprilično iskrivljen odnos prema porađanju i rađanju. Ono najprirodnije – porođaj, u međuvremenu se tretira poput bolesti, pa su tako bolnice postale mesta za porađanje. U najboljoj nameri i pod pritiskom tzv. savremenih shvatanja modernog vremena koje nam propagira iluziju o apsolutnoj sigurnosti, ženama se korak po korak sistematski ukida pravo na intimnost porađanja i samoodgovornost.

Na porođaj, tj. rađanje, više se ne gleda kao na rezultat seksualnosti, dakle nečeg vrlo intimnog, već to postaje jedna od mnogih „tehnika“ savremenog života. Mnoga porodilišta u svetu, posebno ona specijalizovana za carske rezove pretvaraju se u profitabilne biznis-centre. Ipak, može se reći da dolazi do novog buđenja svesti na globalnom nivou, što potvrđuje činjenica da se danas sve više žena odlučuje za prirodan porođaj kod kuće ili u specijalizovanim kućama ili domovima za (po)rađanje u kojima buduća mama može da se porodi u uslovima bliskim onima kao kod kuće uz pomoć babice i uz pratnju partnera – budućeg tate. Čak je i sve veći broj klinika, koje pored „klasičnog“ porodilišta imaju i novodograđena odeljenja za prirodan porođaj opremljena velikim kadama, čak i manjim bazenima, sobama za meditaciju i opuštanje itd.PageBreak

Priprema za prirodan porođaj

Kakva priprema za prirodan porođaj se preporučuje budućim roditeljima?

Čin (po)rađanja jedan je od najbitnijih trenutaka u životu. Kako za majku – tako i za dete. Nažalost, kod nas se tome još uvek ne posvećuje dovoljno pažnje i odgovornost za tako bitno dešavanje olako se predaje i prepušta drugima. Za porođaj je neophodna priprema, kako fizička tako i mentalna. Počevši od informisanja o psiho-fiziološkim procesima za vreme trudnoće i porođaja, preko telesnih vežbi, vežbi disanja i opuštanja, yoge i intimne masaže, sve do određenog načina ishrane i načina odnosa prema sebi i svojoj okolini, itd.

Pored toga u Nemačkoj se na primer praktikuje pohađanje kursa za pripremu porođaja za porodilje i njihove partnere. Te kurseve vode babice, a troškove preuzima zdravstveno osiguranje. Interesantno je da ih pohađaju ne samo prvorotke, već i porodilje koje već imaju decu. Iz ličnog iskustva ovo mogu toplo da preporučim svim parovima, jer na takvom kursu mogu, između ostalog, ponovo da se podsete, kako na važnost zajedničkog zadatka koji je pred njima, tako i na činjenicu da porodilja ima glavnu ulogu, ne samo pri porođaju i pripremi za porođaj, već i u svim odlukama koje se povodom toga moraju doneti.

To je isto tako i mesto na kome se mogu naštimovati njihovi individualni instrumenti kako bi mogli biti u istoj rezonanci zajedničkog orkestra i podsetiti da žena porodilja nije samo glavni akter već i režiser, a muškarac idealni pomagač i sluga koji će je u svakom trenutku potpuno i bez rezerve podržati. Vrlo je bitna stručna pomoć i podrška babice, ne samo za vreme porođaja, već i u vreme pripreme za porađanje. Svakako preporučujem i pohađanje radionica poretka ljubavi, kako bi se pogledale eventualne energetske blokade i doprinelo njihovom ponovnom protoku i transformaciji u energetske resurse, koji su pre svega u tom periodu jako bitni.

Kako uspostaviti optimalnu komunikaciju sa bebom tokom trudnoće i nakon (po)rađanja?

Kontakt sa detetom treba uspostaviti što je moguće ranije, onog trenutka kada osetimo ili saznamo da je dete začeto i raste u stomaku majke. Treba ga ljubiti, maziti, s njim pričati. Može i mentalno, ali poželjno je da se to radi glasno, kako bi se dete što pre naviklo na glas oba roditelja i osećalo sigurnim i dobrodošlim. Posle rođenja to treba nastaviti još intenzivnije. Najbitniji su upravo prvi trenuci po dolasku na svet. Što pre treba detetu omogućiti da bude uz majku i to najbolje golim telom na golo telo. To će mu pomoći da brzo prevaziđe traumu rađanja, idealno uz zvuke otkucaja majčinog srca, koje su mu od samog nastajanja tako poznati, uz mirise i toplinu majke. U slučaju da je dete rođeno carskim rezom ili je majka u životnoj opasnosti ili pod uticajem narkoze pa joj to nije moguće, onda tu ulogu preuzima otac.

Svako nasilno prekidanje zbližavanja, tj. razdvajanje od roditelja, pre svega od majke, u ranim trenucima života kasnije može da ima ozbiljne posledice. Toga se dete uvek seća sa velikim bolom, što se ispoljava suprotstavljanjem roditeljima. Na tome kasnije mora da se radi, kako bi ponovo došlo do uspostavljanja prekinutog odnosa, što pre – to bolje. To suprotstavljanje je rezultat sećanja na trenutak odvajanja u ranom detinjstvu. Duboko ispod njega skrivena je jaka ljubav. Kada je neko ljut na svoje roditelje, u polju poretka ljubavi tragam za mestom na kome je u ranom detinjstvu došlo do prekida zbližavanja. Kada ga pronađem, vraćam se s klijentom u to vreme i pomažem detetu u njemu da pronađe put do majke ili oca. Tada borba prestaje i svi mogu da odahnu, i dete i roditelji. Oni mogu ponovo da se okrenu detetu, i dete opet može da se okrene njima.

Kakva je uloga oca u odnosu na majku i na prinovu?

Period trudnoće je period u kome je uloga oca sekundarna. Majka i dete su uvek u prvom planu. Uprkos tome, neophodna je maksimalna prisutnost oca i osećanje njegove ljubavi. Međutim, vrlo često su te prirodne dinamike pogrešno tumačene, što može dovesti i do pojave straha, nesigurnosti pa i konflikta. Očevi neretko počinju da se osećaju kao višak, da nisu dovoljno potrebni i voljeni, osećaju čak da su ugroženi od strane novorođenčeta, koliko god to na prvi pogled može delovati apsurdno. Počinju duže i više da rade, pod izgovorom da žele da obezbede više sredstava za egzistenciju ili slično, i tako propuštaju dragoceni period zbližavanja sa novorođenčetom i uspostavljanja novih niti ljubavi sa voljenom ženom u novonastaloj situaciji. Poredak ljubavi daje nam fantastične mogućnosti za prevazilaženje takvog stanja kao i shvatanja tih i drugih skrivenih dinamika života.