Živimo u doba koje nam je maksimalno olakšalo komunikaciju i u kome primamo hiljade poruka dnevno, ali nam je istovremeno i teško da se snađemo u toj šumi informacija i na kraju ostanemo uskraćeni za istinu i za ono što nam zapravo treba. Iako reč komunikacija pretpostavlja da imamo nešto zajedničko sa sagovornikom, na zapadu je preovladala forma nad suštinom tako da je mnogo važnije kako komuniciramo i kroz koje kanale nego o čemu komuniciramo. Veoma često je primarno da komunikacija bude nešto što može da nam zaokupi pažnju, da nas zabavi i da nam nešto proda. U potrošačkom društvu je teško znati šta je istina a šta ne i koja informacija je vredna toga da bude memorisana u naš hardver, a koja bi trebalo da bude odstranjena.

I za zapadne i istočne filozofe pitanje prirode znanja je ključno već vekovima. Neki filozofi su tvrdili da možemo znati samo ono što opazimo svojim čulima, dok su drugi tvrdili da se sve znanje već nalazi u našem intelektu i da ne možemo znati više od toga. Kako god bilo i gde god znanje ležalo, ostaje nam večno pitanje istinitosti onoga što znamo. U Joga Sutrama Patanđali tvrdi da postoji pravo znanje i pogrešno znanje, a da se ključ za razlikovanje nalazi u našoj svesnosti.

Nažalost, naši uvidi mogu često biti zamagljeni opsenama impresija, profanim distrakcijama i eskapizmom ili obećanim iskustvima kao što su filmovi, kompjuterske igrice, kockanje... Veliku ulogu u odvlačenju naše pažnje imaju i poruke koje obećavaju bolju budućnost: finansijski prosperitet, promene na fizičkom planu za koje mislimo da će nam poboljšati kvalitet života i tako dalje. Nakon svih poruka kojima smo bombardovani ostajemo u čauri nedovoljnosti pokriveni ćebetom osećaja da nismo dovoljno dobri.

Rene Dekart je tvrdio da je suština ljudskog bića njegova sposobnost da misli i dok odvaja telo od uma, Patanđali čini sasvim suprotno premisom da kroz praktikovanje joge dozvoljavamo umu da duhovno transcendira i dostigne viši nivo intelekta. Ovo jedinstvo misli, osećanja i akcije nam dozvoljava da dotaknemo svoju unutrašnju mudrost, da vidimo istinu koja na kraju može glasiti: "Mislim, osećam, delujem - dakle postojim."

PageBreak

Unutrašnja mudrost

Patanđali tvrdi i da naša unutrašnja mudrost dolazi iz naše više svesti - buddhi. Buddhi je središte mudrosti i ova reč je ženski rod od Buddha - onaj koji je probuđeni. Buddhi predstavlja jedan od tri nivoa uma. Preostala dva nivoa su: perceptivni um - manas i ego - ahamkara.

Perceptivni um dobija stimulacije ili informacije iz spoljašnjeg sveta, a buddhi određuje validnost te informacije i služi kao vrsta filtera koji odvaja stvarno od nestvarnog. Ego je u vezi sa ličnošću i sastoji se iz milijardi iskustava i socijalnih otisaka. Ego skladišti i sećanja: kulminaciju naših kulturoloških, religijskih i socijalnih stavova i vrednosti.

Ahamkara je po svojoj prirodi subjektivna kategorija odnosno interpretira stvarnost onako kako nama odgovara. Na primer, ako verujemo da u nečemu možemo da uspemo imamo zaista veće šanse da to i učinimo jer se barijere negativnosti uklanjaju. Isto tako, ako odrastemo misleći za sebe da smo glupi, ružni i siromašni velika je verovatnoća da će sve naše odlu­ke proći kroz taj subjektivan filter negativnosti.

Joga nas uči da prevaziđemo subjektivne stavove. Uloga učitelja ili gurua može se savršeno dobro opisati rečima Halila Džubrana: "Ako je učitelj zaista mudar on vas ne zove da uđete u kuću njegove mudrosti već vas vodi do praga vašeg uma." Svrha joge jeste da dotaknemo taj prag kako bismo mogli da kontrolišemo ideje u umu, a ideje ovde možemo izjednačiti sa informacijama. Treba napraviti razliku između pravih i pogrešnih informacija u smislu onih koje su dobre za nas a koje ne, šta nam pomaže a šta nam ne pomaže.

Dokle god komunikacija između dve osobe teče, to nam daje vremena da zastanemo i da procenimo kvalitet informacije i da donesemo odluku. Međutim, to uglavnom više nije tako jer smo sa svih strana obasuti informacijama i idejama, simbolima i porukama. Kako razlučiti šta je istinito, a šta nije? Prvo moramo odvojiti dovoljno vremena da procenimo informaciju a zatim donesemo sud o tome da li je ona ispravna ili pogrešna, da li nam pomaže ili odmaže.

Prema jogičkoj tradiciji, informaciju treba procenjivati u sadašnjem trenutku, bez pristrasnosti i u skladu sa tim da kada dobijete neku informaciju postavite sebi pitanja: Šta je rečeno? Ko to govori? Koji su njihovi motivi? Razmotrite pažljivo da li informaciju prihvatate bez predrasuda. Češće nego što to želimo smo u situaciji da donosimo odluke momentalno. Kako je uopšte moguće da zađemo u svoj unutrašnji prostor i dođemo u kontakt sa svojim resursima i intuicijom pod takvim pristiskom? Jedan od načina da to efikasno učinimo jeste da jednostavno budemo prisutni u sadašnjem trenutku - sistematično uklonite zbrku misli i budite prisutni.

Koliko možemo verovati intuiciji

Ne postoji garancija da će ono što čujemo biti istinito tako da moramo da verujemo svojim instinktima ali to podrazumeva veliki stepen poverenja. To je upravo jedan od najvećih problema preopterećenosti informacijama: umanjuje se naša sposobnost da verujemo. Efikasna komunikacija podrazumeva poverenje ali informacije koje dobijamo svakodnevno često to ne zaslužuju. U joga filozofiji postoji termin za prepreke koje često utiču na naše viđenje neke informacije - klesha ili lažna uverenja. U Joga Sutrama se kaže da kada neko funkcioniše pod senkom ovih lažnih uverenja dolazi u stanje uslovljenog postojanja - a ovde uslovljenost predstavlja misli koje proističu iz prethodnih događaja koji opet uzrokuju dalje događaje.

Naši stavovi su zamagljeni lažnim uverenjima, predrasudama i pretpostavkama, a impresije koje se javljaju iz takvog pravca mišljenja i dalje rađaju predrasude, lažne uvide i misli. Uhvaćeni smo u spiralu reakcije, na primer, imali smo neprijatno iskustvo sa nekom osobom, a sada se srećemo sa nekim ko nas na tu osobu podseća. Odmah nam zvone zvona na uzbunu - ali da li je fer suditi o nekome samo na osnovu asocijacije? Dokle god se držimo negativnog iskustva iz prošlosti u nama postoji zid koji nas odvaja od psihološke slobode. Naravno važno je poslušati svoju intuiciju ali ne smemo da dozvolimo da se to otrgne kontroli. Potrebno je naći i valjanu meru kada prosuđujemo da li je reč o intuiciji ili lažnom uverenju. Joga nam govori da lažna uverenja možemo ukloniti samo ako posejemo seme mudrosti.

Joga se pre svega bavi umom. Hatha joga predstavlja fizički aspekt joge i relativno je nova u jogičkoj tradiciji. Joga nas pre svega oslobađa ograničenja negativnog mišljenja. Psihološka sloboda je upravo cilj meditacije koja je krajnje efikasna onda kada treba rastaložiti negativno uslovljavanje tako što um oslobađamo neprekidnog toka misli. Meditacija nam dozvoljava da uronimo u svoju unutrašnju mudrost - miran i raščišćen svet tišine. Ono što joga čini za nas na tom polju jeste da nam omogućava da razumemo delove celine i da kroz to razumevanje dođemo do potpunog znanja celine, a za taj proces je ključan buddhi, naš viši um. Istinu nalazimo u jasnoći misli koja nije moguća ako smo taoci prošlosti i ako se držimo suvišnih informacija. Važno je da se uz praktikovanje joge i meditaciju distanciramo od suvišnih ideja i misli i da raščistimo prostor u sebi da se naša unutrašnja mudrost rascveta. A pre svega treba da verujemo sebi!