Put istinskih jogija

"Čovek postaje ostvaren u vežbanju samo ako to radi veoma dugo, bez prekida, i uz potpunu predanost."
Yoga Sutra I.14

U Evropi je postao poznat kao Utihli Jogi zbog zaveta ćutanja (Mauna Vrata), zbog kojeg više od 50 godina nije izgovrio ni jednu jedinu reč. Ostale su zabeležene njegove reči o zavetu ćutanja: "Tišina je Bog. Samo iz tišine može se čuti Zvuk Svemira". Šri Šri Šri Satčidananda napustio je telo 2006. godine. Valter Tirak Ruta, učenik velikog Utihlog Jogija, održao je nedavno u Beogradu seminar pod nazivom "Umnožavanje snaga duše", u školi Vidya joge Dragana Lončara. U razgovoru sa njim uspeli smo da osvetlimo mnoge zanimljivosti koje prate put autentičnog, modernog jogija.

Kako je došlo do Vašeg susreta sa Šri Šri Šri Satčidanandom?

To se dogodilo u Švajcarskoj, u planinama, gde je održavao joga seminar. Kada sam došao do centra gde se seminar odvijao, on je stajao ispred sa rukama u položaju za pozdrav. Dan je bio sunčan, učitelj me je dočekao na samom ulazu, bilo je divno... To je bilo 1999. godine. Ostao sam nedelju dana na seminaru. Tada sam na časovima sedeo u poslednjem redu, jer sam bio novajlila. Međutim, kada sam došao sledeće godine, učitelj mi je rekao da sednem u prvi red. To je bila veoma velika stvar za mene, jer vežbati u prvom redu znači biti primer ostalima. Mislio sam da ne zaslužujem takvu čast jer sam još bio nov u svetu joge, ali on je u meni video nešto i odredio da budem u prvom redu. Iste godine me je zamolio da prevedem njegovu knjigu na italijanski, što sam, naravno, uradio. A treće godine mi je sugerisao da ga posetim u Indiji, i kada su mi okolnosti dozvolile, otišao sam u njegov ašram da vežbam.

Možete li reći nešto više o iskustvu vežbanja joge u Indiji kod autentičnog jogija?

To je bila velika sreća. U Italiji i Švajcarskoj on je podučavao na jedan način, u Indiji na potpuno drugačiji. Za mene i ljude koji su došli sa Zapada ta razlika je bila veoma interesantna. U Italiji i Švajcarskoj je, na primer, pokazivao različite sekvence, od kojih su neke bile dobre za imuni sistem, neke za određene zglobove, delove tela i organe, dok su neke imale za cilj da pojačaju svesnost, itd... Svakog dana učio nas je nešto novo. U Indiji smo vežbali samo jednu, osnovnu sekvencu, sa pranajamama, vežbama disanja i meditacijom. Ali u jednom položaju, na primer sarvangasani, sveći, trebalo je da ostanemo čitav sat. Učitelj je šetao kroz salu i prilazio samo ako primeti da neko ima problem. U tom slučaju kratko bi posavetao koje asane treba raditi kao pripremu da bi se postigao željeni položaj. Muškarci su bili na jednoj strani, žene na drugoj. Pošto poslednjih 40-50 godina nije uopšte govorio, pozvao bi samo učenika u sobu u kojoj su na zidovima bili iscrtani svi položaji i rukom pokazao šta da vežba. Iako nije govorio niti asistirao, tačno je znao šta je kom potrebno da bi napredovao.

Recimo, prvog dana po mom dolasku rekao mi je da uradim čakrasanu, tj. most, ali tako da rukama dohvatim svoja stopala. Probao sam i, naravno, pao. Mislio sam da to nikada neću moći da uradim. On se samo smeškao. Sutradan je počeo da me trenira na neverovatan način i kroz dve nedelje uspeo sam da pri izvođenju mosta rukama dohvatim članke.

Kojoj tradiciji učenja pripada Vaš guru i koje su specifičnosti njegovog učenja?

Kada god smo ga pitali šta to radimo, kakva je to joga, on bi samo pokazao spojene šake sa prepletenim prstima. Za njega joga je spajanje, kompletnost. Mi bismo mogli reći da je to Hatha joga, ali šta je ona danas na Zapadu? Svodi se samo na asane i pranajame. A za njega je joga celina. Ako bismo upotrebili naziv Hatha joga, onda bismo morali da mislimo na onu opisanu u svetim spisima Gheranda Samhita, Hatha Yoga Pradipika i Shiva Samhita. Dakle, njegovo učenje pripada najkasnije 18. veku, mada je mnogo starije. To je drevna indijska joga, bez uticaja Zapada kakav danas imamo. Nije lako svariti sve njene elemente na početku, zato su i grupe koje je Šri Šri Šri Satčidananda podučavao bile male.

Pomenuli ste da se u asanama ostaje dosta dugo, čak i po nekoliko časova. Zbog čega?

Svako ljudsko biće ima sušumnu, energetski kanal koji ide uz kičmu, i cilj je da taj kanal bude ispunjen energijom. To je kundalini energija o kojoj se toliko priča. Kada se u jednoj asani zadržavamo duže, dešava se nešto veoma važno. Tradicija uči da se prva dva minuta u određenoj asani radi na nivou tela. Dakle, taj položaj utiče samo na mišiće, zglobove, tetive...

PageBreak

Kako bi lekar reagovao kada bi mu rekli koliko ste dugo ostali u asani?

Tokom prvih pola sata zadržavanja u asani radi se na nivou suptilnog tela. Tada asana deluje na suptilno, energetsko telo, pranamaja kosha. Ako u položaju ostajemo sat ili duže, onda se efekat prenosi i na ostala suptilna tela - mentalno, manomaya kosha, i svesnost ili intelekt, vijnanamaya kosha.

Dakle, dugo zadržavanje u asanama ima za cilj da se odvojimo od fizičkog i osvestimo suptilna tela. Naravno, ako bismo bilo kom doktoru ili fizioterapeu­tu rekli da u položaju sveće ostajemo tri sata, on bi rekao da smo ludi jer razmišlja samo o fizičkom telu. Međutim, mi to ne radimo zbog fizičkog tela već zbog drugih nivoa našeg bića.

Hatha joga tekstovi kažu da se prvog dana u obrnutim položajima zadržava samo nekoliko sekundi. A potom svakog dana postepeno povećava vreme. Dakle, za sve je potrebna dugotrajna praksa. Ukoliko bih, na primer, u vežbanju napravio pauzu od nekoliko meseci, posle toga ne bih mogao da počnem odmah sa tri sata zadržavanja u sveći. Morao bih da se vratim skoro na početak. To je veoma bitno da se zna.

S obzirom na to da ste imali priliku da učite prema drevnim principima, kako komentarišete današnju eksploziju stilova joge, poput nudističke, reiki, astro, power, itd.?

Uvek se setim svog učitelja i njegovog prikaza spojenih šaka sa prepletenim prstima. On nije želeo da jogu nazove posebnim imenom, za njega je to bio put jedinstva. U starim tekstovima posebno se naglašavaju moralni i etički principi ponašanja učenika, koji se zovu charya, služenje, i obuhvataju yamu - univerzalne moralne vrednosti i niyamu - samoposmatranje - kao osnovne postulate joge.

Danas je brz tempo, ljudi hoće da kroz sve faze prođu što pre, imate deset godina, a oblače vas kao da imate dvadeset, imate 18 godina i odmah počinjete da pušite, hoćete seks što pre, morate da proputujete što više, itd... Život tako gubi smisao jer nakon prebrzog iskustava više ništa nije zabavno. Mnogi od ovih stilova i nastaju jer je ljudima prosto dosadno. Ako ste dosad vežbali običnu jogu, sada ćete je vežbati goli jer je to novo. Mnogo je dosade oko nas, a ljudi ne žele da im bude dosadno, sve je to igra uma. Avionom stignemo brzo na destinaciju, ali ako hodamo, videćemo cveće pored puta.

Šta ljude privlači jogijskom putu samorealizacije?

Kao prvo, mislim da je bitno što ćete i bez postizanja samorealizacije imati dobro zdravlje. A to se brzo oseti. Posle samo nekoliko joga časova primetićete poboljšanje energije. To nije mala stvar. Drugo, vežbanjem joge otvaramo se za vrednosti jedne drugačije kulture, dakle postajemo i multikulturalni. Sociolozi se slažu da je promovisanje vrednosti drugih kultura veoma bitno za čoveka jer se tako otvaramo za drugačije poglede na život.

Može li se živeti jogijskim životom u modernom gradu, koji se nekada poredi sa betonskom džunglom?

Može. Mnogi veliki majstori poslednjeg veka podučavali su jogu u gradovima. Oni su napuštali šume i izolaciju upravo zbog toga što je ljudima u gradu joga preko potrebna. Ukoliko živim na selu, u prelepoj prirodi, ubraću voćku sa drveta, a ona sadrži mnogo prane i daće mi dosta životne energije. Međutim, ako je ta voćka proputovala pola sveta i bila pakovana u razne ambalaže da bi došla do prodavnice gde ću je kupiti, onda ona ima veoma malo prane. U gradovima jedemo hranu sa malo prane, pijemo mrtvu vodu, dišemo zagađen vazduh...

PageBreak

Koliko je vremena u jednom danu potrebno da bi živeli kao jogi?

Da bismo sve to nadoknadili, moramo da vežbamo jogu. Tome, naravno, treba dodati i druge prakse. Nije potrebno da promenimo celokupan dan da bismo živeli kao jogi, dovoljno je samo 15 minuta dnevno pretvoriti u pravi jogijski život.

Meditirajte 15 minuta, radite pozdrav suncu, pranajame, tih 15 minuta provodite kao pravi jogi na Himalajima. Hrana je, takođe, veoma bitna. Potrebno je uvesti postove, jesti zdrave namirnice, itd. Moj savet svima je da bar 15 minuta svog dana provedu poput monaha ili jogija koji živi u planini.

Zbog čega danas mnogi joga instruktori stavljaju akcenat na asane, zanemarujući ostale aspekte, poput nenasilja, veganstva, nesebičnog služenja, meditacije, koncentracije, povlačenja od čula?

Zbog toga što radeći asane osoba vrlo brzo počinje da dobija sve više samopouzdanja. Međutim, ako preterate u tome, onda to postaje ego trip. Veoma je važno iskoristiti to samopouzdanje na pravi način, upravo zbog toga i postoje druga pravila joge i vežbe poput koncentracije, meditacije, povlačenja od čula...
Te vežbe i pravila ponašanja čine nerazdvojivu celinu.

Vaš guru je u Indiji smatran za sveca. Možete li reći nešto više o odnosu običnog čoveka i sveca kao njegovog učitelja?

Odnos između dva prijatelja mogao bi da se predstavi kao odnos dve osobe koje su prešle isti put i nalaze se na istom nivou. U slučaju odnosa sa svecem, mi smo na istom putu, ali sam ja dole, ispod drveta, a on iznad mene, na vrhu drveta. Kada sam u nedoumici koju odluku da donesem i kuda da skrenem, jer ne vidim pošto sam blizu zemlje, on sa vrha vidi sve i može da me posavetuje. Tu je, naravno, i osećaj predanosti i obožavanja, jer svetac je veći od nas, a mi smo tako mali. Ali i biti mali ima svoje prednosti. Kao otac ja moram da brinem o svojoj deci. Isto tako je meni moj učitelj govorio kuda da idem i šta da radim, ja nisam morao da brinem ni o čemu. Taj odnos je prepun ljubavi, one drugačije, čiste i bezuslovne.