Da li ste znali da morskealge spadaju u najkvalitetnije namirmice koje su čoveku dostupne? Ako niste, onda je ovo pravi tekst za vas. Vreme je da saznate sve o njima, načinu i količini koja je potrebana za organizam. Iza svih informacija koje ćete pronaći u ovom tekstu stoje dr Vesna Humo, savetnik za ishranu, Srećko Milićević, predsedik makrobiotičarskog udruženja Zrnce-San, Jasna Pucarević, savetnik za korekciju ishrane, dr sci Nina Bulajić, savetnik za makrobiotičkuishranu, Slavica Matić, dijetetičar-nutricionista.
Nema sumnje da morske alge spadaju u najkvalitetnije namirnice koje su čoveku dostupne. Iako ih najviše koriste makrobiotičari, zaista nema nikakvog razloga da ne postanu deo svakodnevne uobičajene ishrane.
Najkvalitetnije morskealge, koje možemo pronaći na nešem tržištu, su uvezene iz Japana, kao proizvodi dve vrhunske makrobiotičke firme u svetu. Može vas se učiniti da je njihova cena poprilično velika za kućni budžet, ali ne dajte se lako zavarati. Morske alge se koriste u vrlo malim količinama, tako da će vam trajati poprilično dugo. Na mesečnom ili godišnjem nivo koštaće vas kao i bilo koje druge namirnice koje kupujete.
Ali hajde da vidimo šta kažu naši nutricionisti i makrobiotičari, zašto morke alge teba da postanu deo naše svakodneve i uobičajene ishrane?
Više od 4000 godina alge se koriste kao hrana u Kini i Japanu. Danas je Japan glavni korisnik algi, a Japanci su razvili metod kultivisanja i ubiranja tzv. lisnatih algi. Dakle, kvalitet potvrđen vekovima.
Alge su fotosintetske biljke koje žive u vodi. Mnoge vrste su veoma male, neke se mogu videti jedino pod mikroskopom i često plivaju kao planktoni. Neke alge, koje često zovemo „morska trava”, istaknute su forme vegetacije. Najveće su iz roda Laminariae, (kod nas u prodaji poznate kao kombu alge), mogu biti sa veoma dugim listovima, do metra veličine, i one formiraju vrlo impresivne podvodne šume. Makroskopske alge su česte na plažama, a i inače ih često srećemo kao hranu, sastojke nekih komercijalnih proizvoda kao i parazite u vodi. Morska trava (alge) ima izuzetnu količinu mineralnih elemenata iz mora – do 36% svoje suve mase!
Sadrže natrijum, kalcijum, hlor, kalijum, sulfate, fosfate, a od mikroelemenata jod, gvožđe, bakar, cink, selen, molibden, fluoride, mangan, bor, nikl i kobalt. Alge imaju veliku količinu joda, i mi ih primarno znamo baš po sadržaju ovog elementa u tragu. Najveća količina joda nalazi se u tzv. braon algama, kao što je kombu (Laminaria japonica). Crvene i zelene alge imaju količinu joda koja, ako ih pojedemo samo jedan gram dnevno, obezbeđuje dnevnu potrebu za ovim mikroelementom! Dalje, alge su jedna od namirnica najbogatijih kalcijumom. Sadrže i nekoliko vitamina, kao što su karotin i vitamin C, kao i vitamin B12 koga nema u većini biljaka. Količina belančevina u algama varira. One sadrže malo masti, svega 1 do 5% suve materije, ali te masti imaju visoki procenat esencijalnih masnihkiselina. Zelene alge sadrže linoleinsku i alfa-linoleinsku masnu kiselinu. Takođe, imaju visok nivo vlakana, 32 do 50% suve materije, koja smanjuje holesterol!
Impresivno zar ne? Rekli bismo da je ovo sasvim dovoljan podatak da ih zasta potražimo!
Hrana za ravnotežu minerala u telu
Najčešće korišćene alge u makrobiotičkoj ishrani su: hidžiki, kombu, vakame, nori, arame i agar-agar. U makrobiotičkoj ishrani alge sačinjavaju nekoliko procenata, uopšteno govoreći oko 1 supenu kašiku po obroku, jer su izvor prvorazrednih nutritivnih elemenata. Upamtite, jedna supena kašika! Ne više! Prekomerna upotreba nije poželjna, čak može biti i veoma škodljiva. U malim količinama, morske alge,su odlične u eliminaciji otpadnih materija koje se skupljaju u našem organizmu, pogotovo onih otpada koje ptiču od životinjske hrane, kao i mlečnih proizvoda. Posebno je značajno istaći da pozitivno utiču na nervnisistem i obezbeđuju dobru ravnotežu minerala u organizmu.
Postoji oko trideset vrsta ove alge. Nori alge koje možete pronaći kod nas spadaju u najhranljivije i najkorišćenije morske alge. Nori je posebno bogata proteinima (do 35%) i vitaminom B12. Sadrži dosta Ca (kalcijuma), Fe (gvožđa), K (kalijuma) i vitamina A. Naročito se koristi za pripremu sušija, odnosno za umotavanje žitarica, povrća i ribe, odlična je za spravljanje kuglica od pirinča sa umeboši šljivom. Služi i za pravljenje odličnih začina.
Arame
Ova vrsta alge je vrlo bagotvorna na kardiovaskulani sistem, povećava elastičnost krvnih sudova. Može se jesti sama ili u kombinaciji sa povrćem.
Hidžiki
Hadžiki je vrlo je bogata mineralima, sadrži do 34% minerala, a ima 14 puta više kalcijuma od mleka. Ovo je neprevaziđena alga za regeneraciju jer pospešuje pad holesterola u organizmu. S obzirom da je vrlo bogata gvožđem, preporučuje se trudnicama. Sprečava pojavu zubnog karijesa i sedu kosu. Kažu da Japanci imaju svoju karakterističnu kosu zbog redovnog konzumiranja hidžiki alge. U kuhinji se koristi u kombinaciji sa svim žitaricama ili u salati.
Kombu
Bogata je mineralima (22 %) i Ca (kalicijum), Fe (gvožđe) kao i vitaminom A i grupom B vitamina. Kombu je alga za prevenciju i lečenje skleroze, artritisa, povišenog i sniženog pritiska, poremećaja rada tiroidne žlezde, odnosno dobra je za prevenciju degenerativnih bolesti. Kombu je alga za bujone, olakšava kuvanje povrća, naročito mahunarki.
Vakme
Bogata je mineralima, sadrži do 1300mg Ca( kalcijuma) na 100g i uz hidžiki je najbolja za rešavanje problema nedostatka kalcijuma. Naročito je dobra za kosu i nokte. Obično se koristi za miso supu, ali se može jesti i u salati.
Saveti makrobiotičara i lekara se odnose i na uvođenje algi u dečiju ishranu. Obzirom, da alge imaju poseban ukus, savetuje se postepeno uvođenje algi u svakodnevnu ishranu. Imajte na umu da su deca poprilično osetljiva na nove ukuse i mirise, tako da budite strpljivi i nemojte preterivati sa količinama, neka prvi dodiri sa ovom morskom biljkom počne sa minimalnim koločinama.
Izvor: Čajevi za