Naučite kako da prepoznate meso organskog porekla, kao i na šta treba da pazite pri kupovini mesa i koliko često treba da ga konzumirate.

Meso ne bi trebalo da ima jači miris, osim divljači.

Ne kupujte meso čije su ivice suve, ako na površini primetite delove koji su skoro izgubili boju, ili na njemu ima grubljih udubljenja. To ukazuje na to da je meso staro, da je bilo dugo uskladišteno i da je dugo putovalo do odredišta, a takvo na neki način mora biti tretirano kako bi se održalo do dolaska u mesaru.

Antibiotici i hemikalije mogu i da se ubrizgaju u meso kako bi mu se produžio rok trajanja na policama, što se posebno primenjuje kod pernate živine.

Ako primetite smeđkaste mrlje ispod kože živine koju nameravate da upotrebite, potopite meso u sirće kojem ste dodali so i ostavite da stoji nekoliko sati. Posle toga dobro isperite vodom. Osušite ga i tek tada pripremite jelo. Tako ćete otkloniti antibiotike iz mesa. Sirće omekšava meso pa štetne materije lakše izlaze iz njega.

Meso uvek kupujte od proverenog mesara koji vam može pomoći da izaberete što kvalitetniji komad.

Nikada nemojte uzimati meso od nepoznatog prodavca, posebno ako ga prodaje po nižoj ceni.

Ako ne možete da nabavite ekološki komad mesa...

izaberite i jedite ono koje nema vidljivih masnoća jer se toksini iz hrane nakupljaju u masnom tkivu životinje.

Posebno izbegavajte

kobasice i razne vrste pita za koje niste sigurni kakvo je meso upotrebljeno.

Učestalost konzumiranja mesa

Ne bi trebalo da jedete više od tri mesna obroka nedeljno, a idealno bi bilo da to bude jedan. Komad crvenog mesa za jedan obrok ne bi trebalo da bude veći od vašeg dlana. Ograničavanjem količine ćete smanjiti i unos patogenih materija.