Za početak najbolje je provoditi više vremena u prirodi: šetajte šumom, zastanite, zatvorite oči i slušajte - to majka komunicira sa vama.
Živimo brzo i površno i retko imamo priliku da kvalitetno provodimo vreme, recimo u prirodi, jer smo obuzeti, na primer, šopingom. Ali i taj šoping možemo da učinimo skladnim.
Nabavka hrane i kućnih potrepština svakodnevni je čin. Kupujemo ono što nam treba, a često i ono što nam ne treba, pa je jako važno da pravimo dobre izbore koji su uglavnom uslovljeni cenom, marketinškim bombardovanjem i ličnim ukusom. Međutim, retko, gotovo nikad, ne razmišljamo kako naša kupovina utiče na životnu sredinu ili lokalnu ekonomiju.
U Švedskoj, na primer, bez obzira na odizajn, kvalitet i cenu, kupac se zapita "koliko je ovaj proizvod doprineo očuvanju životne sredine?", ili "koliko je kompanija koja ga proizvodi društveno odgovorna?" Moramo biti svesni da brendovi žive isključivo zbog nas i da mi imamo veliki uticaj na njih, te zato uvek moramo da se zapitamo "da li je ovaj proizvod dobar?" A proizvod je dobar ne samo zbog kvaliteta, marketinga i cene, on je dobar ako iza njega stoje dobri ljudi koji čine dobra dela.
"Vaš novčanik je snažno oružje: birajući proizvod vi podržavate jednu ideju, rad velikog broja ljudi i zajednicu u celini. Nije lako doći do informacija potrebnih da se napravi dobar izbor, ali dužnost nas odgovornih građana je da znamo poreklo i kvalitet onoga što kupujemo i pravo da o tome budemo odgovarajuće obavešteni. Kada kupujemo prehrambene proizvode, potrebno je da budemo znatiželjni, pažljivi i pronicljivi, trudeći se da uskladimo odgovornost izadovoljstvo."(citat iz Essedra projekta, Balkan)
Deklaracija: odakle je došao proizvod
Jedno od pravila koje kad god je to moguće koristim pri izboru u kupovini glasi - kupujte lokalno! Uvek pitam ili pak čitam deklaracije da bih saznao odakle je proizvod.
Stvarno teško mogu da se pomirim sa tim da je u prodavnicama pasulj iz Kazahstana, beli luk iz Kine, paprika iz Argentine, riba sa Novog Zelanda.
Odbijam da kupujem takve proizvode; želim one gajene u Srbiji ili na Balkanu - tu je skoro sve što nam je potrebno. Za pasulj iz Kazahstana ne znam ko ga je i kako proizveo, natovaren je na kamion ne znam gde, pa pretovaren, pa skladišten ne znam gde i ne znam kako, pa ukrcan u voz, pa avion, pa na brod, pa kombijem ušao u Srbiju.
A Sneška Jandrlić iz Beograda ima najbolji pasulj na svetu, proizveden u Srbiji. Bio farma Mamuzić ima najbolji organski luk u Srbiji; možete ga kupiti svakog vikenda na organskoj pijaci na Novom Beogradu.
Važno pravilo je i sezonalitet. Mnogo je kvalitetnije i zdravije hraniti se namirnicama proizvedenim prirodno, koje su gajene pod otvorenim nebom, napunjene sunčevom energijom, natopljene kišom, tretirane vetrom, nego onima iz staklenika koji imaju veliki uticaj na životnu sredinu ili pak uvezenim iz dalekih zemalja.
Paradajz ili paprika uzgajani na otvorenom svakako su bolji i ukusniji od onih iz staklenika koji su ubrani nezreli te prevalili hiljade kilometara do naše trpeze! Neću da jedem jagode zimi niti pomorandže leti, jer nisu proizvedene sa namerom da mi čine dobro, već da trgovci naprave što veći profit, pri čemu ne brinu o njihovom uticaju na životnu sredinu, samim tim i na nas.
Etikete su glavni izvor informacija o proizvodima
Uglavnom su površne, generične, a u mnogim slučajevima i sasvim istinite. Na primer, "100% prirodni proizvod" ne znači ništa, ako nam ne objasni koji su mu sastojci.
Poreklo namirnica takođe nije jasno; nailazimo na proizvod koji se deklariše kao italijanski, iako je tamo samo spakovan, a sastojci dolaze iz Kine ili čak sa Novog Zelanda. U Essedra projektu "Misli šta kupuješ" navodi se na koji način Slow Food pokret inicira izradu etiketa na proizvodima.
"Etikete poštenih trgovačkih lanaca mnogo su informativnije i detaljnije. Slow Food je predstavio nove, kompletnije i transparentnije etikete u kojima je osnovna informacija predstavljena jasno i uz koju je naveden opis proizvoda: od istorije koja ga čini jedinstvenim do okruženja iz koga dolazi i ekološkog otiska." (citat iz Essedra projekta, Balkan).
Ambalaža takođe veoma utiče na životnu sredinu, jer čini veliki deo komunalnog otpada. Ambalaža nije uvek neophodna. Ako baš moramo da kupimo upakovan proizvod, naučimo kako da prepoznamo materijale od kojeg je ambalaža izrađena. Po svaku cenu treba izbegavati plastiku, jer se proizvodi od fosilnih goriva, teško se reciklira i veliki je zagađivač.
"Izbegavajte proizvode upakovane u višeslojnu ambalažu: na primer, grickalice ili krekeri u posebnim pakovanjima unutar kutija. Glavna svrha ambalaže je očuvanje proizvoda duže vreme, što je često neophodno u slučaju transporta od mesta proizvodnje do mesta korišćenja.
Upravo zbog toga lokalnim proizvodima nije potrebna ambalaža, imajući u vidu kraći transport i generalno kraće vreme potrošnje od momenta kupovine. Potrošači obično biraju upakovane proizvode iz lenjosti. Ali zašto izabrati posudicu sa paradajzom umotanu u plastiku kada ih možete kupiti nezapakovane u rinfuzu pa čak izabrati najbolje plodove? Na kraju krajeva, kupujući nezapakovane proizvode moguće je i uštedeti novac." (citat iz Essedra projekta, Balkan).
Dakle, menjajmo navike kupovine, budimo znatiželjni, zapitajmo se odakle je proizvod, koliko taj brend ili kompanija doprinosi zaštiti životne sredine, lokalnoj ekonomiji ili dobrobiti zajednice. Nagradimo odgovorne kompanije.