Kaže se da se po doručku dan poznaje, a o važnosti doručka govore i mnogi nutricionisti. Za jutarnji obrok preporučuju se ugljenihidrati. Oni se polako apsorbiraju i organizam duže snabdevaju energijom. Od namirnica bogatih ugljenohidratima idealni su integralni hleb i cele žitarice. Zobene pahuljice pune su vlakana koja potstiču probavu i čine vas sitima, a bogate su i proteinima.

Jutro bez doručka: šta će se dogoditi ako ne doručkujete...

Za doručak su takođe odlične i razne semenke ili orašasti plodovi jer sadrže kvalitetne masnoće. Ulogu doručka u zdravstvenom smislu ističu i poklonici joge.Prema indijskoj veštini kuvanja pakšastra (koja je jedna od 16 osnovnih vidja ili znanja), nastala je cela nauka o uticaju hrane na telo. Uz pravilno kuvanje i korištenje začina moguće je telo i svest održati zdravima, rešiti se umora i stresa, poboljšati imunitet i koncentraciju.

Jutarnji obrok može se pripremiti tako da u malu posudu stavite:

  • 2 kašike zobenih pahuljica ili pšenice (koju ste prethodno noći stavili u vodu i ujutro prokuvali 5 minuta)
  • 1 kašiku mlevenog lana
  • 1 kašiku susama
  • 1 kašiku mlevenih oraha ili badema
  • malo suvih grožđica, brusnica ili drugog suvog voća
  • 1 kašika meda
  • začine kao što je cimet (po želji)

Priprema:

U tu smesu dolijte vrlo malo tople vode, tek toliko da možete dobro promešati sastojke ili po želi bademovo, sojino ili neko drugo mleko. Ovakav obrok, koji se zove joga doručak, daće vam puno energije, preko potrebnih vitamina, minerala i ostalih hranjivih sastojaka. Orašasti plodovi poboljšavaju rad srca i krvnih sudova, ali i povećavaju nivo serotonina, koji pomaže da se bolje nosimo s depresijom i nervozom. Takođe su bogati vlaknima, bakrom, folatima i angininom. Anginin je aminokiselina važna u održavanju imuniteta.

Orasi zadovoljavaju dnevnu potrebu za mineralima jer u njima ima magnezijuma, cinka, sumpora, fosfora, joda, nezasićenih masnih kiselina i vitamina. Bademi su kalcijumom bogatiji od drugog orašastog voća.

Lešnici su bogati vitaminom C, kalcijumom i gvožđem, a preporučuju se i za uklanjanje gorušice.

Od svežeg voća, grožđe je najbogatije ugljenohidratima, tako da ono osigurava značajnu dnevnu količinu energije. Sadrži zaštitne stvari poput resveratrola, dok crno grožđe sadrži i izoflavone.

Samo određene sorte grožđa se suše, čime se dobijaju grožđice koje su još bogatije nutrijentima. Grožđice su odlične za poboljšanje krvne slike i nivoa hemoglobina.

Pšenica ima velika nutritivna svojstva i jedan je od najboljih izvora primarnih belančevina. Ova žitarica sadrži sve što je potrebno za život - proteine, masti, ugljenohidrate, vitamine, minerale i enzime.

Od esencijalnih minerala najviše sadrži fosfor (50%) i kalium (20-30%), zatim gvožđe, magnezijum i kalcijum, pa je dobra protiv iscrpljenosti i neraspoloženja, jača imunitet, pospešuje rast i razvoj organizma. Med je mešavina niza organskih kiselina, aminokiselina, enzima, peludnih zrnaca, eteričnih ulja, flavonoida, vitamina i minerala u manjim količinama. Što je med tamnije boje, to u njemu ima više minerala.

Recept za zdravu poslasticu: kako napraviti kandirani đumbir bez šećera (POSNO)...

Takođe ima visoki sadržaj glukoze (34%) i fruktoze (41%), tako da dobro hrani mozak i srce, stvarajući zalihe glikogena u jetri. Ova namirnica je lako probavljiva visokokalorična hrana i zato predstavlja vrhunski izvor energije. Posebno je pogodna za sportiste, a ujedno je i zdrava alternativa belom šećeru.

Izvor: Alternativa za vas