Leto najviše asocira na sveže, sirove namirnice i budi potrebu za povećanjem njihovog udela u ishrani. Ipak, kad ljudima objasnim da uglavnom konzumiram sirove namirnice, vrlo se često susretnem s pitanjem: „Pa šta onda zapravo jedeš?" Život pod snažnim uticajem okoline doveo je do toga da zaboravljamo kako se svi rađamo kao sirovojeci, da je majčino mleko zapravo sirova namirnica, i to najkvalitetnija uz koju možemo da započnemo putovanje po Majčici Zemlji.
Sve one kašice koje su nas uvele u svet gastronomije u suštini su raskuvana verzija namirnica u kojima više nema enzima i drugih termolabilnih nutrijenata. I tako tokom odrastanja sve više konzumiramo kuvanu hranu, pa nam je neobično da čujemo da neko ne sledi taj put. Štaviše, nekima se čini da sirovojeci kroče kroz život žvaćući brda šargarepe i paprike. Zaista sam i takve komentare čula. I koliko god to simpatično zvučalo, zanimljivo je koliko smo u suštini nesvesni količine sirovih jela u tradicionalnoj ishrani.
Nedavno sam imala godišnjicu mature. Zaista mi je bilo predivno susresti sve te ljude, svakog zanimljivog na svoj način. A onda sam u razmeni informacija na red došla i ja. Činilo se da svi znaju šta mi je strast po pitanju hrane. I tako smo reč po reč otkrili da nije nimalo teško biti sirovojedac ako napravite namaz od svežeg kravljeg sira i pavlake i njime napunite paprike (sveže, naravno). Ili da je domaći majonez u supštini sirovojedska namirnica. Isto je i s gaspačom, tatarskim biftekom, pršutom i tako dalje.
Osim toga, verujem da ste i sami neretko za vreme letnjih vrućina i sparina zaključili kako vam se ne dežura pored šporeta, štaviše, kako vam se ne jede ništa kuvano, već ste nagonski posegnuli za salatom, komadom voća ili sveže pripremljenim sokom od još svežih namirnica. Doista, kada čovek malo razmisli, svi smo barem u toplijem delu godine dobrim delom sirovojeci. Mene zanima kako taj postotak povećati i protegnuti na ostatak godine.
Leto, pak, u naš um i, naravno, jelovnik, priziva jednu od delicija koja može da zavede zaista sva čula. Reč je o sladoledu. Predivni krem koja nam hladi telo i vraća nas u detinjstvo, kada smo zasigurno pojeli najveće količine te poslastice jer jednostavno nismo brinuli o osetljivim zubima, prehladi grla i sličnim tegobama.
Svinjska mast se koristi u mnogim prehrambenim proizvodima
Dakle, taj hladni krem dokaz je da se u sirovojedstvu može sasvim fino zasladiti na zdrav način. Pre nego što vam otkrijem recept za najjednostavniji sladoled na svetu, dopustite da vam dam argumente zašto bi trebalo da uložitite malo truda i volje u izbegavanje komercijalnih namirnica i uživanje u domaćem sladoledu, najbolje lične proizvodnje.
Postoji izreka da se ništa ne događa slučajno. Naime, pre nekog vremena dobijala sam "newsletter" jedne britanske kuće koja se specijalizovala za prodaju sirovina za pravljenje domaćih kozmetičkih proizvoda. U jednom broju tema je bila svinjska mast ili salo. Priča me toliko zapanjila da sam počela da istražujemi i, nažalost, pronašla potvrde za sve što je pisalo. A autor je u članku naveo da se danas u svetu konzumira više svinjetine nego pre, pa se više i proizvodi. Logično.
No industrija ne voli otpad, odnosno viškove koji se ne mogu iskoristiti (čitaj: unovčiti) pa se postavlja problem golemih količina svinjskog sala, odnosno masti koja ostaje kao višak pri proizvodnji onog sočnog, bezmasnog odreska. U svojoj domišljatosti, ljudi su taj višak usmerili u niz drugih proizvoda i nazvali ga nizom stručnih imena, dodelili mu E-oznake i pustili ga u promet.
Tako danas svinjsku mast, tj. salo, možemo da pronađemo u zubnim pastama, penama za brijanje, žvakaćim gumama, čokoladama, gotovim kolačićima, karameli, konzerviranoj hrani i mnogim drugim proizvodima. Nažalost, i sladoled je među njima. To objašnjava onaj čudni masni ukus koji zna da ostane na jeziku nakon kremastog sladoleda. Često je suprug znao da mi kaže da je sladoled premasan. I bio je u pravu.
Ovde nemamo mesta da vam navedem sve E-šifre pod kojima se skriva svinjska mast, a koje biste mogli da nađete na pakovanju svog omiljenog sladoleda, ali možete da ih prepoznate delimično po čudnim završecima komplikovanih složenica poput palmitata, oleata, stearata ili estera. Ma, otkriću vam jednostavnu formulu koju ja volim da primenjujem: ono što ne možete da izgovorite bez lomljenja jezika (pod uslovom da niste magistar hemije), vrlo je verovatno izuzetno procesuiran sastojak koji vaše telo neće doživeti prijateljski.
Doista vas podstičem da i sami krenete u istraživanje i edukujete se o E-oznakama - šta znače, u kojim ih proizvodima najčešće možete susresti i od čega se dobijaju. Još u Bibliji zapisano je: „Istina će vas osloboditi." U ovom slučaju doslovno.
Izvor: Sensaklub