Upravo to tvrdi dr Nataša Kembel-MekBrajd (Natasha Campbell-McBride), neurološkinja i nutricionistkinja, koja smatra da ono što jedemo i time utičemo na svoja creva može da bude duboko povezano s poremećajima i bolestima poput autizma, depresije, ADHD-a, disleksije i drugih.
Nakon dugotrajnog proučavanja ovog problema, dr Kembel-MekBrajd svoja iskustva je sažela u knjizi GAPS: Crevno-psihološki sindrom. Proučavajući zdravstvena stanja svojih pacijenata, autorka je otkrila da u gotovo svim slučajevima deca i odrasli oboleli od spomenutih bolesti pate od tegoba sa varenjem, i ustanovila je čvrstu povezanost između nezdrave crevne flore i toksičnosti hemikalija koje nastaju kao nusproizvod nesvarene hrane.
Ti toksini, tvrdi, mogu ozbiljno da ugroze ravnotežu hemije mozga. Za ovaj odnos je skovala naziv crevno-psihološki sindrom (Gut and Psychology Syndrome) ili GAPS, o kom smo s njom razgovarali. Njena knjiga je namenjena roditeljima dece koja pate od alergija, atopijskog dermatitisa, oslabljenog imuniteta, čestih upala uva, tegoba sa varenjem, usporenog razvoja i mnogih drugih stanja, ali i odraslima koji se bore s autoimunim ili upalnim bolestima creva, kao i zdravima koji dobro zdravlje žele i da zadrže.
Još je Hipokrat, pišete u svojoj knjizi, zaključio da bolest započinje u sistemu za varenje. Vi idete i korak dalje, ukazujući čak i na povezanost crevne flore s mentalnim bolestima i poremećajima?
Ljudsko telo je naseljeno mikrobima, a njihova najveća zajednica živi unutar našeg sistema za varenje i naziva se crevnom florom. U zdravoj crevnoj flori svi mikrobi žive u harmoniji, podržavajući, ali i kontrolišući jedni druge. Našem organizmu pomažu da pravilno svari i apsorbuje hranu, štite naš sistem za varenje, partnerski rade s našim imunim sistemom, dakle, obavljaju mnoštvo korisnih funkcija.
Nažalost, savremeni čovek već decenijama kvari, oštećuje svoju crevnu floru. Na primer, svakom kurom antibiotika ćemo da uništimo veliku zajednicu dobrih bakterija u svojim crevima, što će da rezultira narušenom ravnotežom mikroba, odnosno porastom broja mikroba u crevima, a to uzrokuje bolesti.
Šta se nakon narušavanja ravnoteže crevne flore događa u organizmu?
Kada je crevna flora oštećena, ne možemo pravilno da varimo hranu i nastaje smanjivanje vrednih nutrijenata u organizmu. Istovremeno, patogeni mikrobi oštećuju zid creva, čineći ga poroznim, propusnim, tako da se hrana apsorbuje nesvarena, a to podstiče razvoj alergija i intolerancije.
Ti patogeni mikrobi proizvode na hiljade toksičnih kombinacija, hemijskih materija koje organizam apsorbuje u krv kroz porozne zidove creva, a potom se šire telom. U koji god organ dospeju, uzrokovaće bolest. Umesto da obavljaju svoj probavni zadatak, creva tad postaju glavni izvor toksičnih materija u telu. Imuni sistem, svakako, na to reaguje i razvijaju se alergije, autoimune bolesti i hronične upale. Kad toksini iz creva dospeju do mozga, uzrokuju mentalne bolesti i poremećaje poput autizma, poteškoća u učenju, ADHD-a, disleksije i drugih. To je ono što nazivam GAPS.
Deca svoju crevnu floru preuzimaju od roditelja, zbog čega beležimo epidemiju GAPS-a, odnosno abnormalne crevne flore, koja postaje gora sa svakom novom generacijom. Na primer, u porodici s autističnim detetom, bake i dede su od svojih roditelja preuzeli dobru, zdravu crevnu floru, ali su popili i nekoliko kura antibiotika pre nego što su dobili svoju decu.
Ti antibiotici su načeli njihovu crevnu floru, koja je potom, tako narušena, prilikom rađanja prenesena na njihovu decu. Ti ljudi, roditelji autističnog deteta, odrastali su u potpuno drugačijem okruženju od svojih roditelja, u kom je planetarno zavladala brza hrana prepuna antibiotika i drugih hemikalija i gde je dojenje dece izašlo iz mode, a za svaki kašalj ili kijavicu dobijali su antibiotike.
Dojenje je, međutim, nužno kako bi dete razvilo svoju normalnu crevnu floru. Dakle, ta generacija roditelja današnje autistične dece već pre njihovog rođenja imala je daleko oštećeniju crevnu floru u odnosu na svoje roditelje. Žene iz te generacije mnogo godina pre odluke o rađanju uzimale su kontraceptivne pilule, a one takođe značajno utiču na pogoršanje crevne flore.
Zbog toga danas imamo epidemiju autizma, astme, ADHD-a, ekcema, alergija, dijabetesa i brojnih drugih bolesti. Nažalost, situacija je svake godine sve gora. GAPS je epidemija koja uzrokuje sve ove ostale nabrojane epidemije.
Gde i kako napraviti zaokret prema ozdravljenju? Rešenje je, kako objašnjavate u knjizi, u posebnoj GAPS dijeti, u kojoj nema mesta za žitarice, ali ni mlečne proizvode, ali itekako ima za, na primer, kvalitetno, organski gajeno meso, živinu, ribu, jaja, kuvano povrće?
GAPS je probavni poremećaj. Naš sistem za varenje je jedna duga cev, a ono čime tu cev ispunite direktno utiče na blagostanje organizma. Dakle, hrana je najbolji lek! GAPS dijeta, opisana u mojoj knjizi, istiskuje patogene mikrobe iz creva, vraća crevnu floru u ravnotežu, zaceljuje oštećeni zid creva.
Samo je tako moguće zaustaviti reke toksičnih materija da odlaze u krv i očistiti telo, a tako i mozak. Od tog trenutka počinje oporavak, ne samo od mentalnih nego i od autoimunih bolesti – reumatoidnog artritisa, multiple skleroze, lupusa, psorijaze, alergija, sindroma hroničnog umora i većine drugih hroničnih degenerativnih stanja. Sve bolesti započinju u crevima, a to potvrđuje i moja svakodnevna praksa u klinici.
Zašto žitarice moraju da budu u potpunosti izbačene iz ishrane? Problem nisu samo žitarice koje sadrže gluten...
Žitarice su teško svarljive, čak i za nekog ko ima zdrav sistem za varenje. Pre svega, one su savršena hrana crevnim mikrobima. U slučaju GAPS-a, odnosno oštećenih creva, žitarice zapravo hrane patogene mikrobe i osobu čine bolesnom. To je razlog zašto moramo da ih uklonimo s jelovnika, ali sve žitarice, sav šećer i skrob.
GAPS dijeta mora da traje najmanje dve godine, jer je toliko vremena potrebno da se crevna flora promeni i creva izleče. Nakon tog početnog razdoblja mnogi ljudi mogu ponovo da uvedu žitarice u svoju ishranu.
Izvor: Sensa