Pribeležite svoje uznemirujuće iskustvo - kad dobije strukturu i značenje, pratiće ga emotivna reakcija zbog čega se ono sagledava u novom svetlu.
Terapija pisanjem usmerena je na oslobađanje napetosti i emocija uspostavljanjem samokontrole i razumevanjem situacije nakon što se reči prenesu na papir. Pisanje pesme, priče ili odlomka o traumatičnom događaju ili iskustvu koje je prouzrokovalo stres, omogućava piscu da formuliše lične emocije kroz struktuiranu promišljenu naraciju, a samim tim da iz drugačije perspektive sagleda svoj problem.
U studiji meta-analize iz 2006. godine o terapiji pisanjem, dr Džoana Frataroli sa katedre za psihologiju i socijalizaciju Univerziteta Kalifornija u Irvinu pojednostavljuje efekte terapije pisanjem u tri glavne teorije:
• Teorija inhibicije - inhibicija misli i osećanja u odnosu na stresni događaj je loša i izražavanje tih misli može da smanji stres i poboljša psihofizičko zdravlje pojedinca. Ovo je takođe poznato kao Frojdova teorija disinhibicije i katarze.
•Kognitivno-procesna teorija - čin razumevanja, sagledavanja i integracije uznemirujućeg iskustva u kreativni proces vodi do donošenja odluke. Tome mnogo pomaže ekspresivno pisanje.
•Teorija samokontrole - pisanje omogućava osobama da posmatraju sebe sa strane i da kontrolišu svoje emocije, što im može dati jači osećaj samo-efikasnosti i kontrole nad emocijama.
