Sadašnji zdravstveni sistemi funkcionišu tako što čekaju da se pojave simptomi, umesto da se pažnja posveti prevenciji bolesti tako da se ti zdravstveni problemi uopšte i ne pojave. Kontinuum zdravlje-bolest opisuje se sa "biti odlično", "osećati blagostanje u odsustvu bolesti" i osećati "manje simptome", sa jedne strane i "višestruki/hronični simptomi", "akutna/uznapredovala bolest" i "terminalni stadijum/smrt" sa druge.

Biomedicinski model zdravstvene zaštite, odnosno moderna zapadna medicina, koristi redukcionistički pristup koji se fokusira na fizičke i objektivne osnove bolesti i uz pomoć najnovijih naučnih dostignuća i hirurških procedura koje spasavaju život, moderna zapadna medicina uspešno tretira onu drugu stranu spektra zdravlje-bolest. Međutim, problem ovakvog pristupa je njegova nesposobnost da se posveti prvom delu spektra, odnosno održanju zdravlja i unapređenju blagostanja - što se delom ogleda i u broju pacijenata koji se okreću alternativnim metodama zbog nezadovoljstva sadašnjim sistemom.

Svakako, sve više zdravstvenih radnika, političara i socioekonomskih analitičara poslednjih godina uviđa da je jedna od najvećih mana zapadnog zdravstvenog sistema njegova usredsređenost na akutnu i epizodičnu zdravstvenu zaštitu, čime se zanemaruju druga ključna pitanja, pre svega hronične bolesti. Prema CDC (Centar za kontrolu i prevenciju bolesti u SAD), 70 odsto svih smrtnih slučajeva je posledica hroničnih bolesti, dok se troškovi zdravstvene zaštite hroničnih bolesnika kreću oko 1,5 milijardi dolara godišnje, odnosno čine 75 odsto svih zdravstvenih izdataka. Samo delić budžeta se troši na prevenciju i promociju zdravlja, uprkos dokazima da prevencija najefikasnije smanjuje teret hroničnih bolesti.

Integrativna medicina se pojavila kao rešenje u ovoj problematici. Manifestujući se kao efikasan način borbe protiv epidemije hroničnih bolesti koja predstavlja veliki teret za ekonomiju, integrativna medicina je na Zapadu prepoznata kao strategija koja može da zakrpi rupe u postojećem zdravstvenom sistemu, a da istovremeno drži troškove pod kontrolom. Međutim, za ljude koji se zalažu za novi sitem, on predstavlja nešto više od načina da se smanje medicinski troškovi.

Prema Konzorcijumu akademskih centara za integrativnu medicinu, udruženja koje čini 46 akademskih zdravstvenih centara posvećenih napretku integrativne zdravstvene zaštite, integrativna medicina je "medicinska praksa koja reafirmiše odnos između lekara i pacijenta, fokusira se na celu ličnost, zasniva se na dokazima i koristi odgovarajuće terapijske pristupe, zdravstvene profesionalce i discipline da bi postigla optimalno izlečenje i zdravlje."

PageBreak

Principi integrativne medicine

Dr sc. Endrju Vejl, direktor programa integrativne medicine na Univerzitetu Arizona i najveći svetski promoter integrativne medicine, insistira na tome da integrativna medicina, uprkos uobičajenim shvatanjima, nije sinonim za komplementarnu i alternativnu medicinu (KAM). KAM se zasniva na upotrebi nekonvencionalnih metoda i terapija, kao što je akupresura, ili alternativnih medicinskih sistema, kao što je tradicionalna kineska medicina, bilo kao dopuna konvencionalne zapadne medicine (komplementarna), ili kao zamena konvencionalne zapadne medicine (alternativna).

Da se razumemo, "komplementarna medicina" znači dodavanje drugih zdravstvenih modaliteta konvencionalnoj medicini, pri čemu ovi modaliteti imaju samo sekundarnu ulogu, dok "alternativna medicina" podrazumeva upotrebu metoda koje u potpunosti zamenjuju uobičajenu biomedicinsku praksu. Metode zasnovane na KAM su tradicionalno isključene iz zapadne medicine zato što mehanizmi na kojima se zasnivaju mnoge od njih još uvek nisu dovoljno jasni naučnoj zajednici. Iako su uspešni klinički ishodi i uvid u određene KAM terapije (kao što su akupunktura i dijetetska suplementacija) doveli do širokog prihvatanja na Zapadu, mehanizam koji stoji iza drugih nekonvencionalnih metoda tek treba da bude razjašnjen.

Prema Američkom nacionalnom cen­tru za komplementarnu i alternativnu medicinu (NCCAM), ono što integrativnu medicinu razlikuje od KAM je objedinjavanje konvencionalnih i KAM tretmana "za koje je dokazana efikasnost i bezbednost." Kao brak između konvencionalne medicine i drugih načina lečenja, uključujući KAM, integrativna praksa ne odbacuje konvencionalu medicinu niti nekritički prihvata sve alternativne terapije. Zapravo, integrativna medicina bi se mogla shvatiti kao praksa koja uzima najbolje iz naučno dokazanih terapija oba sistema. Krajnji cilj je da pacijent bude bolje, kroz upotrebu efikasnih, bezbednih i manje invazivnih intervencija, kad god je to moguće.

Integrativna medicina je medicina usmerena na izlečenje koja uzima u obzir pacijenta kao celinu (telo, um i duh), uključujući sve aspekte životnog stila. Ona naglašava terapeutski odnos između pacijenta i lekara i koristi odgovarajuće terapije, kako konvencionalne tako i alternativne. Neki od principa koji definišu integrativnu medicinu su:

  • Pacijent i lekar su partneri u procesu lečenja;
  • Uzimaju se u obzir svi faktori koji utiču na zdravlje, blagostanje i bolest, uključujući ne samo telo, već i um, duh i zajednicu;
  • Odgovarajuća kombinacija konvencionalnih i alternativnih metoda stimuliše prirodnu težnju organizma ka isceljenju;
  • Kada je moguće, treba koristiti efikasne intervencije koje su prirodne i manje invazivne;
  • Integrativna medicina ne odbacuje konvencionalnu medicinu niti prihvata alternativne terapije nekritički;
  • Dobra medicina je zasnovana na dobroj nauci. Njen napredak vuče želja za novim znanjem;
  • Suštinu integrativnog pristupa ne čini samo koncept lečenja već širi koncept promocije zdravlja i prevencije bolesti;
  • Zdravstveni radnici koji se bave ovom medicinom treba i sami da daju primer zdravog života i da se posvete otkrivanju sebe i sopstvenom napretku.

Integrativnom medicinom se bavi zdravstveni radnik posvećen principima i praksi integrativne medicine. To je obično lekar, ali može da bude i doktor osteopatske medicine i doktor naturopatske medicine, ali i medicinska sestra, a zajedničko im je da pristupaju pacijentu kao celini i da koriste kako konvencionalne, tako i nekonvencionalne metode da bi pospešili isceljenje i poboljšali zdravlje pacijenta.

PageBreak

Bezbedne i efikasne metode lečenja

Doktor integrativne medicine nije nužno i doktor osteopatske ili naturopatske medicine iako među njima ima sličnosti. Tako doktor osteopatije, osim što ima medicinsko znanje klasičnog lekara, poseduje i dodatne veštine iz osteopatske manipulativne medicine, što uključuje širok spektar tehnika primenjenih na muskuloskeletni sistem.

Tretman kod doktora osteopatije može da uključuje manuelne manipulacije tela tokom dijagnostike, odnosno terapije povrede ili bolesti. S druge strane, doktor naturopatije poseduje određene veštine iz zapadne medicine uz dodatna znanja iz botanike, nauke o ishrani i istočne medicine. Međutim, ova je profesija najkontroverznija, zbog nedostatka kvalifikacija i edukacije mnogih naturopatskih doktora. Problem je u tome što mnogi od ovih doktora imaju samo minimalno formalno medicinsko obrazovanje, a neki ga nemaju uopšte.

Kako kaže dr sc. Roberta Li, potpredsednica Odseka za integrativnu medicinu pri Medicinskom centru Bet Izrael u Njujorku, lekar integrativne medicine ima na raspolaganju farmakološke i hirurške metode lečenja, ali i druge terapijske mogućnosti, uključujući i KAM terapije. Koja od ovih metoda će imati prioritet u lečenju, zavisi od nivoa koristi, potencijalnog rizika po pacijenta i cene. U knjizi Intergative Medicine: Principles for Practice, dr Li navodi: "Upotreba bilo koje intervencije se procenjuje u kontekstu želja pacijenta, ciljeva trenutnog pregleda i dubine problema, odnosno bolesti koja je u tom trenutku prisutna. Budući da je integrativni pristup orijentisan pre svega na prevenciju, više vremena i truda se troši na identifikovanje promena životnog stila koje mogu dovesti do prevencije bolesti ili makar do usporavanja napretka već postojeće hronične bolesti."

U ovom braku Istoka i Zapada, prevencija je ključna reč. Važno je shvatiti da ako se dobro ophodite prema svom telu i umu i pomažete im da ostanu zdravi, neće biti potrebe za skupim, a nekada i toksičnim i invazivnim intervencijama, smatraju naučnici. Tehnike koje su bezbedne i efikasne - uzete iz biomedicine (alopatske), odnosno konvencionalne medicine i drugih terapija - mogu se koristiti i kao sredstva integrativnog pristupa. Ovo uključuje metode tradicionalnih medicinskih sistema (kao što je tradicionalna kineska medicina), manuelne medicine (osteopatija, masaža), promenu životnog stila (ishrana, vežbanje), kao i terapije koje objedinjuju telo i um (joga, tai či).

Međutim, integrativna medicina je više nego običan zdravstveni sistem, obdaren većim brojem tehnika nego što to nudi konvencionalni pristup. Edukacija pacijenta i samopomoć su osnova posete lekaru integrativne medicine. Doktori integrativne medicine vide sebe pre svega kao učitelje svojih pacijenata. Neki koriste akupresuru kao primer kako se pacijenti mogu obučiti tehnikama koje im omogućavaju da svakodnevno rade na očuvanju zdravlja, ali im pomažu i da se izbore sa određenim hroničnim problemima kao što su mišićni spazmi u vratu i leđima. Masiranje i pritisak na odgovarajuću tačku nekada mogu postići isto što i uzimanje tablete protiv bolova, da ne pominjemo potpuno iskorenjivanje osnovnog problema koji leži u osnovi hroničnog bola.

Za lekara integrativne medicine, pregled predstavlja jednako dobru priliku da upozna svog pacijenta, koliko i da upozna njegovu bolest. S obzirom na to da se doktori integrativne medicine interesuju za kompletan spektar zdravlja - tela, uma i duše - upoznavanje nijansi svakog od ovih segmenata bića, pruža širi kontekst za razumevanje toga kako je pacijent dospeo u situaciju u kojoj se nalazi. Ovi lekari često vrše iste preglede i traže iste laboratorijske analize kao i lekari konvencionalne medicine, kao što su Papa test ili nivo holesterola. Međutim, naglasak na prevenciji i održavanju zdravlja je ono što integrativnu medicinu razlikuje od konvencionalne, i to i jeste najznačajnija razlika.

PageBreak

Nauka i isceliteljstvo

Lekari integrativne medicine postavljaju pacijenta u centar tako što upoznaju pacijentovu istoriju bolesti, njegovu psihosocijalnu situaciju, ishranu, fizičku aktivnost, način na koji se nosi sa stresom i kojim je sve hemikalijama i lekovima bio izložen. Cilj je, dakle, da se spozna celina, jer kada se posveti vreme razumevanju pacijenta, lekar može da ga spozna kao osobu i da shvati šta ga stvarno muči. Uzmimo na primer poremećaje spavanja, jedino što konvencionalna medicina nudi osobama koje su u porodici ili na poslu pod stresom, i zbog toga ne mogu da spavaju, jesu tablete za spavanje, a to nije dobra medicina, složiće se mnogi stručnjaci.

Možete poslati pacijenta kući sa tabletama, ali to neće umanjiti probleme koji su u korenu njegove nesanice. Sa druge strane, možete razgovarati sa pacijentom i podučiti ga metodama koje će mu pomoći da se izbori sa stresom, kao što su joga, vežbe disanja ili vežbe istezanja. Možete ih podučiti kako da se hrane i kako da vežbaju, u skladu sa svojom telesnom građom i fizičkim potrebama i tako obnove biohemijske procese u organizmu kroz održavanje ravnoteže autonomnog nervnog sistema. Cilj je da se pacijentima obezbedi najefikasniji, najbezbedniji i najpristupačniji, a istovremeno najmanje invazivan način da ostanu zdravi.

Budući da je kao praksa inicirana potrebama samih pacijenata, nije neobično što integrativna medicina stalno dobija na popularnosti, kako kod pacijenata, tako i kod zdravstvenih radnika. I sama KAM je u SAD postala izuzetno popularna, pa podaci Američkog instituta za zdravlje iz 2005. godine pokazuju da je broj poseta lekarima koji praktikuju KAM prevazišao broj poseta lekarima u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Prema jednoj anketi, oko 38 odsto Amerikanaca starijih od 18 godina korisnici su nekog oblika KAM. Ne samo da sve više bolnica i primarnih zdravstvenih ustanova prihvata integrativnu medicinu, već to rade i neke od vodećih ustanova za lečenje raka, kao što je Centar za rak Anderson, pri Univerzitetu Teksas.

Istraživanja koja bi pomogla stvaranju integrativnog modela zdravstvene zaštite su još uvek u toku. Univerzitet Kalifornije u Los Anđelesu (UCLA), koji je pionir u ovoj oblasti, zajedno sa Kolaborativnim centrom za integrativnu medicinu (CCIM), napreduje u ovom polju kroz multidisciplinarnu grupu kliničara i istraživača koji su svoj rad posvetili novoj viziji zdravstvene zaštite. Primarni cilj CCIM-a je "stvaranje modela medicine za 21. vek, koji objedinjuje najmodernija naučna saznanja sa tradicionalnim isceliteljskim principima, kao što su saosećanje, učešće zajednice i autoregulacija."

Centar za medicinu Istoka i Zapada dr Huija, kao i pedijatrijski program borbe protiv bola koji u dečjoj bolnici Matel vodi dr sc. Loni Zelcer, primer su CCIM-ovog uspešnog modela integrativne zdravstvene zaštite. Već su doneseni i izvesni zakonski akti koji će pomoći da model integrativne zdravstvene zaštite zaista zaživi.

Međutim, da bi integrativna medicina procvetala, potrebne su sistemske promene, a to će zahtevati "zajednički napor, domišljatost i duh saradnje i naučne i medicinske zajednice, političara, poslovne zajednice i javnosti. Pomeranjem ravnoteže zdravstvenog sistema sa lečenja bolesti ka održavanju zdravlja, jeste budući model koji će nas dovesti bliže dostizanju ciljeva medicine: da promoviše zdravlje i dobrostanje, spreči bolest, olakša ljudsku patnju i poboljša kvalitet života pravovremeno i bez dodatnih troškova."