Igra transformacije svojim procesom poziva na ostvarenje namera i nije samo terapeutsko, već i duhovno sredstvo.
Glas unutrašnjeg puta
Članovi Sensa tima su zaista uživali u kreativnom samospoznajnom iskustvu koji pruža učestvovanje u Igri transformacije. Ali takođe smo radoznali da saznamo kako je zapravo sve počelo?
Sve je počelo 70-ih godina kada je Joy Drake, jedna od autorki Igre, poželela da, kako je sama rekla: Rekonstruiše iskustvo Findhorna na način koji bi dozvolio ljudima da uče lekcije i stiču uvide koje ovo okruženje nudi, a da pri tom ne moraju da dolaze i žive tamo tri godine. Svoju zamisao je podelila sa drugim članovima zajednice među kojima je bilo dosta psihoterapeuta, iscelitelja, autora duhovnih knjiga, i ubrzo se rodila ideja o Igri u kojoj bi se učesnici suočavali sa konkretnim primerima ponašanja koja ih ili pokreću napred na putu ka celovitosti ili ih vuku nazad i skreću sa tog puta. Tako su nastale dve glavne grupe karata u Igri, karte uvida i karte blokada. Iako je originalna ideja o Igri potekla od Joy, mnogo ljudi je bilo uključeno u njeno dalje oblikovanje i razvoj. Terapeuti su pisali primere najčešćih izazova sa kojima se nose njihovi klijenti, neko bi pročitao pesmu ili primio poruku tokom meditacije ili attunementa i preformulisao bi je u tekst karte. Uskoro se pojavio i okvir same Igre - učesnici Igre prvo će se roditi, a onda rasti proživljavajući iskustva na fizičkom, emocionalnom, mentalnom nivou, a onda će se otvarati i za duhovno, za intuiciju, ljubav, jedinstvo i prosvetljenje.
Ceo koncept je vrlo zanimljiv i inspirativan, ali je istovremeno vrlo dubok i kompleksan - postoji više nivoa tokom kojih svaki igrač sve više zalazi u sebe da bi napredovao u Igri. Proces Igre kao da oslikava životni tok koji je svim igračima isto toliko zajednički koliko je i individualan. Kako je to postignuto?
U prvobitnoj verziji Igra života, kako se tad zvala, okupljala je pet igrača i dva vodiča kojima je duhovito dodeljena titula G. O. D (Game Overall Director). Oduševljeno igrajući, članovi Findhorn Fondacije vrlo brzo su uvideli da Igra pruža učesnicima priliku da sagledaju svoj život iz šire perspektive, da prime inspirativne poruke sa mesta svoje unutrašnje mudrosti i da u bezbednom okruženju preuzmu rizik razbijanja štetnih obrazaca ponašanja, otkrivajući nove puteve i iskustva. Iz grupe strastvenih Igrača idejama i sugestijama postepeno se izdvojila Kathy Tyler, danas poznata kao druga autorka Igre (www.innerlinks.com).
Godine 1987. pojavila se Igra transformacije u formi kutije sa tablom na kojoj su ocrtane 4 životne staze po kojima se Igrači kreću, sa kartama i tabelama nivoa na kojima se igra. U ovoj verziji Igre svaki učesnik polazi od određene teme u vidu Namere koja definiše ono što u sadašnjem trenutku nema, a što namerava da ostvari u bližoj ili daljoj budućnosti. Nakon toga puni kovertu nesvesnog kartama anđela (naši unutrašnji kvaliteti npr. moć, opraštanje, otvorenost, prepuštanje...), kartama uvida (naši resursi, naše snage na putu ostvarenja namere) i kartama blokada (prepreke na putu ka realizaciji namere, modeli ponašanja koji nas usporavaju i unazađuju).
Sledi proces rađanja. Rođeni igrač dobija svog anđela čuvara i počinje da se kreće po svojoj stazi stupajući na različita polja (polja slobodne volje, anđela, depresije, uvida, blagoslova, uvažavanja, blokade, čuda, službe,transformacije, intuitivnog bljeska...) proživljavajući različita iskustva, dobijajući nekad svesnost, a nekada bol, vadeći karte iz koverte nesvesnog i prelazeći sa fizičkog na emocionalni, mentalni i duhovni nivo. Igra je zvanično završena kada igrač dođe do duhovnog nivoa, kada je koverta nesvesnog prazna i kada nema bola duž njegovog puta.
Pošto smo se rodili tj. počeli Igru, izvlačimo karte anđela koji nas čuvaju, ali i karte uvida i blokada. Naši anđeli su otprilike naše vrline, dok su uvidi i blokade predstavljeni kroz metaforične rečenice koje odražavaju određenu situaciju koja nam predstavlja povoljan vetar ili prepreku na putu. Da detaljnije pojasnimo...?
Karte blokada suočavaju Igrača sa ponašanjem koje donosi stagnaciju i poteškoće. Evo tekstova nekoliko karata:
- Tražiš li najgore u ljudima? Očekuješ li najgore situacije? Nije čudo što živiš u neprijateljskom i bolnom svetu.
- Uvek sam ja taj koji mora sve da uradi i nikoga nije briga za to, niko to ne primećuje i niko mi nikada ne pomaže!
- Bojim se da ću, ako otvorim svoje srce, izgubiti glavu.
- Ako ja ne pobeđujem, teško mi je da slavim bilo čiji uspeh!
Blokade uvek donose bol simbolično predstavljen u Igri plavim suzama koje okružuju figuricu Igrača na stazi. Bol u Igri, kao i u životu, usporava kretanje igrača, ali pruža priliku da učimo nove lekcije i da steknemo svesnost o tome kako da se oslobodimo starih i neproduktivnih modela ponašanja.
Karte uvida sadrže poruke poput ovih:
- Lično otkrivaš da preuzimanje visokih rizika u odnosima donosi podjednako velike nagrade.
- Neočekivana kriza pružila ti je šansu da ostvariš svoju unutrašnju snagu i moć.
- Opraštam svakome. Opraštam sebi. Opraštam sva prošla iskustva. Ja sam slobodna!
- Ti gajiš novo, afirmišeš najuzvišenije i vidiš najbolje u životu neprestano se zahvaljujući za sve to.
- Svakodnevno verujem svojoj intuiciji i radim u skladu sa njom!
No, nije lako opisati Igru jer je ona gotovo neprepričljiva, opire se rečima, a najbolje se otkriva kroz samo igranje i direktno iskustvo. Tekstovi karata samo su mrtvo slovo na papiru sve dok Igrač ne progovori o njima, dok te reči ne ožive u njegovoj ličnoj priči, dok se ne povežu sa drugim kartama i drugim dešavanjima na radionici u zajedničku nit koja precizno odražava Igračev stvarni život, njegove potencijale i prepreke, uspone i padove. Upravo to najviše facsinira one koji se prvi put sreću sa Igrom - obilje sinhroniciteta, obilje znakova pored puta koji se kao neko životno klupko odmotavaju u pravcu samootkrivanja i neretko isceljenja. Igra vodi samospoznaji, ona je terapeutsko sredstvo.
