Pred vama je tabla za neobičnu duhovno-društvenu igru. Tu su kockice i karte, ali i kristalčići umesto figurica. A i karte su neobične, to su karte uvida i karte blokada, a da biste počeli da se igrate, morate prethodno definisati namere i dobro oslušnuti sebe. Ako pogrešite, igra ne čeka - kao i u životu - ko ide protiv sebe završi u depresiji, a život ide dalje. No pošto je ljudski grešiti, tu su anđeli čuvari, da ohrabre, uteše, povedu, pomognu... Neobična igra, neobične karte - sve je tako slično životu, a ipak je sve igra! Zatvorite oči, opustite se i oslušnite svoj unutrašnji glas...
Zahvalite se na doživljaju, otvorite oči, izvucite svoje karte i.... transformacija može da počne! Zamislite da sve svoje nedoumice, nesigurnosti i destruktivnosti transformišete u pozitivne vibracije i dobra dela... Zamislite da svako svoje ne transformišete u da! I to uz pomoć - igre! Deci kvalitetna igra pruža podršku u razvoju u svakom smislu, ali i odrasli igrajući se mogu bolje upoznati sebe i proširiti svoje vidike. Ali za takve rezultate nije dovoljno samo igrati se šta bilo, potrebno je odigrati Igru transformacije.
Svi se nekada u životu nađemo na nekoj raskrsnici sa osećajem nesigurnosti i sve što nam je potrebno je kompas, ruka vodilja... Svaka nedoumica kuda dalje, šta sada često samo ukazuje da nam je potrebno da zacelimo svoje povrede iz prošlosti, da oprostimo i otpustimo, da bismo ponovo osetili da je život divan i da je sadašnjost dostupna svim našim čulima... Tako je i naša sagovornica Snežana Radusinović tragala za svojim životnim kompasom kada je od svoje prijateljice i geštalt terapeutkinje čula priču o jednoj neobičnoj komuni u Škotskoj... "Lako sam zamislila zamak okružen rajskim baštama na vrhu šumovite planine i u ušima mi je milozvučno odzvanjalo ime tog mesta - Findhorn, Findhorn, Findhorn..."
Snežana Radusinović je po obrazovanju diplomirani filolog svetske književnosti i teorije književnosti. Ali po životnom stavu je mnogo više od toga - radoznali i kreativni istraživač života! Za sebe kaže da je čitavog života ko-kreirala promene sa svojim bližnjima, prijateljima i porodicom, dok nije shvatila da želi da se u potpunosti posveti radu sa ljudima na temu životnih promena i duhovnog razvoja. Danas je jedina akreditovana facilitatorka Igre transformacije kod nas. A sve je počelo tokom juna 2007. kada je stigla u Kluni, zamak na šumovitom brdu, gde se prijavila za radionicu Nedelja Iskustva (Experience Week), što je zapravo osnovni program Findhorn Fondacije kojim najveći broj posetilaca započinje svoj boravak u toj zajednici.
Rad je ljubav u akciji
Findhorn je neobično mesto nastalo zahvaljujući prvenstveno Eileen Caddy (Ajlin Kedi), gospođi koja je, kako sama kaže - vođena porukama svog unutrašnjeg glasa koji joj se obraćao u trenucima meditativne tišine došla u Kluni 1957. godine. Taj tihi unutrašnji glas doveo ju je na severoistok Škotske gde će zajedno sa mužem Peterom i prijateljicom Dorothy Maclean osnovati Findhorn Fondaciju (www.findhorn.org). Ovaj holistički centar i eko-selo svake godine privlači na hiljade posetilaca uključenih u izobilje programa: psihoterapeutske radionice, terapeutski plesovi kao što su ples 5 ritmova, biodanza, sveti ples, transples, zatim iskustvena astrologija, duhovno baštovanstvo, energetsko isceljivanje, šamanizam...
Naša sagovornica objašnjava da je Findhorn otvoren za sve religije i duhovne tradicije. "U svetilištima u kojima se svakodnevno ćuteći meditira, zapaljena sveća okružena svežim cvećem jedini je oltar, a Eileenina poruka Budi miran i znaj da je sve veoma, veoma dobro - jedina je dogma. Eileen je zahvaljujući svom tihom, unutrašnjem glasu oduvek znala da je sve veoma dobro, čak i davnih 60-ih, kada su ona i njen muž sa svoja tri sina živeli u staroj prikolici bez ikakvih prihoda na posnom, peskovitom parčetu zemlje u Findhorn zalivu.
Mnogo je knjiga kasnije napisano o raskošnim baštama koje su nekim čudom nikle na tim neplodnim, isušenim, peščanim dinama. Tri potpuna baštovanska laika, Eileen, Peter i Dorothy, gajili su džinovsko voće i povrće u vetrovitoj nedođiji na severoistoku Škotske, zbunjujući stručnjake i privlačeći pažnju novinara. U svom prvom intervjuu za BBC Eileen je konačno otkrila da u svemu, pa i u baštovanstvu, sluša svoj tihi, unutrašnji glas, da se njena prijateljica Dorothy meditativno povezuje sa energijom zemlje i duhovima biljaka, da su bašte poznate po divovskom kupusu od 18 kg plod duhovnog kontakta sa prirodom i rada s ljubavlju. Jer rad je ljubav u akciji! Tako je ovo neobično malo društvo uskoro privuklo brojne sledbenike i u nekadašnjoj pustari niklo je divno eko-selo pod imenom Park u kojem danas žive članovi Findhorn Fondacije."
Snežana kaže da je duboko unutrašnje osluškivanje, spajanje sa unutrašnjom mudrošću, otvaranje unutrašnjih vrata bio i ostao jedan od temeljnih principa u Findhornu. "I dan-danas se sve grupe na svim radionicama povezuju ritualom attunement-a, uharmonjenja, zajedničke meditacije kroz koju dolaze inspirativne poruke na osnovu kojih se dalje dela. Na istim osnovama u Findhornu je nastala i Igra transformacije, zabavna i veoma kompleksna društvena igra koja na začuđujuće precizan način odražava živote igrača, vodi ih putevima samospoznaje i manifestovanju, ostvarivanju, materijalizovanju namera sa kojima igraju."
Glas unutrašnjeg puta
Članovi Sensa tima su zaista uživali u kreativnom samospoznajnom iskustvu koji pruža učestvovanje u Igri transformacije. Ali takođe smo radoznali da saznamo kako je zapravo sve počelo?
Sve je počelo 70-ih godina kada je Joy Drake, jedna od autorki Igre, poželela da, kako je sama rekla: Rekonstruiše iskustvo Findhorna na način koji bi dozvolio ljudima da uče lekcije i stiču uvide koje ovo okruženje nudi, a da pri tom ne moraju da dolaze i žive tamo tri godine. Svoju zamisao je podelila sa drugim članovima zajednice među kojima je bilo dosta psihoterapeuta, iscelitelja, autora duhovnih knjiga, i ubrzo se rodila ideja o Igri u kojoj bi se učesnici suočavali sa konkretnim primerima ponašanja koja ih ili pokreću napred na putu ka celovitosti ili ih vuku nazad i skreću sa tog puta. Tako su nastale dve glavne grupe karata u Igri, karte uvida i karte blokada. Iako je originalna ideja o Igri potekla od Joy, mnogo ljudi je bilo uključeno u njeno dalje oblikovanje i razvoj. Terapeuti su pisali primere najčešćih izazova sa kojima se nose njihovi klijenti, neko bi pročitao pesmu ili primio poruku tokom meditacije ili attunementa i preformulisao bi je u tekst karte. Uskoro se pojavio i okvir same Igre - učesnici Igre prvo će se roditi, a onda rasti proživljavajući iskustva na fizičkom, emocionalnom, mentalnom nivou, a onda će se otvarati i za duhovno, za intuiciju, ljubav, jedinstvo i prosvetljenje.
Ceo koncept je vrlo zanimljiv i inspirativan, ali je istovremeno vrlo dubok i kompleksan - postoji više nivoa tokom kojih svaki igrač sve više zalazi u sebe da bi napredovao u Igri. Proces Igre kao da oslikava životni tok koji je svim igračima isto toliko zajednički koliko je i individualan. Kako je to postignuto?
U prvobitnoj verziji Igra života, kako se tad zvala, okupljala je pet igrača i dva vodiča kojima je duhovito dodeljena titula G. O. D (Game Overall Director). Oduševljeno igrajući, članovi Findhorn Fondacije vrlo brzo su uvideli da Igra pruža učesnicima priliku da sagledaju svoj život iz šire perspektive, da prime inspirativne poruke sa mesta svoje unutrašnje mudrosti i da u bezbednom okruženju preuzmu rizik razbijanja štetnih obrazaca ponašanja, otkrivajući nove puteve i iskustva. Iz grupe strastvenih Igrača idejama i sugestijama postepeno se izdvojila Kathy Tyler, danas poznata kao druga autorka Igre (www.innerlinks.com).
Godine 1987. pojavila se Igra transformacije u formi kutije sa tablom na kojoj su ocrtane 4 životne staze po kojima se Igrači kreću, sa kartama i tabelama nivoa na kojima se igra. U ovoj verziji Igre svaki učesnik polazi od određene teme u vidu Namere koja definiše ono što u sadašnjem trenutku nema, a što namerava da ostvari u bližoj ili daljoj budućnosti. Nakon toga puni kovertu nesvesnog kartama anđela (naši unutrašnji kvaliteti npr. moć, opraštanje, otvorenost, prepuštanje...), kartama uvida (naši resursi, naše snage na putu ostvarenja namere) i kartama blokada (prepreke na putu ka realizaciji namere, modeli ponašanja koji nas usporavaju i unazađuju).
Sledi proces rađanja. Rođeni igrač dobija svog anđela čuvara i počinje da se kreće po svojoj stazi stupajući na različita polja (polja slobodne volje, anđela, depresije, uvida, blagoslova, uvažavanja, blokade, čuda, službe,transformacije, intuitivnog bljeska...) proživljavajući različita iskustva, dobijajući nekad svesnost, a nekada bol, vadeći karte iz koverte nesvesnog i prelazeći sa fizičkog na emocionalni, mentalni i duhovni nivo. Igra je zvanično završena kada igrač dođe do duhovnog nivoa, kada je koverta nesvesnog prazna i kada nema bola duž njegovog puta.
Pošto smo se rodili tj. počeli Igru, izvlačimo karte anđela koji nas čuvaju, ali i karte uvida i blokada. Naši anđeli su otprilike naše vrline, dok su uvidi i blokade predstavljeni kroz metaforične rečenice koje odražavaju određenu situaciju koja nam predstavlja povoljan vetar ili prepreku na putu. Da detaljnije pojasnimo...?
Karte blokada suočavaju Igrača sa ponašanjem koje donosi stagnaciju i poteškoće. Evo tekstova nekoliko karata:
- Tražiš li najgore u ljudima? Očekuješ li najgore situacije? Nije čudo što živiš u neprijateljskom i bolnom svetu.
- Uvek sam ja taj koji mora sve da uradi i nikoga nije briga za to, niko to ne primećuje i niko mi nikada ne pomaže!
- Bojim se da ću, ako otvorim svoje srce, izgubiti glavu.
- Ako ja ne pobeđujem, teško mi je da slavim bilo čiji uspeh!
Blokade uvek donose bol simbolično predstavljen u Igri plavim suzama koje okružuju figuricu Igrača na stazi. Bol u Igri, kao i u životu, usporava kretanje igrača, ali pruža priliku da učimo nove lekcije i da steknemo svesnost o tome kako da se oslobodimo starih i neproduktivnih modela ponašanja.
Karte uvida sadrže poruke poput ovih:
- Lično otkrivaš da preuzimanje visokih rizika u odnosima donosi podjednako velike nagrade.
- Neočekivana kriza pružila ti je šansu da ostvariš svoju unutrašnju snagu i moć.
- Opraštam svakome. Opraštam sebi. Opraštam sva prošla iskustva. Ja sam slobodna!
- Ti gajiš novo, afirmišeš najuzvišenije i vidiš najbolje u životu neprestano se zahvaljujući za sve to.
- Svakodnevno verujem svojoj intuiciji i radim u skladu sa njom!
No, nije lako opisati Igru jer je ona gotovo neprepričljiva, opire se rečima, a najbolje se otkriva kroz samo igranje i direktno iskustvo. Tekstovi karata samo su mrtvo slovo na papiru sve dok Igrač ne progovori o njima, dok te reči ne ožive u njegovoj ličnoj priči, dok se ne povežu sa drugim kartama i drugim dešavanjima na radionici u zajedničku nit koja precizno odražava Igračev stvarni život, njegove potencijale i prepreke, uspone i padove. Upravo to najviše facsinira one koji se prvi put sreću sa Igrom - obilje sinhroniciteta, obilje znakova pored puta koji se kao neko životno klupko odmotavaju u pravcu samootkrivanja i neretko isceljenja. Igra vodi samospoznaji, ona je terapeutsko sredstvo.
Namera je polazna stanica putovanja
Osnovna vodilja Igre svakog pojedinačnog igrača nije formulisana kao ideja ili želja već kao namera. Zapravo, Igra kao da podučava igrače kako da ostvare tj. manifestuju svoje namere?
Pored toga što Igra nudi mogućnost da se sretnemo sa sobom, da se vratimo na bolna iskustva i zacelimo ih, da prepoznamo i integrišemo nove puteve, ona je odličan medij za osluškivanje našeg unutrašnjeg izvorišta, naše sopstvene mudrosti ili, kako bi Eileen Caddy rekla, onog tihog, unutrašnjeg glasa koji nepogrešivo zna pre razuma i bolje od razuma, šta nam je činiti.
Dakle, Igra svojim procesom poziva na ostvarenje namera, ona vodi manifestaciji, ona nije samo terapeutsko, ona je i duhovno sredstvo. Uostalom, život nas uči da nema neostvarivih namera, dokle god slušamo jedinog nepogrešivog učitelja, svoj sopstveni unutrašnji glas i dok god sprovodimo u delo poruke koje stižu tim putem, ma koliko nam izgledale besmislene, nevažne, čak i luckaste.
Eileen Caddy je svakog dana svog veoma plodnog života (preminula je 2006. u 89-oj godini, ostavivši iza sebe osmoro dece, brojnu unučad, desetak knjiga, mnoge sledbenike i jedan od najvećih i najuticajnijih holističkih centara u Evropi) meditirala tri puta dnevno i svaku poruku koja joj je dolazila ona je bez oklevanja, bez trunke sumnjičavosti i preispitivanja sprovodila u delo, bilo da se ta poruka odnosila na njen porodični život ili na upravljanje Findhorn Fondacijom.
Samo učestvovanje u Igri je najblaže rečeno veoma uzbudljivo iskustvo, a kako izgleda biti voditelj Igre?
Kao facilitatorka Igre transformacije smejala sam se i plakala, plesala sam i pevala, grlila se i radovala, uvek zadržavajući jasnoću i distancu, što je neophodno da bih prisutno pratila putovanje svakog igrača ponaosob, vodila ih kroz kompleksna pravila Igre, podsticala povezivanje sa tekstom karata kroz lične primere, upoznavala ih sa značenjem polja na koja stupaju i pratila poruke koje Igra donosi kroz njihovu međusobnu komunikaciju. Bila sam svedok čudesnih događaja i susreta jer je svaka nova Igra potpuno drugačija! Zapravo, Igra transformacije je uzbudljivo i neizvesno putovanje u nepoznato. Početna stanica može biti bilo koja tema - partnerstvo, posao, roditeljstvo, novac, duhovni razvoj, kreativnost, kriza identiteta, zdravlje... Svaka tema je pogodna za Igru, ako je vama važna, ako vam predstavlja izazov, ako pokreće u vama želju za promenom.
U Igru transformacije ste dobrodošli čak i ako trenutno nemate temu, ako ste zbunjeni, na životnoj raskrsnici, ako ne znate kojim biste putem dalje, jednom rečju - ako vam treba kompas!
Trening za facilitatora Igre transformacije održava se svake godine u Škotskoj, a organizuje se i u drugim krajevima sveta. Igra se može igrati i bez facilitatora po znatno pojednostavljenim pravilima koja dolaze uz kutiju sa tablom i kartama. Radionica koju vodi facilitator igra se u formatu od jednog dana, dva dana ili pet dana i u njoj učestvuju od dva do četiri Igrača. U oktobru i novembru će u Beogradu biti organizovano više radionica Igre transformacije. Sve dodatne informacije možete pronaći na sajtu www.transformisi.me kao i putem mejla: [email protected]
Šta je namera u Igri?
Igra se uvek igra na određenu temu koju igrač sam bira i formuliše je kao nameru u rečenici koja jasno izražava ono što Igrač nema u sadašnjoj realnosti, a što namerava da ostvari u budućnosti. Sve što se desi u Igri dobija svoj dublji smisao u odnosu na odabranu nameru. Namera je okosnica Igre, polazna stanica putovanja, referentna tačka u odnosu na koju čitav proces igranja dobija određeno značenje. Zato je najbolje da namera iskaže ono što zaista želite, ono za šta su vam zaista potrebni uvidi, ono što iskustvo Igre može osvetliti novom svetlošću i svesnošću.
Primeri namera:
- Nameravam da otkrijem šta me sprečava da otvorim svoje srce i da primim ljubav.
- Nameravam da privučem materijalno izobilje u svoj život.
- Nameravam da se oslobodim svog straha od moći i uspeha.
- Nameravam da prepoznam blokade koje me sprečavaju da svoju decu volim bezuslovno.
- Nameravam da se otvorim za radost i smejem se svim srcem.
- Nameravam da sebi i svojoj porodici obezbedim krov nad glavom.
- Nameravam da se ostvarim u poslu koji volim i za koji sam talentovan/a.
- Nameravam da saznam zašto se emocionalno i seksualno udaljavam od svog partnera.
- Nameravam da se oslobodim negativnih misli, straha od novog i da sa više poverenja idem u nepoznato.