Suština pletenja je postalo „putovanje" a ne samo „destinacija"...
Pletenju se danas više pristupa zbog iskustva, a manje zbog samog rezultata. Sam rad na klupku vunice uz pomoć dve igle smatra se jednako svrsishodnim kao i predmet koji ispletemo.
Tačno poreklo pletenja nije poznato, mada znamo da se prvi tragovi ove veštine kakvu je danas poznajemo pojavljuju u Evropi u 14. veku. Ipak, pletenje u malo grubljem obliku postoji još od antičkih vremena. U prošlosti, ono se smatralo potrebom i praktičnom veštinom. Bilo je ograničeno na izradu korisnih predmeta poput čarapa i za one malo siromašnije predstavljalo je način da zarade nešto novca i da se ugreju zimi.
Tek od skoro počelo je da se plete zbog zadovoljstva, ispoljavanja kreativnosti i traženja razbibrige i pletenje je počelo da se smatra i efektivnom holističkom terapijom jer tretira um i telo kao celinu. To je takođe i ekstremno fleksibilan vid terapije jer je pogodan za početnike, a pletivo možete poneti sa sobom bilo gde. Cilj terapeutskog pletenja je u tome da okupirate jedan deo mozga dok oslobađate sve ostale delove i smatra se da ima višestruko pozitivne efekte na zdravlje, od smanjenja stresa do nošenja sa emocionalnim problemima.
Meditacija
Pletenje se često povezuje sa meditacijom jer slično njoj, ima opuštajući efekat koji se dobija stalnim ritmom i ponavljanjem pokreta. Ovo umiruje i dovodi do blagog „padanja u trans". Stručnjaci sa američkog Benson-Henri instituta za lečenje duha i tela primetili su da pletenje u velikoj meri smiruje, baš poput ritmičkog disanja, molitve koja se ponavlja, joge i ostalih meditativnih praksi. Samo 20 minuta dnevno smanjuje srčani ritam i usporava disanja. Takođe je zabeleženo da se u ovakvom stanju uma usporavaju moždani talasi. Praćenje mustre je relaksirajuće, ponekad skoro hipnotišuće. Takođe, sama činjenica da nešto stvarate je relaksirajuća, a pokreti koje ponavljate definitivno pospešuju ovaj efekat.
