Telo luči određene hormone, odgovorne za sitost, apetit i taloženje masnih naslaga. Poremećeni nivo hormona leptina i grelina, takođe može da bude uzrok gojaznosti.
Kad možemo kontrolisati glad za hranom
Kod negojaznih ljudi funkcija leptina je očuvana, oni nemaju pojačanu želju za određenom hranom niti preteruju sa količinom. Za razliku od njih, većina gojaznih je neumerena pošto je delovanje leptina narušeno, pa njihov mozak ne dobija na vreme informaciju da su siti.
Postoji li hormon koji povećava apetit, odnosno hormon gladi?
Da, postoji hormon koji mozgu prenosi osećaj gladi i praktično diktira koliko hrane ćemo jesti, u zavisnosti od telesne građe i životnih navika. To je grelin, hormon gladi ili apetita, koji još treba da se istražuje. On se luči u ćelijama želuca, pa se zbog toga osobama sa pojačanim apetitom predlaže smanjenje želuca operativnim putem.
Jedino tako, smatraju stručnjaci, "glad za hranom" može da se kontroliše. Međutim, postavlja se pitanje da li je ovo rešenje u potpunosti ispravno, s obzirom na to da je grelin pronađen i u ćelijama epitela creva, kao i u različitim delovima mozga i hipotalamusa.
Da li se grelin kod svih osoba ponaša isto?
Dok smo gladni nivo grelina izuzetno je visok. Kao takav on stimuliše ćelije mozga da pošalju signal da treba da jedemo. U normalnim okolnostima nivo grelina za vreme obedovanja drastično pada. Međutim, to pravilo ne važi za sve. Kod gojaznih osoba ovaj hormon smatra se defektnim jer njegov nivo ne opada dovoljno da bi doneo osećaj sitosti. Ali, zato se pokazalo da operacija želuca može da normalizuje aktivnosti grelina.
Šta se dešava sa grelinom kod osoba koje su na dijeti?
Kod njih grelin do tog stepena "podivlja" da takva osoba ne može da izdrži glad. Zato je vrlo važno da se količina masnog tkiva svede u granice normale, da bi i lučenje leptina, grelina, ali i drugih važnih supstanci, takođe, bilo u granicama normale.
Međutim, ljudi greše kada misle da to mogu da urade brzopotezno. Jedina istina je da redukcija težine traje onoliko dugo koliko je dugo osoba bila debela. O ovome bi svi sa prekomernom telesnom težinom trebalo da povedu računa, jer hormoni o kojima govorimo nisu odgovorni samo za sitost i glad, već i za metabolizam i održavanje energetske ravnoteže organizma.
Način na koji su raspoređene masne naslage ima veliki uticaj na zdravlje. Na primer, masne naslage na stomaku nose povećan rizik za oboljenja srca, moždanog udara i nekih formi artritisa. Na raspored masnoća u telu veliki uticaj imaju pojedini hormoni. Smanjena količina ženskog hormona, estrogena, koji luče jajnici, u menopauzi dovodi do skladištenja masnoća na stomaku i naglog dobijanja suvišnih kilograma.
Kod gojaznih osoba i inače nivo hormona podstiče taloženje masnih naslaga. Prejedanje i manjak aktivnosti tokom vremena dodatno blokiraju procese kojima se reguliše apetit, distribucija i raspored masnih naslaga, pa je osoba sve više sklona gojenju.
Izvor: Novosti
