Od oko 170 polaznika programa obuke dr Erika Perla u sali hotela, tog kišnog podneva u Zagrebu, 97 odsto njih uspelo je da pomeri rame i dodirne prste svoje šake na leđima - nešto što nisu mogli da urade godinama, čak ni nakon niza fizioterapija, operacija, gomile lekova protiv bolova i snimaka kojima je medicinski dokazano da se tako nešto nikada ne može dogoditi. Ipak, deset minuta Rekonektivnim Isceljivanjem od strane osoba koje se nikada time nisu bavile, bilo je dovoljno da ono što je godinama važilo kao nemoguće, postane sasvim moguća, opipljiva, merljiva i nepobitna činjenica.

Žamor koji je pratio polaznike programa obuke za praktičare Rekonektivnog isceljivanja dr Erika Perla u sali bio je poput varnica koje su samo čekale da zapale vatru oduševljenja. Iako su svi koji su došli tih dana u Zagreb imali neko predznanje o RI, ili su već prošli kroz tri sesije isceljivanja, ipak je utisak bio prejak i dominantan, posebno za one koji su prethodnih dana bili zbunjeni i ponavljali: „Ja ništa ne osećam u rukama? Šta treba da osetim?". Isceljenje je bilo trenutno, vidljivo i opipljivo. Za sve.

PageBreak

Trideset sekundi

Šta je Rekonektivno isceljivanje?

„Imate trideset sekundi", bile su instrukcije. Trideset sekundi da se nekome objasni šta je to što smo upravo videli, doživeli i osetili. Za neke to je bila ljubav, mir, povezivanje sa suštinom, istina, kontakt sa sopstvom. Sve to jeste esencija ovog načina isceljivanja kojim već godinama dr Erik Perl uči polaznike programa obuke. Ipak, najbolje što možete uraditi za tih trideset sekundi, umesto da slušate o tome, jeste da - osetite. Da pružite ruku i doživite nešto sasvim novo, drugačije od svega što ste osetili, a opet tako poznato i blisko. Kao toplo sećanje koje vas preplavljuje i vraća vas u ono što ste bili pre nego što su vam rekli šta i ko treba da budete.

Tokom tih trideset sekundi događa se promena na koju mnogi ne obrate pažnju, usmeravajući fokus samo na fizičko i na isceljenje tela. Ali, vi niste samo fizičko telo. Tokom ovog procesa događa se promena svesti, širenje svesnosti, otvaranje ka mnogo većem, lišavanje strahova i ograničenja.

Stupate u zonu kada sve možete videti jasno, u beskonačnosti u kakvoj postojimo. „To je kao da ste pozvani na zabavu na krov zgrade", opisno je predstavio dr Erik Perl na svom predavanju. „Do sada ste svet gledali kroz prozorska okna. Ćigong je jedno okno, Tai či drugo, Reiki treće... Svi ste gledali istu stvar, ali kroz ramove. Rekonektivno isceljivanje vas izvodi na krov zgrade, odakle možete da vidite sve, bez ograničenja. Znate li ko neće uspeti da obuhvati taj pogled? Onaj ko je sa sobom poneo ram!"

Iskustva doktora Erika Perla: kako sam dobio dar rekonektivnog isceljivanja

Oslobodite se strahova, ograničenja, svega što ste znali. Dopustite sebi da ne znate, jer ćete samo tako moći da primite darove koje nosi RI. Oslobodite se ramova.

Evolucija svesti

O RI isceljivanju smo pisali od samih početaka ovog magazina, na različite načine pokrivajući ovu temu. Ipak, ono na što su prisutni u sali najviše obraćali pažnju jeste fizičko isceljenje. Pomislila sam, šta ako RI čini nešto mnogo važnije - proširuje našu svest, pripremajući nas za novu fazu evolucije čovečanstva. To sam i upitala dr Erika Perla, kada je odvojio svoje vreme, uprkos svim obavezama i rasporedu, za ovaj intervju.

Smiren, fokusiran na ono što se događa sada i ovde, potpuno prisutan i svestan svega, svakog i u svakom trenutku, sa logičnim, konciznim stavovima i pogledima na stvari, vrlo bistrog i prodornog pogleda, beskrajno duhovit i direktan, najpre me je upitao: „Šta konkretno mislite?" Da, nema uvijanja, nema komplikovanja, nema dogmi i filozofiranja. Baš kako je predstavio i RI - tako nastupa i prema pitanjima koja mu postavljate, ali i odgovorima koje daje. „Nakon Rekonekcije, mnogi osećaju da se njihova svest širi na različite načine, i najpre to žele da klasifikuju, prema malim okvirima svog fokusa. I njihov ego ih navodi da klasifikuju sebe po kategorijama koje su poznavali do tada. Ali, kako sebi dozvoljavaju da prevaziđu ego, odjednom prepoznaju da su mnogo svesniji.

Čak je i studijama koje su rađene, na primer, na Univerzitetu Arizona kada su merili energetsko polje oko tela (konkretno ruku, ali i celog tela), potvrđeno da su ljudi postajali supersvesni, ili su imali izrazito visok nivo svesnosti koji je nadmašivao mastere meditacije ili joge. Promena koja nam se dogodi je toliko velika u odnosu na ono na šta smo navikli. Ali to ne znači da se desi odjednom. Nekim ljudima se dogodi, ali za druge je jednostavno evolucija koja traje. Ali to je toliko dramatično drugačije od onoga gde smo bili da, zapravo, ne shvatamo da je to naše prirodno stanje", odgovara dr Erik, lagano, naglašavajući reč po reč, znajući kolika je njihova moć.

„Dakle, supersvesnost je naše superprirodno stanje. Mi se ponovo povezujemo sa svešću onoga ko smo mi u Univerzumu. Znamo pomoću istraživanja (oko šest studija je, otprilike, urađeno sa DNK biljaka, životinja i ljudi), da se DNK rekonstruiše ili, upotrebiću reč koju ja više volim - rekonektuje, podizanjem nivoa svetlosti koji emitujemo u DNK, čineći je zapravo više, kako naučnici kažu, koherentnom. Da bismo bolje razumeli, možemo reći da je harmoničnija, da unosimo veći nivo harmonije. Kada nismo u harmoniji, sve je statično i nemamo jasnu komunikaciju ili informaciju ili svesnost. Ali kada se vratimo u stanje harmonije, postajemo svesniji onoga što se događa. Mi razumemo da naši mozgovi ne funkcionišu onako kako smo ranije misliti da rade. Razumemo da su naši mozgovi prenosnici informacija iz većeg informatičkog polja koje zaista postoji oko mozga.

Ako zamislimo kompjuter kao metalnu kutiju, sam ne može skoro ništa da uradi dok se ne instalira softver. Onda od njega dobijamo informacije, možemo da pristupimo informacijama preko interneta, polja koje postoji van kompjutera. Ako poboljšate softver, možete da dobijete više informacija od kompjutera, ali i da pristupite širem polju koje postoji van kompjutera. Volim da koristim analogiju da je naša DNK naš softver, a da su naši mozgovi naš hardver i da, kao što studije potvrđuju, rekonektivne frekvencije rekonstruišu ili rekonektuju našu DNK, odnosno naš softver, te kroz Rekonekciju i Rekonektivno Isceljivanje doživljavamo ekvivalent poboljšanju ljudskog softvera, koji nam daje pristup većoj količini informacija u mozgu ali i brojnijim informacijama iz onoga što naučnici danas zovu „nultog polja" - polja informacija van mozga. Tako da, kako postajemo multidimenziono svesni, a mi idemo tamo gde ide naša pažnja, odnosno gde je naša svest, mi zapravo transformišemo čovečanstvo u multidimenziona bića."

Rekonektivno isceljivanje

Da li je sve ovo priprema za momenat kada ćemo stalno biti „na ovim frekvencijama"?

„Mi evoluiramo u ovu svesnost koja će sve više postajati naše prirodno stanje, sve vreme. Ali evolucija nikada ne prestaje. Tako da, dok evoluiramo u to da rekonekcija postane naše prirodno stanje skoro sve vreme, to nam onda samo dozvoljava da evoluiramo u ono što će doći nakon toga. Kao kada bacite kamen u vodu. Kada krugovi prestaju da se prave? Nakon dva ili tri kruga? Da li prestaju kada se smanje? Da li prestaju kada ih više ne vidimo? Da li se vibracije nastavljaju do obale? Da li se zaustave kada dođu do tla? Da li putuju kroz zemlju? Ili se vibracije nastave u svemir... I utiču na zvezde i druge planete? Gde se zaustavljaju? Pa - nigde. Ne zaustavljaju se. Baš kao mi."

Nastavak članka