Još
Izdanje: Potvrdi
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Analiza psihičkih i podsvesnih poruka bolesti po organima: šta otkriva bolesna kičma, šta govore upale i alergije

Telesni bolovi i delovanje u skladu s onim što razumemo kao poruku svoje duše spada u magijsku fazu procesa isceljenja, na koju ne možemo da utičemo.

  Izvor: Profimedia

analiza_psihickih_i_podsvesnih_poruka_bolesti_po_organima_sta_otkriva_bolesna_kicma_sta_govore_upale_i_alergijeanaliza_psihickih_i_podsvesnih_poruka_bolesti_po_organima_sta_otkriva_bolesna_kicma_sta_govore_upale_i_alergije2
Izvor: Profimedia/Shutterstock

Organi za disanje

Tim pitanjima dolazimo u područje organa za disanje. U njihovom središtu su pluća, drugi veliki organ kojim komuniciramo sa svetom budući da svi udišemo isti vazduh i to ne možemo izbeći, čak ni kada je reč o ljudima koje doživljavamo svojim "neprijateljima".

U tom smislu su pluća povezana s tolerancijom i ljubavlju prema bližnjima, bez obzira na njihov pol, naciju i boju kože. Stari Grci, a kasnije i hršćanski mistici, su tu vrstu ljubavi nazivali agape (grč. ljubav; to je i naziv za zajedničku gozbu kod prvih hršćana). Dubokim disanjem, osim vazduha, udišemo i životnuenergiju, osećajući kako se razni delovi našega bića bude za život sada i ovde. Pronaći pravu granicu između sebe i drugih, postići istinsku ravnotežu između davanja i primanja - jedan je od najvećih životnih izazova.

Uskladiti unutrašnji svet sa spoljašnjim, sopstvene vrednosne kriterijume sa tuđim, sličice u svojoj glavi s realnošću života nije lako i nije stoga čudno što mnogi ljudi oboljevaju od upala pluća, bronhijalne astme i sl., da i ne spominjemo razne vrste alergija, čiji se broj u poslednje vreme rapidno povećava. Šta ne želimo uzeti u sebe, šta ne želimo dati, s čime ne želimo doći u kontakt? Postoji li u nama konflikt između potrebe za kontrolom/dominacijom i osećajem manje vrednosti? Koja životna područja odbacujem smatrajući ih manje vrednim (kakav strah se krije ispod toga), koja nas pak ispunjavaju tolikim strahom da bismo ih najradije izbegavali? Na šta upućuje priroda naše alergije (seksualnost, agresija, bujanje prirode, prljavština u smislu tamnih područja života)? Šta je s mojom agresijom, a šta s ljubavlju i sposobnošću da se otvorim (pustim da nešto uđe u mene)? Koliko svoju alergiju/astmu koristimo da bismo manipulisali okolinom, bojimo li se novog koraka, slobode?

Srce

Kao simbol ljubavi, kako lične tako i one božanske, uz glavu kao simbol mentalne energije, srce upravlja čovekovim doživljajem sveta. Miran mišić, koji održava i određuje ritam našega života, svoj dragoceni posao obavlja u tišini, sve dok se nešto ne poremeti. Većina ljudi ga tek tada postane svesna. Koliko su nam srce i razum usklađeni? Koliko prostora dajemo svojim osećanjima? Da li živimo i volimo punim srcem ili samo jednim njegovim delom? Slušamo li svoje srce, osluškujemo li prirodne ritmove svog unutrašnjeg bića ili ga pak guramo u smeru koji smo zamislili, smatrajući da je tako bolje?

Varenje

Osim disanja, čestice spoljašnjeg sveta uzimamo u sebe i varenjem ih prerađujemo, asimilujući ono što nam je vredno i izbacujući ono što nam ne treba. U stvarnom i simboličnom smislu, hraneći se energijom spoljapnjeg sveta i koristeći je, kako bismo i mi mogli svetu nešto dati. Sistemom organa za varenje, varimo svoju stvarnost, unutrašnju i spoljašnju, uvek iznova izgrađujući se i menjujući svoj svet sa svetom drugih ljudi. Razumljivo je da mnogi naučnici creva smatraju našim drugim mozgom koji, pored ostalog, kontroliše i naš odbrambeni sistem. Na koji način uzimamo hranu (fizičku i onu koja dolazi u obliku informacija, utisaka), proždiremo li je ili puštamo da polako klizi u grlo brižljivo prožvakana? Šta ne možemo da progutamo, šta ne možemo da svarimo, šta pak samo puštamo da prođe i ne pitajući se je li to za nas dobro ili ne? Šta nas ljuti, šta rastužuje? Čeznemo li za nekim rajskim beskonfliktnim svetom u kojem ćemo biti sigurni, zaštićeni i voljeni a da pritom sami ne moramo ništa učiniti ni dati?

Jetra

Jetra je zanimljiv organ. Apsorbujući hranjive materije iz krvi i pročišćujući i raspoređujući važne materije kao što su masnoće i belančevine, ona nam doslovce daje i održava život. Pored toga, pretvarajući životinjske i biljne belančevine, koje uzimamo hranom, u ljudske, upućuje na makrokosmički evolucijski razvitak od biljnoga carstva prema čovečijem, odražavajući ga svakodnevno na mikrokosmičkom nivou. Kroz tu svoju ulogu povezana je s religioznom stranom (lat. religio, religare - povezati) čovekovog života. Poznato je da su mnogi stari narodi (poput Grka, Persijanaca, Etruščana...) jetru ubijenih životinja koristili za proricanje, verujući da je iz njene srebrnaste površine moguće očitati budućnost. Kakve ciljeve sebi postavljamo, uspevamo li svoj svet ideala uskladiti s realnim svetom? Osećamo li se dovoljno voljenima i prihvaćenima da jasno možemo videti razliku između onoga što je za nas dobro i onoga što je za nas otrovno? U kojim područjima smo izgubili sposobnost pravilne procene? Kakav je naš odnos prema religiji i svejedinstvu, koje leži s one strane mnoštva šarenih boja materijalnoga sveta?

Krv

Sve što primamo iz spoljašnjeg sveta dolazi u krv, a ona je povezana sa samom suštinom našeg identiteta kao ljudskih bića, s našom individualnošću, koja nas čini pre svega jedinstvenom česticom u moru života. Zbog toga se krv koristi/la u raznim magijskim obredima, pa i Faust je svoj ugovor s Mefistom, đavolom, potpisao krvlju. Krv je tečnost, sok koji prožima sve delove našega tela, hraneći nas i održavajući na životu poput ljubavi, koja je vezivna sila celoga svemira. Ona nas i naš život čini celinom; kao skup posvuda razbacanih čestica bez nje ne bismo ni mogli postojati. Da li se usuđujemo da zaista otvorimo srce, da volimo sebe i druge bez obzira na rizik moguće povrede ili gubitka? Koliko poznajemo sebe i svoje potrebe i želje, usuđujemo li se da živimo u skladu s njima ili ih pak potiskujemo, plašeći se da bi nas mogli odbaciti oni do kojih nam je stalo? Kako se nosimo s ograničenjima koja nam nameće život? Kako se nosimo s konfliktima povezanim s time - "pucamo" li i idemo glavom kroz zid ili se pak povlačimo (kao što se simbolično događa u slučaju visokog ili niskog krvnog pritiska).

Da bismo mogli videti, prihvatiti i ljubiti drugo ljudsko biće, treba prvo da naučimo da vidimo, prihvatimo i volimo sebe. Usprkos tome što nismo uvek onakvi kakvi bismo hteli da budemo. Uz agape, bezuslovnu ljubav prema bližnjemu, postoji i specifičnija vrsta ljubavi - filia, koja se odnosi na konkretno ljudsko biće sa svim njegovim vrlinama i manama.

Bubrezi

Bubrezi su centralni filter želje i odvajaju za organizam važne materije od onih koje treba izlučiti. No još je bitnija njihova funkcija - osmoza, čijim se principom zadržavaju životno važne soli od kojih zavisi kiselo-bazna ravnoteža. Reč je o ravnoteži između već spomenutih principa yina i yanga. Stoga su bubrezi povezani s područjem partnerstva sa sobom i drugom osobom. Kakve probleme imamo u svom partnerskom odnosu? Okrivljujemo li partnera ili pak pokušavamo u njegovom ponašanju videti odraz sopstvenih unutrašnjih konflikata? Vrtimo li i dalje negativne filmove iz prošlosti, umesto da vidimo šta možemo učiniti sada?

Bešika

Kako je uloga bešike da kroz urin propusti materije koje su izlučene iz bubrega, ona je vrlo osetljiva na psihičke pritiske i na njih reaguje prisilnim otpuštanjem ili stiskanjem, zatvaranjem. Umemo li se prepustiti ili se bojimo toga? Preuzimamo li u kriznim situacijama odgovornost za sebe i svoje postupke ili je prebacujemo na druge? Kojih se područja (i obrazaca povezanih s njima) čvrsto držimo premda smo svesni da to više nema smisla, gde se osećamo pod pritiskom, zbog čega plačemo u sebi?

Polni organi

I, konačno, polni organi su, kao što im i ime kaže, povezani sa polom i svim problemima koje imamo sa sobom u smislu življenja u muškom ili ženskom telu. Pored toga, oni su povezani s nivoom ljubavi nazvanom erosom, tj. ljubavnom čežnjom, požudom i nagonom za životom i stvaranjem, odnosno plodnosti, ne samo u smislu rađanja dece već i dela svoga duha. Bolesti vezane uz jajnike, matericu ili prostatu elokventno govore o blokadama i smetnjama na tom planu.

Mnogim ljudima se razmišljanja o povezanosti duha i tela mogu učiniti glupošću ili pak zanimljivom pretpostavkom, koja nema mnogo veze sa stvarnošću, a još manje s njihovim slučajem. Znatno jednostavnije jesu odluke o tome šta učiniti, kada je reč o konkretnom oboljenju, prepustiti se stručnjacima, u nadi da će se smetnje uskoro povući i sve će opet biti kao pre. I tako svaki put kada se pojavi neki problem, tj. simptom.

U mlađim godinama se posledice takvih stavova još ne mogu videti tako jasno kao kad vreme učini svoje. U našoj civilizaciji smatra se normalnim da ljudi kod kuće imaju čitave apoteke i da, pogotovo u srednjim ili starijim godinama, pate od problema poput onih s karlicom, pritiskom, lošim vidom itd. Neke operacije, poput npr. odstranjivanja maternice, smatraju se gotovo rutinskima. Ali, mora li zaista biti tako? Zar nije daleko jednostavnije živeti u skladu s prirodnim zakonima i učiti iz problema koje život (i naše telo) pred nas donosi? I kroz njih se menjati, rasti i doprineti stvaranju boljeg sveta za sebe i za druge.

analiza_psihickih_i_podsvesnih_poruka_bolesti_po_organima_sta_otkriva_bolesna_kicma_sta_govore_upale_i_alergije3
Izvor: Profimedia

Izvor : Naturala

Ovo ne smete propustiti

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Lični razvoj