Da li se vi ili neko vama drag suočavate sa dijabetesom? Svetske statistike govore u prilog tome, jer se broj obolelih od ove bolesti svake godine povećava. Zašto je važno održavati dobru kondiciju i kako umerena fizička aktivnost utiče na naše telo i vitalnost objašnjava za Sensu dr Tamara Ratković
U ovoj čudnoj svetskoj situaciji u kojoj smo se svi zatekli sve smo zatvoreniji, manje se krećemo, lošije dišemo. Opterećeni smo bili i pre, a sada se čini da su naši stresori dodatno pojačani. Život pod tolikim opterećenjem sa sobom neminovno donosi i brojne tegobe na fizičkom nivou. Jedan od rasprostranjenih zdravstvenih problema današnjice je dijabetes.
Procenat obolelih od dijabetesa iz godine u godinu raste. Sa 108 miliona potrđenih dijabetičara u svetu u 1980. godini, do današnjih dana broj obolelih se uvećao za četiri do pet puta.
Između 2000. i 2018. god. zabeležen je porast od 6 odsto prerane smrtnosti od dijabetesa. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je 2016. godine dijabetes bio sedmi uzrok prerane smrti u svetu. Porast obolelih od dijabetesa veći je u zemljama sa niskim i srednjim ekonomskim statusom nego u visokorazvijenim.To se sigurno može povezati sa ekonomskom moći ljudi, ali i sa razvijanjem svesti, kao i sa zvaničnom kontrolom namirnica i njihovog kvaliteta. Dijabetes sa sobom nosi i brojne druge zdravstvene probleme: poremećaje vida, probleme u radu bubregai srca, lošu cirkulaciju...
Uz kontrolu ishrane, njenim redukovanjem, kao i redovnom i umerenom fizičkom aktivnošću možemo uticati na pojavu dijabetesa tipa 2.
Zašto je vežbanje toliko važno?
Pomislićemo prvo na težinu, na njeno regulisanje ili gubitak kilograma, pomislićemo na lepo i vitko telo. Ali da li je to primarni cilj? Možda, kada imamo 18 ili 28 godina. Kasnije, kako sazrevamo, uviđamo da zdravlje ima primarnu ulogu. Fizička aktivnost deluje na cirkulaciju i limfni sistem, a samim tim i na naš endokrini sistem. Sa boljim funkcionisanjem navedenih sistema i naše telo bolje funkcioniše i poboljšava se homeostaza glukoze i osetljivost na insulin.
Na vežbanje možemo da gledamo kao na isplativu životnu investiciju, koja prvenstveno ima za cilj stvaranje ugodnog osećaja, dobrog i pozitivnog raspoloženja, zdravih životnih navika sa održivom telesnom težinom, te prevenciju oboljenja – poput dijabetesa, karcinoma i propratnih komplikacija – koja su vodeći uzroci morbiditeta i mortaliteta širom sveta. Mnoga klinička ispitivanja koja se oslanjanju na primenu vežbanja u prevenciji dijabetesa i dalje su u povoju, zbog velike varijabilnosti i standardizacije vežbanja. Jednostavnije rečeno, nije svako telo isto, pa tako ni dijabetes. Iz toga možemo zaključiti da će i izbor načina vežbanja biti različit kod različitih osoba. Prejak intenzitet vežbanja može da dovede do povećane osetljivosti na insulin i homeostazu glukoze, što može dovesti do problema u toku samog vežbanja ili neposredno posle. Osoba može da se loše oseća, da ima gubitak energije ili potrebu za dužim odmorom i oporavkom, kao i pojavu slabosti ili gubitka svesti.Iz tog razloga, posebna pažnja treba da se usmeri na intenzitet i odabir samih vežbi.
Kada govorimo o intenzitetu, treba izbegavati visokointenzivne treninge ili visokointervalne treninge gde može doći do naglog pada insulina u krvi. Kada dolazi do smanjivanja količine insulina u krvi, istovremeno se povećava izlučivanje drugih hormona, kao što su glukagon, kortizol, epinefrin i hormon rasta, koji obezbeđuju potrebnu količinu glukoze za mišićni rad. Ulaskom u ćelije mišića i mišićnih vlakana, uz pojačanu cirkulaciju, mišić postaje osetljiviji na insulin. Intenzitet ne treba da bude lagana šetnja, jer njome nećemo delovati dovoljno na cirkulacijski i hormonski sistem ili na ubrzavanje metabolizma. Dobar kriterijum pri određivanju intenziteta može da nam bude, na primer, brzi hod pri kome osećamo da ne možemo da pričamo.
Ukoliko se insulin injektira, treba voditi računa o tome da se nikada ne stavlja u one grupe mišića koje će biti najviše aktivirane (npr. ako ste odlučili da ćete brzo hodati, tada nikako ne treba injekciju primati u bedreni mišić, jer će on u hodanju/trčanju biti aktivan).
Kada govorimo o izboru vežbi, svakako treba dati malu prednost vežbama kojima jačamo tvz. mišiće kora. To su programi i vežbe iz pilatesa, BODYART-a, tai čija, ći gonga… Osim što deluju na jačanje mišića trbušnog zida, ovi programi deluju i na pokretanje energije u tom delu tela, a upravo se tu nalaze svi naši vitalni organi. Jedan od njih je pankreas – ušuškan, sakriven na desnoj strani ispod rebara. Veoma je važan u procesu izlučivanja insulin, koji je hormon zadužen za regulisanje šećera u krvi. Preveliko ili umanjeno izlučivanje insulina dovodi do pojave dijabetesa. Ukoliko je centralni deo tela dobro prokrvljen, tad u njemu nema zastoja energije i naši organi funkcionišu zdravo. Sa njihovim kvalitetnim funkcionisanjem, nema zastoja u protokuenergije, pa time i periferni delovi tela dobijaju kvalitetnu energiju i hranljive materije. Zato pokrenimo sebe i svoju unutrašnju energiju!
Kod dijabetesa tipa 1 specifično je to što telo ne proizvodi dovoljno insulina, što zahteva dnevnu primenu insulina – u vidu tableta, ali često i injekcijama. Nisu poznati niti uzrok dijabetesa tipa 1, niti sredstva za njegovo prevenciju.
Dijabetes tipa 2 rezultat je telesne neučinkovite upotrebe insulina. Može velikim delom biti rezultat prekomerne telesne težine, fizičke neaktivnosti, starosti... Simptomi mogu biti slični onima kod dijabetesa tipa 1, ali su često manje izraženi. Kao rezultat, bolest se može dijagnostikovati nekoliko godina nakon pojave, nakon što su se već pojavile komplikacije. Dijabetes tipa 3 najčešće je vezan za žene u trudnoći koje nikada pre nisu imale slične tegobe. Uzrok je smanjena proizvodnja insulina. Po prestanku trudnoće sve se vraća u normalu.
Izvor: Sensa