Svetsko društvo za spavanje (World Sleep Society – WSS) stiče da problemi sa spavanjem imaju brojne i veoma nepovoljne posledice na svet (na primer, u zdravstvu, obrazovanju i ekonomiji), jer su neispavani ljudi skloniji nerazumnim odlukama i nanošenju nepravde, nezgodama na poslu i u saobraćaju. „Nije dovoljno uvesti promene samo u spavaću sobu. Celo društvo treba da se naspava”, poručuju iz WSS-a, napominjući da samo od nesanice pati dve milijarde ljudi.
Dobar san je osnova zdravlja
„Kada je reč o spavanju, trebalo bi zapravo da otvorimo oči i zagledamo se duboko u sebe. U proseku, trećinu života provedemo spavajući, a ipak to ne vrednujemo na isti način kao ishranu i kretanje. Oni jesu od vitalne važnosti, ali spavanje je vodeća sila s kojom ishrana i kretanje treba da čine zdravstveno trojstvo. Naime, fizička i mentalna šteta koju uzrokuje jedna noć tokom koje nismo dovoljno spavali uveliko nadmašuje štetu prouzrokovanu istim tolikim pomanjkanjem hrane ili fizičke vežbe”, tvrdi britanski neuronaučnik dr Metju Voker (Matthew Walker), autor svetskog bestselera Zašto spavamo – Razotkrivanje moći spavanja i sanjanja, objavljenog u srpskom prevodu u izdanju Lagune. Voker navodi da hiljade naučnih istraživanja pokazuju da u ljudskom telu ne postoji nijedna biološka funkcija za koju kvalitetan noćni san nije bitan. Spavanje je nešto najdelotvornije što možemo da učinimo da bismo svakog dana obnovili svoje zdravlje.
Zaštita od bolesti
„Bezbrojne koristi proizlaze iz redovnog, dubokog, osmočasovnog noćnog sna. Unapređuje se mnoštvo funkcija u mozgu, poput sposobnosti učenja, pamćenja i donošenja odluka. Obnavlja se imuni sistem, štiteći nas od najrazličitijih tegoba, uključujući zloćudne bolesti. Optimalno vreme spavanja usko je povezano i sa zdravljem kardiovaskularnog sistema, jer snižava krvni pritisak, istovremeno održavajući srce u dobrom stanju. Spavanje preoblikuje metaboličko stanje tela, podešavajući ravnotežu insulina i nivoa glukoze u krvi, i reguliše apetit. To nam pomaže da kontrolišemo telesnu težinu izborom zdravih namirnica, umesto nepromišljenog i impulsivnog posezanja za hranom”, ističe dr Voker.
Dobar san za dobre bakterije
Spavanje nam je potrebno i zbog mikrobioma – sistema dobrih bakterija, koji je osnova našeg zdravlja. Glavni deo mikrobioma nalazi se u crevima, zajedno s velikim brojem odbrambenih imunoćelija. Sve je veći broj istraživanja koja pokazuju da naš biološki sat direktno na njih utiče. Na primer, naučnici s Medicinskog fakulteta i Kliničkog centra Champalimaud u Lisabonu ustanovili su da se usled manjka sna i „zamene dana za noć” smanjuje broj dobrih bakterija i imunoćelija , i tako oslabljuje njihova zaštitna funkcija, pa su creva (a time i ceo organizam) podložnija oštećenjima i upalama.
Sagledajte širu sliku
Dakle, problemi sa spavanjem uvek imaju širu sliku, uključujući i to da u podlozi nesanice može da bude bolest. Često su to bolesti disajnog sistema, poremećaji rada štitne žlezde i neurološki poremećaji. Neispavanost i iscrpljenost takođe mogu da budu simptomi apneje – prestanka disanja tokom spavanja. Na apneju treba posumnjati ako osoba glasno hrče i ako se ujutru budi umorna i iscrpljena, a tokom dana je pospana i teško se koncentriše. Apneja mora da se leči, jer u protivnom može da uzrokuje smanjenje dotoka kiseonika u mozak, poremećaj rada srca i druge komplikacije.
Inspekcija spavaće sobe
S druge strane, uzroke lošeg spavanja treba tražiti ne samo u lošim navikama (nezdrava ishrana, stres, prekomerno korišćenje kompjutera i mobilnog, prekasni odlazak na spavanje), nego i u samoj spavaćoj sobi – možda doslovno ležite na uzroku problema. Naime, neprikladan krevet i nepovoljna mikroklima (npr. pregrejana i zagušljiva prostorija) česti su uzroci nesanice praćene glavoboljom i bolom u kičmi. Stoga je među uputstvima Svetskog društva za spavanje i preporuka da napravimo „inspekciju” kako svojih navika, tako i spavaće sobe.
Izvor: Sensa