Bogojavljenje je jedan od najvećih hrišćanskih praznika. Za njega se vezuju brojni običaji i obredi, a jedan je posebno značajan uoči praznika
Bogojavljenje spada u jedan od najvećih i najvažnijih hrišćanskih praznika, a slavi se 19. januara. Posvećen je činu Isusovog krštenja i izlaska iz reke Jordan, kada mu je na rame sleteo Duh Božiji u vidu goluba i tada se začuo glas Boga Oca s Neba. Tako se Bog javio u tri ličnosti: Oca, Sina i Svetog Duha.
Mnogi običaji i obredi vezuju se za ovaj praznik, a jedan od njih praktikuje se u noći uoči praznika. Veruje se da se dan pred Bogojavljenje otvaraju nebesa. Tačno u ponoć treba da se pogleda u nebo i zamisle želje za koje se veruje da će se sigurno ostvariti.
Na Bogojavljenje se u crkvama i hramovima uzima osveštana bogojavljenska vodica za zdravlje i radost. Na Bogojavljenje se izgovara pozdrav - "Bog se javi!", a na njega se odgovara - "Vaistinu se javi!" Za ovaj praznik se u domu sprema svečana trpeza.
Postoji običaj i da neudate devojke veče pred Bogojavljenje stave ogledalce ispod jastuka, jer se veruje da će tako sanjati mladića za koga će se udati.
U nekim krajevima u Srbiji postoji običaj da na Bogojavljensko jutro devojke odu do obližnjeg izvora i u njega bace nekoliko zrna žitarica i izgovore: “Kako ide voda, tako da ide i berićet u naše njive”.
Na Bogojavljenje se obavlja i obredno kupanje u rekama, odnosno plivanje za Časni krst. Ko prvi dopliva do krsta, uzima ga i nosi u svoj dom.
Veruje se da ako na Bogojavljenje bude snega i mraza, godina će biti rodna, dok vedro vreme znači predstojeću sušnu godinu.
Izvor: Sensa
