Pravoslavni vernici u Srbiji 7. aprila obeležavaju praznik Blagovesti, dan posvećen događaju iz Novog Zaveta kada se Arhangrel Gavrlio javio Bogorodici i saopštio da će posredstvom Duha svetoga dobiti dete, odnosno Isusa Hrista.

Blagovesti se smatraju za jedan od radosnijih hrišćanskih praznika, a mnogi ga povezuju sa radosnim vestima. Za ovaj praznik se vezuju razni običaji, ali je najvažnije pronaći unutrašnji mir, radovati se i biti u skladu sa sobom - sa svetlom stranom svog bića.

Blagovest u suštini znači radovanje divnim vestima, a na ovaj dan se treba učiti da se radujemo svemu što nam život donosi. Kada je srce otvoreno, a duša čista, možemo se radovati Suncu, novom danu, osmehu prolaznika, sreći druge osobe... Kada je radost prisutna u životu, tada stvarno i živimo.

Ovaj dan nas podseća i na važnost zašto je važno da budemo blagi ljudi, oni koji vole srce, i srcem im se vraća. Oni ljudi koji i nakon nedaća, prepreka, poraza, nevolja nisu izgubili veru i sposobnost da se raduju, već uvek uspevali da povrate smirenje. To se postiže konstantnim radom na sebi.

Stari običaji koji se vezuju za ovaj praznik su zanimljivi. Nekada se na Blagovesti ustajalo rano, negde čak i u ponoć, a negde pred zoru. Verovalo se da na ovaj dan treba da se čuje pesma devojaka, a u nekim mestima devojke su skupljale drva i ložile veliku vatru.

Blagovesti su praznik za vreme Velikog posta, pa se na ovaj dan posti na ribi.

Postojalo je verovanje da se na ovaj dan treba umiti u reci ili potoku. Blagovesti posebno slave žene, jer je ovo Bogorodičin praznik. Na ovaj dan žene se mole za potomstvo, decu i porodicu. Smatralo se da na Blagovesti voćari treba da kaleme voće, a vinogradari orežu lozu.

Blagovesti se proslavljaju tačno 9 meseci pre Božića.

Izvor: Sensa