Pravoslavni vernici 7. jula obeležavaju rođenje Svetog Jovana Krstitelja, poznatiji kao praznikIvandan (Ivanjdan).

Ovo je jedan radostan hrišćanski praznik za koji se još od davnina, naših predaka, vezuju zanimljivi običaji koji su se tradicionalno sačuvali do danas. Smatra se da je Ivanjdan toliko veliki praznik da se danas Sunce tri puta zaustavlja.

Jedan od najzastupljenijih jeste pletenje venaca od ivanjskog cveća. Za ovaj običaj vezuje se razna simbolika, pa se tako veruje da venci ukazuju da je priroda došla do najviše tačke, jer je sredina leta i da se tim vencima priroda ovenčava.

Venci su i simbolika ljubavi, pa podsećaju parove na venčanje, dok devojke u venac od livadskog bilja i lekovitih trava ubacuju i crvenu ružu. Sa ovim vencima kite se kapije, devojke ih nose na glavi, ukrašavaju se domovi.

Verovalo se da na ovaj dan voda ima posebnu moć, pa su se ljudi kupali u rekama i potocima. Još jedan običaj jeste branje lekovitog bilja na Ivandan koje se čuva u domu toku cele godine za lečenje.

Kojim god povodom da su pravljeni, venčići od jovanove trave (Melilotus officinalis) sutradan se kače iznad ili sa desne strane kućnih vrata. Veruje se da će štititi dom od nesreće tokom cele naredne godine.

Ljudi su na ovaj dan od davnina sklapali prijateljstva, kumili se, a od svih običaja najvažnije je da činite dobra dela, pomolite se, zahvalite se Bogu na onome što imate, radujete se i širite ljubav. 

Izvor: Sensa