Dolazimo do perioda u našem životu koji je posebno ranjiv, jer smo izloženi bolnoj lekciji koja u potpunosti zahteva svu našu pažnju i stoga je prilično zamorna. Ovo su lekcije koje dodiruju naše najdublje biće i našu ranjivost. U ovim trenucima razotkriva se naša suština.

Postoji nekoliko znakova po kojima možemo prepoznati period samoizlečenja:

1. Snažna potreba za samoćom, za razgovorom sa samim sobom, za istraživanjem svojih osećanja i traženjem objašnjenja, zašto osećamo ono što osećamo i odakle ta osećanja dolaze.

2. Snažna potreba za duhovnom literaturom, posebno za duhovnim znanjem – gutamo svaku informaciju o duhovnosti, duhovnoj dimenziji života, duhovnim pojavama itd. Međutim, mi to znanje ne koristimo u praksi, tipično je za takvo vreme da se akumuliraju informacije.

3. Snažna potreba za razgovorom i druženjem sa ljudima za koje smatramo da su nam bliski u pogledu iskustava koje prolazimo.

4. Snažna potreba za deljenjem svojih osećanja, postavljanje granica između privatnosti i deljenja sa drugima je nejasna tokom ovog perioda; bukvalno prelivamo svoje sadržaje na druge ljude.

5. Izbegavanje praktičnog angažovanja u svetu; više držimo do sebe, pasivni smo i pre svega prihvatamo informacije, utiske, događaje; nemamo želju da stvaramo, da delujemo.

6. Izuzetno smo emocionalno osetljivi, ranjivi, takođe snažno osećamo i doživljavamo emocije drugih, često sažaljevamo druge i imamo želju da im pomognemo da izađu iz njihove nevolje, što izražava našu sopstvenu želju da se promenimo na bolje. Osetljivost tela - svojim reakcijama telo burno reaguje na fluktuacije emocija i kolebanja zadovoljstva i nezadovoljstva.

7. Perfekcionizam i jaka samokritičnost.

Svi ovi znaci ne znače da smo slabi ili da nešto loše radimo. Jednostavno prolazimo kroz period tokom koga moramo biti popustljivi i nežni prema sebi. Ranjivi smo. Neka rana iz prošlosti je otvorena i krvari, pa je normalno biti krhak, emotivan, osetljiv i pasivan. Moramo da poštujemo svoju ranu, jer ona sadrži velika učenja i ključ za naš procvat u ovom životu.

Naše društvo od nas očekuje da budemo energični, aktivni, angažovani i konkurentni… Ovaj snažan pritisak spolja sprečava nas da pravilno zbrinemo svoju ranu. Zbog pritisaka spolja imamo grižu savesti ako želimo da se povučemo, udubimo u temeljna pitanja života i doživimo spasenje.

Zbog ovog pritiska većina žena (i muškaraca) potiskuje svoju ranu ili ne obraća pažnju na nju kako treba, što znači da ne shvataju da se ispod svih ovih znakova krije rana koja sa sobom nosi i odgovor na duševnu patnju.

Kako proći kroz ovaj period?

Važno je da, ako se pronalazite u ovom tekstu, u ovom period duhovnih izazova i isceljenja budete posebno nežni prema sebi. Prihvatite svoju osetljivost, svoju razdražljivost, svoju nežnost, svoje snažne potrebe i razmotrite ih, ispunite ih i zadovoljite ih. Prigrlite svoje unutrašnje dete kao što biste zagrlili i utešili svoju decu kada pate.

Možda nikada nećemo pronaći uzrok ili tačku nastanka naše rane već ćemo celog života otkrivati njene aspekte. Intelektualno razumevanje sopstvene ranjivosti i uzroka duhovne krize nije ni presudno u ovom slučaju. Znanje koje će nam pomoći da se iseclimo nastaje na ravni simboličke stvarnosti.

Ako želimo da upoznamo sebe, znanje će uvek doći do nas. Ne treba da brinemo o tome da ostanemo u neznanju, sve dok imamo iskrenu želju da saznamo i osvestimo, spremni smo da oprostimo i otvorimo se za ljubav.

Duhovni bol koji osećate posmatrajte sa pažnjom, dajte tom bolu ljubav i nežnost, predanost i posvećenost.

Izvor: Sensa.metropolitan.rs