Svi mi imamo svoj unutrašnji i spoljašnji svet. Naš unutrašnji svet se sastoji od naših misli, emocija, osećanja i načina na koji doživljavamo situacije u kojima se nalazimo. Naš spoljašnji svet je okruženje u kome se nalazimo i ljudi koji nas okružuju.

U idealnom slučaju, svako bi imao unutrašnji svet pun mira, slobode i mogućnosti zdravih emocija. Ali često spoljašnji svet može u velikoj meri uticati na naše unutrašnje stanje.

Ako doživimo traumu, to će uticati na naše telo, naš nervni sistem i, posledično, na ceo naš unutrašnji svet.

Trauma može promeniti naš mozak i delove koji su posvećeni učenju i funkcionisanju. Kao rezultat, mogu se pojaviti kognitivni problemi. Način na koji doživljavamo zvukove, dodire, čak i određene mirise i ukuse može da se promeni. Posle traumatskog iskustva, strah se može useliti u nas, sprečavajući nas da se istinski opustimo i živimo normalno – naš um je uveren da smo u stalnoj opasnosti, u stalnom stanju borbe ili bekstva.

Sve ovo ima veliki uticaj na naše psihičko i fizičko zdravlje. Dokazano je da je stres povezan sa mnogim zdravstvenim stanjima, a upravo nakon traumatskih iskustava ovaj nivo stresa se značajno povećava. Telo pamti traumu koja ostaje u njemu i mnogo godina nakon samog događaja, ili do kraja života.

Zato i nije okej govoriti da na  strauma čini jačima. Trauma nas ne čini jačima. Oštećuje naš nervni sistem i ostavlja trajne posledice. Saopštavajući da nam to zapravo koristi, mi obezvređujemo bol koji je neko pretrpeo i impliciramo da je trauma neophodna da bismo postali „jaka“ osoba. Mi veličamo iskustvo koje zaista ne bi trebalo da se desi – posebno kada je u pitanju zlostavljanje.

To ne znači da ljudi koji su imali bolna iskustva u životu ne mogu izgraditi sjajan život. Samo ne možemo da pretpostavimo da su oni postali izuzetni zbog svojih trauma i ne možemo ni na koji način tolerisati bol koji su doživeli.

Kada vam neko blizak priča o traumama iz prošlosti, nemojte mu reći „Danas si jači zbog toga, ali te je oblikovalo, učinilo te onim što jesi“ ili nešto slično. Umesto toga, saosećajno slušajte osobu i pokušajte da razumete njen bol.

Iskreno slušajući nekoga, možete bolje razumeti kako su njihova iskustva uticala na njihov unutrašnji svet. I možda ćete u tom procesu shvatiti da nam traume ne daju snagu i da u njima nema ničeg glamuroznog.

Izvor: Sensa.si

BONUS VIDEO: