- Badnji dan je dan iščekivanja praznika, a SPC im preporuke kako se pravilno dočekuje Božić.
- Na ovaj dan nije najvažnije šta će izostati sa trpeze, već da srce napuste gorčina, osuđivanje i zlopamćenje.
Badnji dan, kao navečerje Božića, prema pravoslavnom predanju, nije samo vreme iščekivanja praznika. To je dan sabranosti, tihe unutrašnje pripreme i duhovne budnosti. Navečerje zapravo označava veče uoči velikog crkvenog praznika, kada počinje duhovna proslava kroz službu bdenija.
Badnje veče je priprema za Božić, najradosniji hrišćanski praznik - proslave rođenja Gospoda Isusa Hrista koji se obeležava se 7. januara. Badnje veče ili Badnji dan, nosi naziv prema badnjaku, hrastovom drvetu koje se na taj dan seče i pali.
Sveti oci Crkve i savremeni duhovni oci saglasni su: ako čovek ne pripremi svoju dušu, rođenje Hristovo lako može ostati samo spoljašnji događaj, bez istinskog spasonosnog ploda.
Tišina pred velikom tajnom
Oci uče da je navečerje Božića dan posvećen unutrašnjoj tišini. Sveti Isak Sirin podseća da tišina nije samo odsustvo reči, već prostor u kome se otkriva prisustvo Božje. Toga dana, podvižnici kažu, hrišćanin treba da utiša spoljašnju buku, izbegne prazne razgovore i udalji se od briga svakodnevnog života.
Nije slučajno što se rođenje Hristovo liturgijski doživljava u noći. Crkva time podseća da svetlost dolazi tiho, u mraku spremnom za susret sa njom.
Post sa smislom, a ne samo forma
Navečerje Božića je strogo posni dan, ali svti oci upozoravaju da post sam po sebi nije dovoljan. Post bez pokajanja ostaje prazan i bez ploda. Sveti Vasilije Veliki uči da je istinski post odricanje od zla, srebroljublja, zlobe i okorelosti srca.
Starci ističu da tog dana nije najvažnije šta će izostati sa trpeze, već šta treba da napusti srce: gorčina, osuđivanje i zlopamćenje.
Ispovest kao očišćenje jasala srca
Mnogi savremeni svetitelji posebno naglašavaju značaj ispovesti uoči Božića. Sveti Porfirije Kavsokalivit govorio je da se "Hristos ne rađa u nečistim jaslama“. Srce čoveka potrebno je očistiti od tereta, krivice i strasti, da bi postalo mesto u kojem Bog može da obitava. Ispovest nije puka forma niti obaveza, već čin poverenja i smirenja – otvaranje duše pred Bogom.
Pročitajte u našoj galerij citate partijarha Pavla o ljubavi i životu:
Dom kao mala, domaća crkva
Oci Crkve pozivaju porodice da navečerje Božića prožive molitveno. Sveti Jovan Zlatousti učio je da svaki hrišćanski dom treba da bude "mala Crkva". Upaljeno kandilo, čitanje jevanđelskog kazivanja o rođenju Hristovom i kratka zajednička molitva sasvim su dovoljni. Ne traži se mnogo reči, već prisustvo i pažnja srca.
Milostinja kao najistinitiji dar
Sveti nedvosmisleno poručuju: Božić bez milostinje ne postoji.Sveti Grigorije Bogoslov podseća da rođenje Hristovo istinski poštujemo kada Hrista prepoznajemo u siromahu, bolesniku i usamljenom čoveku. Starci savetuju da se toga dana da nešto od svoga – bilo hrana, konkretna pomoć ili jednostavan telefonski poziv onome ko je zaboravljen. Takav dar je Hristu najugodniji.
Učešće u božićnoj liturgiji
Vrhunac navečerja jeste priprema za božanstvenu liturgiju rođenja Hristovog.
Sveti Pajsije Svetogorac isticao je da onaj ko se na Božić pričešćuje sa punom svešću "prima Hrista ne simbolično, nego stvarno“.
Crkva poziva vernika da se ne zadrži samo na spoljašnjem praznovanju, već da postane živ učesnik tajne.
Navečerje kao duhovni prag
Oci zaključuju da je navečerje Božića duhovni prag. Ako ga čovek prođe sa pokajanjem, tišinom, molitvom i ljubavlju, Rođenje Hristovo postaje više od datuma – postaje događaj spasenja u njegovom životu.
Pročitajte u našoj galeriji mudre citate Vadete Jerotića o smislu ljubavi:
BONUS VIDEO:
Republika.rs/Sensa
