Badnje veče je priprema za Božić, najradosniji hrišćanskipraznik. Pravoslavni vernici obeležavaju Badnje veče 6. januara, a Božić kao dan proslave rođenja Gospoda Isusa Hrista obeležava se 7. januara. Badnje veče ili Badnji dan, nosi naziv prema badnjaku, hrastovomdrvetu koje se na taj dan seče i pali.

Prvi običaj jeste da se na Badnji dan, ranom zorom odlazi u seču badnjaka koje podrazumeva slavlje. Koje drvo se sečee i koliko se odnosi kući, zavisi od običaja u raznim krajevima Srbije, ali najčešće je pravilo da se odseče jedna grana ili grančica koja se nosi kući za sreću. Badnjak se stavlja ispred ulaznih vrata, a uveče se unosi u dom. Tokom dana traju pripreme za Badnje veče. sprema se hrana u domu, atmosfera treba da bude radosna, a Badnjak se tek uveče unosi u kuću.

U dom se unosi i slama koja se razbacuje po podu i simbolično predstavlja slamu iz Vitlejemske pećine u kojoj se rodio Isus Hrist. Nekada se slama razbacivala po seloj kući i na njoj se porodica okupljala, postavljala ručak i jela. U moderno vreme se najčešće prospe samo malo slame ispod stola.

Običaj je da se po slami pobacaju slatkiši za decu. Poput "pilića", deca pijuču na slami dok ih odrasli daruju slatkišima. U nekim krajevima Srbije badnjak se maže medom kako bi simbolozovao slatku godinu pred nama, a drvetu se i prinosi vino. Badnjak se unosi u dom na Badnje veče svečano. Tokom unošenja badnjaka u nekim krajevima se bacaju oprasi po podu i kovanice, kako bi zveckali i privlačili dobru sreću.

U domu se pali sveća koja simbolizuje svetlost koju u svet donosi rođenje Hristovo, a dom se kadi tamjanom. Na trpezi se postavlja posna hrana od kojih su obavezni riba, pasulj, kiseli kupus, a spemaju se i razne pite, kolači, pogača badnjača. Centralno mesto na trpezi zauzima servirano suvo voće koje se za običaj jede na Badnje veče, ali i med i orasi koji se čuvaju i nakon Badnje večeri i jedu za zdravlje.

U domu treba da vlada lepa energija, radost, sreća i zajedništvo. Prema običaju, na Badnje veče se ostaje kod kuće i provodi se vreme sa porodicom. Oni koji imaju kamin ili šporet pale badnjak, a u nekim krajevima se izgovaraju reči "Koliko varnica, toliko parica." Često se za Badnje veče pije kuvano vino. Na Badnje veče pred večeru odlazi se na službu u obližnju crkvu u kojoj se simboličnu pali veliki badnjak.

Pored svih običaja, najvažnija od svega je ljubav. Badnje veče je dan kada se posti fizički, jede s eposna hrana, ali se posti i duhovno, što podrazumeva negovanječiste duše i srca. Na ovaj praznik je važno da se oslobodimo negativnih misli, da se rešimo negativnih emocija, da oprostimo i zatražimo oproštaj, da praktikujemo molitvu... Posvetite se danas svojoj duši i uživajte u društvu najmilijih.

Izvor: Sensa