Tajna prve vere vaskrsenja: zašto se Sunce dvaput rađa nad Lepenskim virom

Sunce se dva puta rađa na dan dugodnevice, 21. juna u Lepenskom viru. U praskozorje prvi sunčev zrak kao snop reflektora nakratko blesne kraj levog boka vrha Treskavac na rumunskoj obali Dunava. Zatim ovaj deo Đerdapske klisure ponovo utone u sumrak.

Dvostruko svitanje koje se na dugodnevicu može posmatrati na Lepenskom viru astronomski je fenomen jedinstven u svetu, kažu dr Aleksandra Bajić i Hristivoje Pavlović. Oni su tokom prošle godine izveli prva terenska istraživanja i snimanja ove pojave koju smatraju za osnovu prvog solarnog kalendara na svetu, koji su Lepenci stvorili pre oko 8.300 godina. Rezultati njihovih proučavanja biće objavljeni ovih dana u knjizi "Sunce Lepenskog vira - arheoastronomska analiza lokaliteta".

PageBreak

Karakterističan planinski reljef lepenskog vira...

"Postoje dobri razlozi za to da verujemo da su stanovnici Lepenskog vira uočili zakonomernost pomeranja izlaska sunca na istočnom horizontu sa smenom godišnjih doba", kaže dr Bajić, neuropsihijatar, istraživač drevnih religija i arheoastronomije.

"To je davalo šanse zajednici ribara, lovaca i sakupljača da na vreme pripremi zalihe hrane, tople odeće i ogreva i obezbedi siguran zaklon za za zimski period."

Istraživači kažu da se priroda postarala da Lepencima obezbedi dobar merni instrument za orijentaciju u vremenu - karakterističan planinski reljef sa druge strane Dunava.

"Početna tačka tog kalendara bilo je dvostruko svitanje na Treskavcu na dugodnevicu",  navodi arhitekta Pavlović.

"Od tog dana Lepenci su posmatrali kako se tačka svitanja "pomera" udesno i dan skraćuje, sve do zimske kratkodnevice 21. decembra, kad sunce izlazi iza vrha Kukujova. Proces zatim kreće u suprotnom smeru, svitanje se pomera ulevo po horizontu do ranodnevice u proleće 21. marta kad sunce izlazi iznad vrha Glavica, treće važne tačka planinskog "solarnog kalendara". Lepenski vir je bio stajaće naselje i njegovi stanovnici su nesumnjivo uočili ove pravilne periodične procese."

Kako da aktivirate moć sinhroniciteta: 7 koraka do sreće...

Sagovornici smatraju da fenomen dvostrukog svitanja i solarnog kalendara iz Lepenskog vira može da vrati ovaj lokalitet u žižu pažnje svetske javnosti, kako naučne tako i turističke.

"Istraživanja ukazuju da je ovde stvoren prvi kalendar i uspešno primenjeno predviđanje vremenskih promena, što je bio preduslov za opstanak ljudske zajednice na istom mestu tokom dužeg vremena", kaže Pavlović.

"Očekujemo da će već sledeće godine mnoštvo ljudi doći da posmatra fenomen koji je doveo do naučne i civilizacijske revolucije. Njime se već bave vodeći svetski arheometeorolozi."

Utemeljivač arheometorologije, profesor Klajv Bonsalm u svojim radovima uočava da je Lepenski vir jedino od nekoliko naselja iste civilizacije iz Đerdapske klisure koje je preživelo period zahlađenja pre 8.200 godina. Tad su Evropu pogodile jake kiše i poplave, a komšije Lepenaca su napustile svoja staništa.

"Naselje Lepenski vir je jedino opstalo jer se u vreme klimatskih promena pomeralo uzvodno i naviše duž obale Dunava - kaže Pavlović. - U tim seobama zbog klimatskih promena Lepenci su uvek pravili nove kuće, a jedini izuzetak bio je niz objekata koji leže na pravcu s kojeg se jedino mogao posmatrati "dvostruki" izlazak sunca na Treskavcu. Pretpostavljamo da su one bile neka vrsta opservatorija."

Još je akademik Dragoslav Srejović, koji je otkrio Lepenski vir, uočio usmerenost većine lepenskih kuća prema Treskavcu, tumačeći to izuzetnim značajem koji su mu Lepenci pridavali. Arheoastronomska istraživanja ukazuju da je Treskavac bio prva "sveta planina", poštovana jer se pomoću nje precizno predviđalo vreme što je omogućilo opstanak i napredak populacije Lepenskog vira.

PageBreak

Moć lepenske kugle

"Uočavanje cikličnosti vremena bio je verovatno povod i za stvaranje prve religije vere vaskrsenja na svetu u kojoj je Treskavac prauzor za sve potonje "svete gore", smatra dr Aleksandra Bajić.

"Pokušajte da se stavite u ulogu prvih Lepenaca koji su videli kako sunce dva puta izlazi iza Treskavca, pomoću koga su merili protok vremena. To je bio znak da tama i smrt nisu konačni, da se sve okreće i vrtloži kao i vir kraj koga su osnovali naselje. Zato kod Lepenaca nema straha od smrti, oni sahranjuju pretke pod kućnim podom, jer očekuju njihovo ponovno rođenje."

Dugo se smatralo da su gravirani oblici nazvani "lepenske kugle" izgubljeni, ali zahvaljujući upornosti Hristivoja Pavlovića, jedan od njih je pronađen u kabinetu Zagorke Letice, arheologa i saradnice akademika Srejovića. Posle njene smrti 2004. godine "lepenska kugla" ostala je zaboravljena u fioci radnog stola.

"Zahvaljujući prof. dr Dubravki Nikolić, kojoj je dodeljen ovaj kabinet, snimio sam ovaj artefakt, čija namena i simboli nisu odgonetnuti", kaže Pavlović.

Dr Aleksandra Bajić smatra da ogroman trud uložen u graviranje kamena ukazuje da je reč o poruci za večnost, koju nažalost ne umemo da pročitamo.

Energetska psihologija: aktivirajte meridijan želuca i oslobodite se od briga i hroničnog umor...

"Može se pretpostaviti čak i da je reč o nekoj vrsti arheometeorološkog instrumenta, jer šare na "poluoblutku" liče na obris sazvežđa Severnog nebeskog pola."

Akademik Dragoslav Srejović je pišući o istraživanjima na Lepenskom viru ostavio svedočanstvo o graviranim oblicima, ali oni nikada nisu bili prikazani javnosti.

"Na tim artefaktima su urezane zagonetne predstave i znaci, slični koodinatnom sistemu, skicama predela, brojkama i slovima. Smisao ovih "zabeležaka" ostaće tajna ali ne treba sumnjati da su oni neka vrsta raboša koji trajno utvrđuju određena zapažanja i znanja", zabeležio je Srejović.

Izvor: Novosti