"Osoba koja oseća prisustvo Anđela čuvara postaje mirna, samopouzdana, razumna, pažljiva, ali istovremeno i slobodna. U njegovim pokretima oseća se duhovna snaga i sloboda." - govorio je Pajsije Svetogorac
Starac Pajsije Svetogorac, monah sa Atosa, u svojim knjigama ostavio je mnogobrojne duhovne pouke, kao i savete i mudre reči o žiovtu. U svojoj knjizi "Reči" u poglavlju "Anđeo čuvar" detaljno je objasnio da svaka krštena osoba ima svog nevidljivog Anđela, koji je neprestano u blizini.
Prema rečima starca Pajsija, kada činimo dobra dela, naš anđeo čuvar je uz nas, raduje se. To je trenutak kada imamo osećaj da neko stoji u našoj blizini, aplaudira nam, smeši nam se. Sa druge strane, ako činimo loše stvari, anđeo se udaljava od nas. "On tužno stoji sa strane i gleda na nas..." U takvim trenucima intuitivno možete osetiti da je neko u vašoj blizini uznemiren, tužan, razočaran.
"Ako imate ljubav i dobrotu, vi ste anđeo. I gde god da idete i gde god da ste, nosite raj sa sobom. Dakle, već u ovom životu počinjemo da osećamo raj ili pakao," tvrdio je starac Pajsije
Ukoliko se čovek trudi da postane poput svog anđela čuvara, da širi ljubav oko sebe i čini dobra dela, onda ta osoba od svog života stvara raj. Sa druge strane, kada je neko stalno ispunjen besom, mržnjom, nezadovoljstvom, agresivnošću, sam sebi pravi pakao od života.
Veruje se da anđeli čuvari pomažu čoveku u životu, spašavaju ga od nevolja, loših ljudi, neprijatnih situacija... "Sa Anđelom čuvarom možete komunicirati rečima, ali najbolje je delima. Činiš nešto dobro - tvoj Anđeo je ponosan na tebe. Što više ljubavi i radosti emitujete u svetu, to će se vaš Anđeo osećati bolje."
Starac Pajsije je govorio da anđeli čuvari imaju svoje emocije i da pate za čovekom kada je loš, jer na kraju čovekovog života, anđeo se bori za dušu tog čoveka. Ako je čovekova duša radila ono što Anđeo voli, onda će se nakon smrti vratiti Bogu, zajedno sa osećanjem postignuća i potpuno proživljenog života.
Izvor: Sensa