Još
Izdanje: Potvrdi
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Svaki dan je poruka: za samostvarenje je potrebna hrabrost

Profesor srpskog jezika i književnosti u Trećoj beogradskoj gimnaziji, Nenad Gugl, u razgovoru sa Sensom otkriva šta je znanje i kako ga oživeti za budućnost.

  Izvor: Foto: Stefan Jokić

svaki_dan_je_poruka_za_samostvarenje_je_potrebna_hrabrost_3
Izvor: Shutterstock

Čovek najteže prihvata istinu

Bol može biti dobar ako mu se razume značenje, kažete u svojoj knjizi. Kako čovek u trenutku velike patnje i bola da sagleda njihovo značenje? Šta je to čemu nas bol može naučiti?
Verujem da se ništa u našem životu ne događa bez razloga, i da sve ima svoje konkretno značenje. Bol ima svoje značenje, kao i patnja, kao i bolest. Pitanje je samo da li na ispravan način odgonetamo smisao svih tih loših stvari u svom životu. Glavni junak mog romana, Naum Petrović, nikada nije provodio svoje vreme na kvalitetan način. Njemu je uvek bilo bitno koliko vremena ima za nešto, a ne koliko kvalitetno će ga provesti. U nekom trenutku on saznaje da boluje od neizlečive bolesti. Veoma brzo shvata da više nema vremena. Jednog jutra doživljava krizu. Oseća da će skoro umreti i da će se život završiti. Ipak, neki glas iz njegove dubine reći će mu „Živ si, još si živ”, i Naum konačno shvata da treba živeti hrabro i da, dok god je čovek živ, sposoban je da napravi veliko delo i dâ smisao svemu. Dakle, u ovom primeru vidimo kako nas bolest može naučiti da nije bitno koliko vremena nam je preostalo, nego je jedino bitno na koji ćemo način provesti vreme koje je ispred nas, koliko ga god bilo malo ili mnogo.

Da bismo bili svoji i težili ispunjenju onoga što je naš životni zadatak, pobedivši strah i naučivši važne lekcije od onog dobrog, a od bola još i više, šta treba da činimo? Kako da se postavimo prema onome što je bilo, što je sada i što nas tek čeka?
Prvo treba da upoznamo sebe. Savremeni svet nam pruža toliko sadržaja i odvlači nam pažnju od nas samih. Na televiziji je preko sto kanala, u sezoni se igra preko pedeset utakmica, u gradu je preko hiljadu butika. Svakodnevno nam internet sadržaji i virtuelne igre uzimaju sate. A mi olako, čak i sa velikom radošću, pristajemo na sve to. Svi ti sadržaji nisu problem ako znamo ko smo i koliko možemo. Ali najčešće se baš zbog svih tih sadržaja ne bavimo dovoljno sobom: ne razmišljamo o sebi, ne kopamo po svojim dubinama, ne bavimo se razvojem svojih potencijala. Zbog toga ne znamo za šta smo rođeni, ni koji su naši talenti. Zbog toga propuštamo vrhunske stvari koje bismo mogli napraviti, zbog toga ne poznajemo sebe. Naravno, ovde je prisutna i naša želja za komforom, jer kopati, pa čak i po sebi, uvek je teže, nego prepustiti se svemu što nam zaokuplja pažnju. Najgore je to što, ako ne saznamo koja je naša životna misija, sve što dobijemo od svih tih sadržaja, čak i da je kvalitetno, ostaje beskorisno, jer ne znamo kako bismo sve to mogli da iskoristimo u svom životu.

Jedna kineska poslovica kaže da je najbolji trenutak da posadimo drvo pre dvadeset godina, drugi najbolji trenutak je upravo sada. Tako bi trebalo da gledamo u prošlost ako drvo nismo posadili, postoji još jedan najbolji trenutak, i zato nema očajavanja zbog onoga što je propušteno. Taj drugi trenutak je naša sadašnjost. Odnos prema sadašnjosti je kao odnos prema velikoj prilici, jer sadašnjost to i jeste. Ako sve tako shvatimo, budućnost će doneti plodove.

U Vašem romanu se na jednom mestu pripovedač pita može li se i treba li se, uopšte, ljubav meriti. Navodi, takođe, da mozga nema bez srca, a na svojim predavanjima govorili ste da sve što ne koristimo atrofira - um, srce, duh, duša. Recite – kako se u sklad dovode razum i srce i zašto je taj sklad važan?
Dok neku odluku držimo u glavi, dešava se vrlo često da zaboravimo na nju. Mnogo sigurnije mesto za čuvanje odluka je srce. Jer kada odluku držimo u srcu, mi onda živimo u skladu sa njom i ne moramo se na nju podsećati. Ipak, ako odluka nije došla iz glave, nego se začela u srcu, ona može biti opasnija i od zaboravljene odluke. Zato je najbolje moguće odluku doneti u glavi, i spustiti je u srce. Taj put spuštanja od glave do srca je put razvoja i uravnoteženja naše ličnosti. U Bibliji piše: „Um neka u srcu počiva.”

Šta čovek, ipak, najteže prihvata u životu?
Čovek najteže prihvata istinu. Možda bi neko lakše razumeo ovu misao kada bih rekao da čovek najteže prihvata krizu. Ne mislim samo na materijalnu krizu, već i na intelektualnu, ljubavnu, krizu identiteta. Ali, kriza i istina su vrlo slične. Na grčkom jeziku kriza znači sud, a sud je povezan sa istinom. Takođe, reč kriza ima još jedno značenje: tačka posle koje se kreće naviše ili naniže. Istina je tačka posle koje se uvek kreće naviše, i u tom smislu ona se delimično razlikuje od krize. Ipak, čovek najteže u životu prihvata istinu, i to najčešće kroz nemogućnost da prihvati sebe kakav jeste. Ali, kada jednom prihvati istinu i prihvati sebe kakav jeste, to je tačka od koje može samo da raste u sebe kakav bi želeo da postane.

Ponekad je najbolje da zauvek odete i zaboravite: ova priča pomaže da donesete najbolje životne odluke

I svaki dan koji proživimo je poruka, je li?
Jedna naša izreka kaže da je za pametnog čoveka i komarac muzika. Mogao bih reći da je za svakog čoveka njegov dan njegova poruka. Pitanje nije zna li čovek da čita, nego da li je spreman i da li hoće da pročita tu poruku.

Šta kažete svojim đacima, i da li im uopšte kažete - gde je suština? Ili ponekad, u skladu sa pojedinim poetikama, očekujete od njih i odgovarajuću formu?
Učeći svoje đake, učim i sebe. Sjajna stvar rada sa mladim ljudima je u tome što je proces obrazovanja dvosmeran. Preispitujući svet ideja i svet iskustva zbog njih, to radim i zbog sebe. Govoreći im o tome, ne propuštam priliku ni da čujem šta oni imaju da mi kažu. Tako rastemo zajedno. I to se ne odnosi samo na đake, nego na razgovore sa bilo kim. Slušajući drugog, čovek dobija kao i da čita knjigu. Tako često dobijam od ljudi odgovore koje nisam ni sanjao da mogu da očekujem. Odgonetanje zakona, smisla i života naporan je, ali i kreativan i lep posao. Što se tiče formi, one se moraju znati, ali samo zato da bismo izašli iz njihovih okvira.

Izvor: Sensa

Ovo ne smete propustiti

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Lični razvoj