"Svaka duša žudi za mirom, prostorom, vrtom gde može da odmara, i na taj način dođe do dubljeg razumevanja svog mesta u univerzumu". - En Lekler.
Moj prvi čas joge
"Pitala sam lekare šta da radim kod kuće kako bi mi bilo bolje, ali mi oni nikada nisu ništa preporučili. Što se njih tiče mogu slobodno da se izležavam uz slatkiše i sokove po čitav dan" kaže Danijel, koja je do 23. godine stalno posećivala lekare zbog raznih pregleda i operacija.
Kada je usled jednog od prepisanih tretmana pretrpela anafilaktički šok, odlučila je da se samostalno brine o svom zdravlju. "Prestala sam da glumim sreću i počela sam sama da istražujem šta bi bilo najbolje za mene" kaže Danijel, koja smatra da je priznavanje nezadovoljstva ključni korak ka promeni.
Istraživala je anti-kancerogene dijete i bavila se onime što vezuje telo i um. Majka joj je svakodnevno pomagala, a inspiraciju je pronašla u knjigama poput "Ludi seksi kancer" Krisa Kara.
Počela je da se hrani isključivo povrćem, za ručak i večeru u većim porcijama, pila je zelene mešane sokove, i brzo postala vegan. Vežbala je jogu koja ne samo da joj je bila odličan trening, već i navika koja joj je u potpunosti promenila život. Sa 26, 2011. godine saznala je da je njena promena u načinu života urodila plodom, jer su nalazi pokazali da već dve godine uopšte ne boluje od raka.
"Inače, na prvom času joge sam jedva šta mogla, ali što sam više vežbala tako sam i došla do stadijuma kada mogu da modifikujem određene stvari i prilagodim ih svom telu, i tako budem u miru sa nečim što nikada pre nisam mogla da uradim", priseća se ona. Upoznala je učiteljicu joge En Karpenter tokom 2013. godine, i uz njenu pomoć svoju praksu podigla na viši nivo.
"Naučila me je da ne treba forsirati sebe u određene poze, već prilagoditi pozu sebi, bez obzira kako to izgledalo", kaže Danijel i dodaje da je bolje stvarno živeti, u realnosti kakva god da je, istinski, autentično, nego pretvarati se.
Danijel Orner, 2014. godine zdrava i uspešna, zadovoljna životom, spisateljica, glumica i jogina kaže kako se tek uz En Karpenter zapravo osmelila da uči druge.
"Nikada nisam sebe videla kao učiteljicu. Mislila sam šta ja uopšte mogu nekoga da naučim? I onda me je En prosvetlila time da ljudi ograničavajući sebe postavljaju granice života koji žive, što je istina", kaže Orner.
