Mi ljudi imamo izuzetan potencijal za dobrotu, ali takođe i neizmernu moć da naškodimo. Bilo koji alat može se koristiti da gradi ili da uništi. To zavisi od naše motivacije. Prema tome, važno je negovati altruističku motivaciju pre nego sebičnu.

Zaista se suočavamo sa mnogim izazovima u današnje vreme.

To mogu biti izazovi lične prirode. Naš sopstveni um može biti naš najbolji prijatelj ili najgori neprijatelj. Tu su i društveni izazovi: siromaštvo usred obilja, nejednakosti, konflikti, nepravda. Zatim tu su novi izazovi koje nismo očekivali. Pre deset hiljada godina, na Zemlji je bilo oko pet miliona ljudskih bića. Šta god da bi uradili, otpornost Zemlje bi ubrzo popravila ljudsko delovanje. Nakon industrijske i tehnološke revolucije, to više nije isto. Mi smo sada najveći faktor uticaja na našoj Zemlji.

Ulazimo u antropocen, eru ljudskih bića. Na neki način, ako kažemo da moramo da nastavimo sa ovim beskonačnim razvojem, beskonačnim korišćenjem materijalnih resursa, to je kao kad bi ovaj čovek rekao - a čuo sam bivšeg vođu države, neću reći kog, kako govori - "Pre pet godina smo bili na ivici provalije. Danas činimo veliki korak napred." Ova ivica je isto ono što su naučnici definisali kao planetarna ograničenja. A u okviru tih ograničenja može se nalaziti bezbroj faktora.

Još možemo da napredujemo, čovečanstvo može da napreduje još 150 000 godina ako održimo istu stabilnost klime kao u holocenu poslednjih 10 000 godina. Ali ovo zavisi od odabira dobrovoljne jednostavnosti, razvijanja kvalitativno, ne kvantitativno. 1900. godine, kao što vidite, bili smo u okvirima sigurnosti. 1950. godine je došlo veliko ubrzanje. Sada zadržite dah, ne predugo, da zamislite šta sledi. Sada smo znatno prešli neke od planetarnih ograničenja.

5 stvari koje rade srećni ljudi...

Ako uzmemo samo bioraznolikost, trenutnom stopom, do 2050. godine, 30 posto svih vrsta na Zemlji će nestati. Čak i ako sačuvamo njihovu DNK u nekom frižideru, to se neće preokrenuti. Evo mene kako sedim ispred lednika u Butanu visokog 7 000 metara. Na Trećem polu se 2 000 lednika ubrzano topi, brže nego na Arktiku.

Šta možemo da učinimo u toj situaciji? Pa, koliko god da je složeno politički, ekonomski, naučno, pitanje životne sredine, jednostavno se svodi na pitanje altruizma naspram sebičnosti.

Ja sam marksista sa Graučo tendencijom. (Smeh) Graučo Marks je rekao: "Zašto bi me bilo briga za buduće generacije?" Šta su one ikad uradile za mene?" (Smeh) Nažalost, čuo sam milijardera Stiva Forbsa, na Foks vestima, kako govori istu stvar, ali ozbiljno. Rečeno mu je za podizanje nivoa okeana, a on je rekao: "Smatram da je apsurdno da menjam svoje ponašanje danas zbog nečega što će se dogoditi za sto godina." Tako da, ako vas nije briga za buduće generacije, samo nastavite.

Jedan od najvećih izazova u naše vreme jeste pomiriti tri vremenska merila: kratkoročno ekonomsko, uspone i padove na berzi, proračune na kraju godine; srednjoročno vezano za kvalitet života - kakav je kvalitet svakog trenutka našeg života, tokom 10 i 20 godina? - i dugoročno merilo životne sredine. Kada ekolozi govore sa ekonomistima, to liči na šizofreni dijalog, potpuno nepovezan. Oni ne govore istim jezikom. Poslednjih 10 godina, išao sam svetom srećući se sa ekonomistima, naučnicima, neurolozima, ekolozima, filozofima, misliocima na Himalajima, svuda, Čini mi se da postoji samo jedan koncept koji može pomiriti ta tri vremenska merila.

To je prosto imati više obzira prema drugima. Ako imate više obzira prema drugima, imaćete ekonomiju kojoj je stalo, gde su finansije u službi društva a nije društvo u službi finansija. Nećete igrati u kazinu sa sredstvima koja su vam ljudi poverili. Ako imate više obzira prema drugima, potrudićete se da otklanjate nejednakost, da dajete društvu neku vrstu dobrobiti, u obrazovanju, na radnom mestu. U suprotnom, imate naciju koja je najmoćnija i najbogatija ali svi su nesrećni, pa ima li onda svrhe?

I ako imate više obzira prema drugima, nećete poremetiti planetu koju imamo trenutnom stopom, nemamo tri planete da bismo tako nastavili. Dakle pitanje je, okej, altruizam je odgovor, to nije novi ideal, ali može li biti realno, pragmatično rešenje? I pre svega, da li postoji istinski altruizam ili smo toliko sebični? Neki filozofi su smatrali da smo nepopravljivo sebični. Ali da li smo stvarno svi nitkovi? To su dobre vesti, zar ne? Mnogi filozofi, poput Hobsa, su to govorili.

Ali ne izgleda svako kao nitkov. Ili je čovek čoveku vuk? Ali ovaj tip ne izgleda tako loše. On je jedan od mojih prijatelja na Tibetu. Veoma je dobar. Mi volimo saradnju. Nema većeg zadovoljstva nego zajednički raditi, zar ne? I to ne samo kod ljudi. Zatim, naravno, tu je borba za život, preživljavanje najsposobnijih, socijalni darvinizam. Ali u evoluciji, saradnja - mada nadmetanje postoji, naravno - saradnja mora da bude mnogo kreativnija da bi se prešlo na veći nivo složenosti.

Kako je Matje Rišar dobio nadimak Gospodin Srećko, pročitajte ovde:

Ovo je najsrećniji čovek na svetu (VIDEO)...

Mi smo super-saradnici i trebalo bi da još više napredujemo. Povrh toga, kvalitet ljudskih odnosa. OECD je obavio istraživanje sa 10 faktora, uključujući prihod, sve. Prvo za šta su ljudi rekli da je to glavna stvar za njihovu sreću je kvalitet društvenih odnosa. Ne samo kod ljudi. Pogledajte te prabake. E sad, ta ideja da ako se zagledamo u dubinu, nepopravljivo smo sebični, to je pseudonauka. Ne postoji nijedno sociološko istraživanje, psihološko istraživanje, koje je to ikada pokazalo. Upravo suprotno.

Moj prijatelj Danijel Betson je proveo čitav život stavljajući ljude u laboratoriji u vrlo složene situacije. Naravno da smo ponekad sebični, a neki ljudi više od drugih. Ali on je otkrio da sistematično, bez obzira na sve, postoji značajan broj ljudi koji se ponašaju altruistično, šta god da se desi. Ako vidite nekoga duboko ranjenog, u velikoj patnji, možda ćete pomoći samo iz empatične uznemirenosti - ne možete to podneti, pa je bolje da pomognete nego da i dalje gledate tu osobu.

Proverili smo sve to, i na kraju, rekao je, jasno je da ljudi mogu biti altruistični. To su dobre vesti. Štaviše, trebalo bi da pogledamo banalnost dobrote. Pogledajte sad ovde. Kada izađemo, nećemo reći: "To je tako lepo. Nije bilo tuče dok je ova rulja mislila o altruizmu." Ne, to je očekivano, zar ne? Ako bi bilo tuče, pričali bismo o tome mesecima. Banalnost dobrote je nešto što ne privlači vašu pažnju, ali postoji.

PageBreak

Treba da se usudimo na altruizam

Sada pogledajte ovo. Neki psiholozi su rekli, kada im kažem da vodim 140 humanitarnih projekata na Himalajima koji mi pružaju toliko radosti, kažu mi: "O, shvatam, radiš za osećaj topline.

To nije altruistično. Samo se dobro osećaš." Mislite da je ovaj tip, kada je skočio ispred voza, pomislio: "Da li ću se osećati dobro kada se ovo završi?" (Smeh)

Ali to nije kraj. Kažu, ali kada ste ga intervjuisali, rekao je: "Nisam imao izbora. Morao sam da skočim, naravno." Nije imao izbora. Automatizovano ponašanje. Nije ni sebično ni altruistično. Nije imao izbora?

Pa naravno, ovaj tip neće da razmišlja pola sata: "Da li da pružim ruku? Da li da ne pružim ruku?" On to čini. Postoji izbor, ali je očigledno, u trenutku. I takođe, on je imao izbora. (Smeh)

Postoje ljudi koji su imali izbora, kao što je pastor Andre Trokme i njegova žena, i celo selo Le Šambon-sur-Linjon u Francuskoj. Tokom celog Drugog svetskog rata spasili su 3500 Jevreja, pružili im utocište, vratili ih u Švajcarsku, suprotno svim očekivanjima, rizikujući svoje živote i živote svoje porodice. Dakle altruizam postoji.

Šta je altruizam? To je želja: neka drugi budu srećni i pronađu razlog za sreću. Empatija je afektivna rezonanca ili kognitivna rezonanca koja vam govori: ova osoba je vesela, ova osoba pati. Ali sama empatija nije dovoljna. Ako nastavljate da se suočavate sa patnjom, možete imati empatijski slom, izgaranje, pa vam treba veći delokrug dobrote.

Sa Tanjom Singder i Maksom Plankom sa Instituta u Lajpcigu, pokazali smo da su moždane mreže za empatiju i dobrotu različite. To je sve dobro urađeno, pa to dobijamo evolucijom, majčinskom negom, roditeljskom ljubavlju, ali moramo to da proširimo. Može se proširiti čak i na druge vrste.

Ako želimo altruističnije društvo, potrebne su nam dve stvari: individualna promena i društvena promena. Da li je individualna promena moguća? Dve hiljade godina dubokoumnih istraživanja kažu da, moguća je. 15 godina saradnje sa neurologijom i epigenetikom reklo je da, naši mozgovi se menjaju kada vežbamo altruizam. Zato sam proveo 120 sati u MRI mašini. Ovo je prvi put kada sam išao posle dva i po sata. Zatim su rezultati objavljeni u mnogim naučnim časopisima.

Pokazuju nedvosmisleno da dolazi do strukturalne i funkcionalne promene u mozgu kada vežbate altruističnu ljubav. Samo da imate predstavu: ovo je meditator u mirovanju sa leve strane, meditator u saosećajnoj meditaciji, vidite sve aktivnosti, i zatim kontrolna grupa u mirovanju, ništa se nije dogodilo, u medijaciji, ništa se nije desilo. Nisu se vežbali.

Da li vam je potrebno 50 000 sati meditacije? Ne, nije. Četiri nedelje, 20 minuta dnevno, brižne, svesne meditacije već donosi strukturalnu promenu mozga u poređenju sa kontrolnom grupom. To je samo 20 minuta dnevno tokom četiri nedelje.

Čak i kod predškolaca - Ričard Dejvidson je to uradio u Medisonu. Osmonedeljni program: zahvalnost, dobrota, saradnja, svesno disanje. Reći ćete: "To su samo predškolci." Pogledajte nakon osam nedelja, prosocijalno ponašanje, to je plava linija. I zatim dolazi glavni naučni test, test sa nalepnicama. Najpre odredite za svako dete ko je njihov najbolji prijatelj u razredu, najneomiljenije dete, nepoznato dete, bolesno dete, i morali su da daju nalepnice.

Pre intervencije, daju njihov veći deo svom najboljem prijatelju. Deca od četiri, pet godina, 20 minuta, tri puta nedeljno. Nakon intervencije, nema više diskriminacije: ista količina nalepnica njhovom najboljem prijatelju i najneomiljenijem detetu. To je nešto što bi trebalo da uradimo u svim školama na svetu.

Kuda sad idemo sa tim?

(Aplauz)

Kada je Dalaj Lama to čuo, rekao je Ričardu Dejvidsonu: "Idi u 10 škola, 100 škola, UN, ceo svet."

U kom pravcu sad idemo sa tim? Individualna promena je moguća. Da li moramo da čekamo da se javi altruistički gen kod ljudskog roda? Za to je potrebno 50 000 godina, previše za životnu sredinu. Srećom, postoji evolucija kulture. Kulture se, kako su specijalisti pokazali, menjaju brže od gena.

Dobrota se plete od malih činova...

To su dobre vesti. Vidite, stavovi prema ratu su se drastično izmenili proteklih godina. Individualna promena i promene u kulturi se sada međusobno oblikuju, i da, možemo postići altruističnije društvo. Kuda sad odavde? Što se mene tiče, vraćam se na istok. Sada pružamo tretman za 100 000 pacijenata godišnje u našim projektima. Imamo 25 000 dece u školi, četiri odsto dodatnih troškova. Neki će reći: "Pa, tvoje stvari deluju u praksi, ali da li funkcionišu u teoriji?".

Uvek postoji pozitivno odstupanje. Takođe ću se vratiti u svoju ćeliju da pronađem unutrašnja sredstva kako bih bolje služio drugima. Ali na globalnijem nivou, šta možemo da uradimo? Potrebne su nam tri stvari. Poboljšanje saradnje: kooperativno učenje u školi umesto kompetitivnog učenja. Bezuslovna saradnja unutar firmi - može biti nadmetanja među firmama, ali ne i unutar. Potrebna nam je održiva harmonija. Obožavam taj izraz. Ne više održivi razvoj. Održiva harmonija znači da ćemo smanjiti nejednakost. Ubuduće, radimo više sa manje, i nastavljamo da se razvijamo kvalitativno, ne kvantitativno.

Potrebna nam je ekonomija kojoj je stalo. Homo ekonomikus se ne može baviti siromaštvom usred obilja, ne može se baviti problemom zajedničkih dobara atmosfere, okeana. Potrebna nam je ekonomija koja brine. Ako kažete da ekonomija treba da bude saosećajna, oni kažu: "To nije naš posao." Ali ako kažete da im nije stalo, to deluje loše. Treba nam lokalna posvećenost, globalna odgovornost. Treba da proširimo altruizam na drugih 1,6 miliona vrsta. Osećajna bića su sugrađani ovog sveta. I treba da se usudimo na altruizam.

Neka dugo živi altruistična revolucija. Živela revolucija altruizma.

(Aplauz)

Hvala.

(Aplauz)

Matje Rišar je budistički sveštenik, istraživač sreće i "desna ruka" Dalaj Lame. Njegov govor pod naslovom "Kako da altruizam bude vaš vodič" na portalu organizacije TED zabeležio je 23. marta 2015. godine milionitog gledaoca, a Matje je ovaj lepi događaj podelio i sa svojim prijateljima na Fejsbuku.

Izvor: TED