Još
Izdanje: Potvrdi
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Matje Rišar, desna ruka Dalaj Lame: Dobrota nije banalna! Evo zašto...

Milion gledalaca na internetu za jedan govor! Bio je to dovoljan razlog da čak i najsrećniji čovek na svetu, Matje Rišar, podeli ovu vest sa nama...

  Izvor: Foto: Facebook

Mi ljudi imamo izuzetan potencijal za dobrotu, ali takođe i neizmernu moć da naškodimo. Bilo koji alat može se koristiti da gradi ili da uništi. To zavisi od naše motivacije. Prema tome, važno je negovati altruističku motivaciju pre nego sebičnu.

Zaista se suočavamo sa mnogim izazovima u današnje vreme.

To mogu biti izazovi lične prirode. Naš sopstveni um može biti naš najbolji prijatelj ili najgori neprijatelj. Tu su i društveni izazovi: siromaštvo usred obilja, nejednakosti, konflikti, nepravda. Zatim tu su novi izazovi koje nismo očekivali. Pre deset hiljada godina, na Zemlji je bilo oko pet miliona ljudskih bića. Šta god da bi uradili, otpornost Zemlje bi ubrzo popravila ljudsko delovanje. Nakon industrijske i tehnološke revolucije, to više nije isto. Mi smo sada najveći faktor uticaja na našoj Zemlji.

Ulazimo u antropocen, eru ljudskih bića. Na neki način, ako kažemo da moramo da nastavimo sa ovim beskonačnim razvojem, beskonačnim korišćenjem materijalnih resursa, to je kao kad bi ovaj čovek rekao - a čuo sam bivšeg vođu države, neću reći kog, kako govori - "Pre pet godina smo bili na ivici provalije. Danas činimo veliki korak napred." Ova ivica je isto ono što su naučnici definisali kao planetarna ograničenja. A u okviru tih ograničenja može se nalaziti bezbroj faktora.

Još možemo da napredujemo, čovečanstvo može da napreduje još 150 000 godina ako održimo istu stabilnost klime kao u holocenu poslednjih 10 000 godina. Ali ovo zavisi od odabira dobrovoljne jednostavnosti, razvijanja kvalitativno, ne kvantitativno. 1900. godine, kao što vidite, bili smo u okvirima sigurnosti. 1950. godine je došlo veliko ubrzanje. Sada zadržite dah, ne predugo, da zamislite šta sledi. Sada smo znatno prešli neke od planetarnih ograničenja.

5 stvari koje rade srećni ljudi...

Ako uzmemo samo bioraznolikost, trenutnom stopom, do 2050. godine, 30 posto svih vrsta na Zemlji će nestati. Čak i ako sačuvamo njihovu DNK u nekom frižideru, to se neće preokrenuti. Evo mene kako sedim ispred lednika u Butanu visokog 7 000 metara. Na Trećem polu se 2 000 lednika ubrzano topi, brže nego na Arktiku.

Šta možemo da učinimo u toj situaciji? Pa, koliko god da je složeno politički, ekonomski, naučno, pitanje životne sredine, jednostavno se svodi na pitanje altruizma naspram sebičnosti.

Ja sam marksista sa Graučo tendencijom. (Smeh) Graučo Marks je rekao: "Zašto bi me bilo briga za buduće generacije?" Šta su one ikad uradile za mene?" (Smeh) Nažalost, čuo sam milijardera Stiva Forbsa, na Foks vestima, kako govori istu stvar, ali ozbiljno. Rečeno mu je za podizanje nivoa okeana, a on je rekao: "Smatram da je apsurdno da menjam svoje ponašanje danas zbog nečega što će se dogoditi za sto godina." Tako da, ako vas nije briga za buduće generacije, samo nastavite.

Jedan od najvećih izazova u naše vreme jeste pomiriti tri vremenska merila: kratkoročno ekonomsko, uspone i padove na berzi, proračune na kraju godine; srednjoročno vezano za kvalitet života - kakav je kvalitet svakog trenutka našeg života, tokom 10 i 20 godina? - i dugoročno merilo životne sredine. Kada ekolozi govore sa ekonomistima, to liči na šizofreni dijalog, potpuno nepovezan. Oni ne govore istim jezikom. Poslednjih 10 godina, išao sam svetom srećući se sa ekonomistima, naučnicima, neurolozima, ekolozima, filozofima, misliocima na Himalajima, svuda, Čini mi se da postoji samo jedan koncept koji može pomiriti ta tri vremenska merila.

To je prosto imati više obzira prema drugima. Ako imate više obzira prema drugima, imaćete ekonomiju kojoj je stalo, gde su finansije u službi društva a nije društvo u službi finansija. Nećete igrati u kazinu sa sredstvima koja su vam ljudi poverili. Ako imate više obzira prema drugima, potrudićete se da otklanjate nejednakost, da dajete društvu neku vrstu dobrobiti, u obrazovanju, na radnom mestu. U suprotnom, imate naciju koja je najmoćnija i najbogatija ali svi su nesrećni, pa ima li onda svrhe?

I ako imate više obzira prema drugima, nećete poremetiti planetu koju imamo trenutnom stopom, nemamo tri planete da bismo tako nastavili. Dakle pitanje je, okej, altruizam je odgovor, to nije novi ideal, ali može li biti realno, pragmatično rešenje? I pre svega, da li postoji istinski altruizam ili smo toliko sebični? Neki filozofi su smatrali da smo nepopravljivo sebični. Ali da li smo stvarno svi nitkovi? To su dobre vesti, zar ne? Mnogi filozofi, poput Hobsa, su to govorili.

Ali ne izgleda svako kao nitkov. Ili je čovek čoveku vuk? Ali ovaj tip ne izgleda tako loše. On je jedan od mojih prijatelja na Tibetu. Veoma je dobar. Mi volimo saradnju. Nema većeg zadovoljstva nego zajednički raditi, zar ne? I to ne samo kod ljudi. Zatim, naravno, tu je borba za život, preživljavanje najsposobnijih, socijalni darvinizam. Ali u evoluciji, saradnja - mada nadmetanje postoji, naravno - saradnja mora da bude mnogo kreativnija da bi se prešlo na veći nivo složenosti.

Kako je Matje Rišar dobio nadimak Gospodin Srećko, pročitajte ovde:

Ovo je najsrećniji čovek na svetu (VIDEO)...

Mi smo super-saradnici i trebalo bi da još više napredujemo. Povrh toga, kvalitet ljudskih odnosa. OECD je obavio istraživanje sa 10 faktora, uključujući prihod, sve. Prvo za šta su ljudi rekli da je to glavna stvar za njihovu sreću je kvalitet društvenih odnosa. Ne samo kod ljudi. Pogledajte te prabake. E sad, ta ideja da ako se zagledamo u dubinu, nepopravljivo smo sebični, to je pseudonauka. Ne postoji nijedno sociološko istraživanje, psihološko istraživanje, koje je to ikada pokazalo. Upravo suprotno.

Moj prijatelj Danijel Betson je proveo čitav život stavljajući ljude u laboratoriji u vrlo složene situacije. Naravno da smo ponekad sebični, a neki ljudi više od drugih. Ali on je otkrio da sistematično, bez obzira na sve, postoji značajan broj ljudi koji se ponašaju altruistično, šta god da se desi. Ako vidite nekoga duboko ranjenog, u velikoj patnji, možda ćete pomoći samo iz empatične uznemirenosti - ne možete to podneti, pa je bolje da pomognete nego da i dalje gledate tu osobu.

Proverili smo sve to, i na kraju, rekao je, jasno je da ljudi mogu biti altruistični. To su dobre vesti. Štaviše, trebalo bi da pogledamo banalnost dobrote. Pogledajte sad ovde. Kada izađemo, nećemo reći: "To je tako lepo. Nije bilo tuče dok je ova rulja mislila o altruizmu." Ne, to je očekivano, zar ne? Ako bi bilo tuče, pričali bismo o tome mesecima. Banalnost dobrote je nešto što ne privlači vašu pažnju, ali postoji.

Ovo ne smete propustiti

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Lični razvoj