Vladan Andrić, čovek nasmejanih očiju: Na putu duše ka bezuslovnoj ljubavi

Pred njim je nemoguće sakriti se iznutra. Potisnuta sećanja i tajne, zaboravljena i neosvešćena verovanja, kao magnetom izvučena isplivavaju lako i spontano iz svih slojeva energetskog tela, iz duše. Sve tamne strane, sa svih nivoa svesti i podsvesti, bivaju svojevoljno ogoljene pred njim kako bi se iscelile... On ne pita mnogo, ne komentariše, samo posmatra i sluša... I onda, Srcem otvara srca.

Violončelistkinja Ivana Grahovac: Škola unutrašnjeg puta - umeće čia...

Vladan emituje neobično umirujuću energiju, koja istovremeno budi, otvara i pokreće sagovornika. Nesebičan je u pružanju pomoći i podrške početnicima na stazi samospoznaje i dostizanja stanja bezuslovne ljubavi. Tako su se i naši putevi (ne slučajno) ukrstili na seminaru jedne holističke tehnike, kada smo otkrili da smo i poslovni partneri. Ali nakon toga, jedino o poslu zapravo nikada ne pričamo. Od njega učim mnogo, ali najpre o umetnosti lakoće postojanja - dostizanja onog stanja kada nas "zemaljski" problemi zaobilaze ili kada smo neosetljivi na njih. Njegov put do toga nije bio jednostavan i iz iskustva kaže da je to neprekidan proces učenja i rada. Radosti kroz davanje. Težnja ka oslobađanju. Umeće ravnoteže svih purusharti: dharma - artha - kama - moksha. Budnost i svesnost.

Ipak, posle svega toga, pitanje koje želim da mu postavim jeste: Ko si Ti - Vladane Andriću?

"To je dobro pitanje. Ko Sam Ja je još uvek misterija i za mene samog, nakon svih ovih godina rada na sebi i bezbroj iskustava. Znam ko i šta nisam ja, ali još uvek ne znam ko i šta Jesam!", odgovara u svom maniru. "Odgovor je sakriven od mene, ali ne i od drugih u čijim očima često vidim istine o sebi kojih nisam bio svestan. Često mi kažu stvari o meni koje me iznenade. Njihove reči i ljubav su me dirnuli i ostavili bez reči bezbroj puta. Svakoga dana otkrijem ponekog novog sebe. Ono što mogu da ispoljim često ne mogu da vidim. Ljubav je jedan od primera, sama se oslobodi kada želi i prema kome želi. Nije moja i ne mogu je dati. Probudi je onaj kome je potrebna.

PageBreak

Ko mora da izgubi Sebe

Ne doživljavam da je imam, a drugi je primaju. Jedna osoba, dok sam radio sa njom, rekla je da sam se potpuno otvorio i da apsolutno ništa nije ostalo sakriveno.

Zapravo nije videla mene, već ono što Jeste kada se ja sklonim - svetlost koja joj je pokazala šta i ko je ona. I to me nekada dovede do suza jer drugi u meni vole ono što nisam ja, kao osoba, vole božanski deo sebe u meni.

Jedan učitelj Aikidoa je rekao: 'Danas sam zaboravio deo sebe od juče. Sutra ću zaboraviti deo sebe od danas, a jednog dana ću zaboraviti i samoga sebe'. Tako da sam ja onaj i ono što još uvek postoji na putu zaboravljanja lažnoga Ja i nalaženja pravoga Sebe.

Tragalac koji traga za sobom. Onaj koji mora da izgubi sebe da bi našao Sebe. I onaj koji ponekad podseća druge da bez obzira na ono što vide u meni, ja sam još uvek samo Čovek, kome je takođe potrebna ljubav i pažnja. Mnogi to često zaborave - i ja još uvek mogu da budem povređen i da patim".

Vladan je rođen u Ćupriji 1957. godine. Kako sam priča, bio je vedro, veselo i nestašno dete. „Imao sam veliku rodbinu i svi su me voleli, mazili, pazili i ugađali mi. Mnogo vremena provodio sam na selu, kod bake i dede, u prirodi, čuvajući i igrajući se sa svim domaćim životinjama.

Uživao sam u hrani proizvedenoj na dedinom imanju. Svaku sam voćku probao i na svako sam se drvo popeo. Pomagao sam u obavljanju radova ili se zapravo igrao. Spavao sam često pod vedrim nebom ili na seniku u štali. Kupao se u bari dok sam čuvao ovce... Naučio da kada se udarate glavom s bikčićem, završite na zadnjici... Kao i da kravu ne možete da poterate grančicom, jer će ona da vas pojuri, a kad imate pravi prut u ruci i kad krene da vas ubode šibnete je po njušci shvatiće i neće više pokušati. Sa šest godina sam već bio iskusan plivač koji je preplivavao zalive, plivao kroz brzake i virove kao i po visokim talasima i noću pod zvezdama. Skakao u vodu sa velikih visina.

15 životnih lekcija koje nikad nije kasno da naučite...

Sa pet godina sam se prvi put napio od vina pomešanog sa vodom i medom i spoznao 'da se zemlja okreće'. Sedeo sam u krilu profesoru Hajdinu i sa malom čašom punom vina se kucao sa njime uz 'žilavi'... Posle toga su u kratkom roku usledili teški trenuci u mome životu. Dva preseljenja, buran razvod roditelja, saobraćajna nesreća, smrt moje omiljene bake pred mojim očima... I tada sam zapravo imao prvo duhovno iskustvo - nedavno sam se toga setio.

PageBreak

Kako tražimo Sebe

Moj život se iz korena promenio i to je bio početak gubljenja sebe i ponovnog traganja za svime onime što je jednom bilo izgubljeno - potraga za sobom. Trebalo je da prođu godine dok sam ponovo pronašao radost, sreću, vragolastost i dok sam naučio da zaista ponovo budem srećan, bez obzira na sve što mi se dešava u životu".

Gde je početak Tvog puta kao duhovnog tragaoca i koji su pravci vodili do Tebe sadašnjeg?

„Početkom sedamdesetih, prve knjige o hipnozi, a potom i knjige Žike Slavinskog, praktikovanje pranajame i neke vežbe meditacije, bili su moji prvi koraci ka duhovnosti. Čini se da me je to oduvek interesovalo, kao i magija, hipnoza, poreklo Univerzuma... U to vreme sam vežbao i neke od asana iz knjige 'Joga' Jasmine Puljo. Nekoliko godina sam se bavio aikidoom i igrao košarku, odbojku, rukomet i fudbal, ali hatha joga me zapravo nikada nije interesovala. Moj put je Gnoza, put spoznaje ličnim iskustvom, ili preciznije kombinacija Đana, Radža i, na prvom mestu, Bakti Joge - puta ljubavi.

Godine 1980. stupio sam u kontakt sa udruženjem Žike Slavinskog, kada je usledio moj prvi Intenziv, pa potom još 60-ak trodnevnih, četiri četrnaestodnevna i tri sedmodnevna kursa komunikacije, Silva metode, ekskalibur, vipasana, oditiranje do stanja kliera (preuzimanje odgovornosti za svoj život i sposobnost da se bude uzrok, a ne samo posledica), lila paradigma i uvod u kliring. Potom je usledio dvadesetogodišnji prekid pohađanja kurseva sa izuzetkom jednog Intenziva za stare polaznike 2005. godine. U to vreme sam često boravio u Indiji, ukupno nešto preko 30 meseci.

Do danas sam imao više desetina hiljada sati meditacije. Poslednjih 18 meseci sam pohađao brojne kurseve: od Reikija, Luna III, Gendai IV nivo i brojni drugi, Filipinska psi hirurgija, Jumeiho masaža, Refleksoterapija, Barsi, Napredni theta healing, Šamanizam Alhemičarev put V nivo (uključujući ekstrakciju i isceljivanje duše), Sertifikovani hipno-terapeut (i metoda 'Totalni reset'), Porodični raspored, Isceljivanje vremenskih linija (Time Line healing), Life couching... Sada sam na drugoj godini učenja Kliringa..."

PageBreak

Kako znamo da li je nešto duhovne ili svetovne prirode

Sve holističke i duhovne tehnike koji si učio, a zatim integrisao u lični pristup, vodile su ka jednom, u pravcu onoga što si danas - Terapeut za dušu.

Na kojim metodama se bazira tretman i kako ih integrišeš?

„Jedna od velikih stvari koju sam dobio kroz razne tehnike je upoznavanje i povezivanje sa velikim brojem novih ljudi i otvaranje novih granica. Svaka od grupe ljudi koje se bave takvim tehnikama imaju neke zajedničke osobine i slepe tačke. Zahvaljujući tome, već unapred imam neku ideju gde bi mogao da bude problem i na čemu treba s nekim raditi.

U osnovi primenjujem holistički koučing, koji je baziran na lajf koučingu i kliringu, gde se dobijaju osnovne informacije pomoću kojih se dolazi do srži problema, a onda po potrebi primenjujem jumeiho, reiki ili neku drugu energoterapiju. Rad se, zapravo, svodi na provođenje kroz emocije i njihovo oslobađanje, bilo kroz isceljivanje vremenskih linija, isceljivanje duše, hipnozu, regresiju, totalni reset ili nešto drugo. Za svaku osobu je to individualno.

Osnovno je utvrditi da li je nešto duhovne ili svetovne prirode. Ono što je nekada u duhovnom pogledu pozitivno, u svetovnom nije. Sve zavisi od toga šta je nekoj osobi prioritet i cilj, kuda ona ide. Od toga zavisi da li je to blokada, problem ili zapravo njena vrlina. Najvažnije je identifikovati pravi problem, i po pravilu to nije ono što osoba misli da jeste. Oni koji dolaze kod mene su većinom duhovni tragaoci i najčešće se javljaju sa emotivnim problemima, no bilo je i onih sa fizičkim problemima kada se primenjuje reiki, jumeiho, refleksoterapija...

Nekada su bile u pitanju i depresije, kada se ispostavilo da je ta osoba imala prethodna duhovna iskustva kojih nije bila svesna. Dubljim radom ispostavilo se da je depresija nastala kao posledica tih neprihvaćenih duhovnih iskustava.

Kada su u pitanju tehnike, nije postojalo 'zbog čega', samo sam sledio svoj put. Nisam znao koji je moj put, ali sam znao da treba da idem na razne tehnike, upoznajem nove ljude i uspostavim neke kontakte. Neko mi je rekao da je moj zadatak bio da povežem razne grupe ljudi. I zaista, nekako su sve kockice došle na svoje mesto, kao reka sa pritokama. Tu su bile grupe za Reiki, masaže i Koučing. Podloga mi je zapravo bio Intenziv i nekoliko hiljada ljudi koje sam sreo na njima i isto toliko u Indiji, kao i bezbroj životnih priča koje sam čuo i više ne postoji ništa čime me neko može iznenaditi.

Kako prepoznati manipulaciju i kako na nju odgovoriti...

Dešavalo se da mi neko ispriča mnogo toga o sebi i smatra da se previše razgolitio. Zapravo bih toj osobi rekao, da od svega što je ispričala naprosto, ništa nije 'vredno' pamćenja jer je totalno očekivano, normalno i uobičajeno i, zapravo, beznačajno. Kao posledica Iskustava na Intenzivu mi se razotkrila struktura ljudske psihe, način funkcionisanja, ono što um može da smisli i konstruiše, šta je sve moguće da neko misli, oseća, čini, govori, kako nastaju misli i osećanja - uz to je usledilo spoznavanje moje tamne strane, ali i one drugih. Kad spoznaš svoju tamnu stranu, onda možeš da je vidiš i u drugima i onda to više nije projekcija - ako već znam da to postoji u meni i ako sam to prihvatio.

Zbog svega toga više ništa ne može da me iznenadi, jer kada znaš principe - ono što izađe je očekivano i čak predvidivo, i onda je sve normalno. Samo se razlikuje način na koji je nastalo, a sve je zapravo potraga za ljubavlju i potreba da budemo prihvaćeni takvi kakvi jesmo".

Najveći uticaj na tebe imao je Intenziv kod Žike Slavinskog, kada si doživeo najveće transformacije. Šta se zapravo desilo?

„Intenziv je kombinacija zen-meditacije na koane i komunikacije. Donekle je slično vičari (samoispitivanju) Ramane Maharšija. Na seminaru Intenziva se radi u parovima, polazeći od osnovnih pitanja: ko sam ja, šta sam ja, šta je život ili šta je drugo ljudsko biće. Jedan partner kontemplira na dato pitanje i potom komunicira sadržaj koji se pojavio u svesti. Na svakih pet minuta se menjaju uloge. Jedna dijada traje 40 minuta, a potom se menja partner. Radi se 18 sati na dan, sa viša pauza i dve šetnje.

PageBreak

Zašto ne treba shvatati sebe ozbiljno

Prolazi se kroz brojna stanja svesti, emocije, osećanja, prepreke, iskustva, spoznaje, uvide, odnose sa drugim ljudima... Veći broj učesnika doživi Direktno Iskustvo Istine (Prosvetljenje ili Kenšo). Samo Iskustvo se ne može rečima opisati. To je stapanje ili postajanje Jedno sa Bogom ili Dušom, prekid kontinuiteta postojanja u Iluziji i spoznaja svog večnog izvornog stanja Jednote. Stanja izvan vremena i prostora i izvan dualnosti. Ne može se opisati, ni pojmiti, već samo doživeti. I oni koji ga dožive zapravo ništa ne mogu da kažu o njemu, već samo o momentu 'nakon' - kada im se vratila uobičajena svest.

U Iskustvu postoji samo Onaj Koji Jeste - onaj koji sada piše je nastao nakon izlaska iz tog stanja. Onaj koji zna - ne govori, onaj koji govori - ne zna. To je i najveći kosmički vic, jer kada neko doživi Iskustvo - spozna da je to zapravo oduvek znao, večno bio i stalno doživljavao, ali da toga nije bio svestan. Od Žike smo tada dobili savet: 'NE SHVATAJTE SEBE OZBILJNO; ŠALITE SE sa svime što mislite da jeste, što vam se dešava, što osećate i doživljavate. Međusobno delite sve ono što vam dođe i zabavljajte se, smejte se na svoj račun i na račun svojih duhovnih postignuća. To što se šalite neće poništiti Istinu, ali će time sve ono što je lažno otpasti - jedino će Istina ostati i opstati'. To je savet koji i sam svima ponavljam i koji je postao moto mog života. Poslednje što sam ozbiljno shvatao bili su posao i ljubav. Tek nedavno sam uvideo da nema razloga da se prema tome odnosim drugačije. Ako sebe ozbiljno shvatite i sa bilo čime ne možete da se šalite, onda sigurno imate problem u vezi sa tim, i bez izuzetka je to tako.

Spoznao sam i doslovnu povezanost svih ljudi, u smislu da ono što ja nekome učinim - učinio sam zapravo sebi. To je donelo pozitivnu sebičnu brigu za druge koja se sastoji u tome da je u mom najboljem interesu da vodim računa o njima, da ih činim sretnim, da ih volim, da im ugađam, da ih ne povređujem; ne osećam, ne mislim, ne govorim loše o njima... Jer ako nekoga povredim - ja ću patiti mnogo više. Nemojte da volite druge i da govorite lepo o njima zarad njih - već zbog sebe, jer sve što osećate prema nekome zapravo osećate prema sebi. Jedina osoba koju možete doživeti ste vi sami - niko nikada nije doživeo drugu osobu već samo i isključivo sebe. Jedina istinska sreća je kada nekoga učinite srećnim.

Kada na Intenzivu dugo radite na koan 'Drugo ljudsko biće', uvek dođete do spoznaje 'To Sam Ja'... Na Intenzivu sam imao mnogo uvida i spoznaja koji su promenili moj pogled i doživljaj stvarnosti - kao i moju unutrašnju realnost. Osetio sam da je istina koju sam doživeo previše moćna da bi mi dozvolila da se vratim unazad i nastavim da živim kao do tada. I zato sam svoj život 'pretvorio u Intenziv' - živeo sam na isti način kao što sam radio na Intenzivu - otvorenost, iskrenost, nevezivanje ni za šta, ni kad si dole ni kad si gore, samo nastaviti dalje, nepovređivanje, vođenje računa o drugima, shvatanje da sve što neko ispoljava, govori, čini ili misli - samo njegova komunikacija onoga kako sebe doživljava u nastojanju da spozna Istinskog Sebe".

Kako pomiriti sva ta duhovna saznanja sa svetovnim iskustvima koja živimo?

„Nakon dubokih duhovnih iskustava, nastaje velika razlika između duhovne realnosti i svakodnevne stvarnosti. Duhovno, svojom spoznajom, smo u početku na daleko višem nivou od stvarnog života. Taj rascep nas nagoni, svesno ili nesvesno, da se menjamo i da svoj život uskladimo sa unutrašnjom stvarnošću. Ova spoznaja vas navodi da svesno hodate tim putem i primenjujete stečeno znanje i uvide kako biste promenili svakodnevni život. Da bi sa mesta na kome se sada nalazite u životu, došli do mesta koje ste dosegli u svom duhovnom iskustvu.

To je zapravo put i način - ono kroz šta smo prolazili na putu, ka svom povratku u običnu svest, iz Iskustva je putokaz za njegovo otelotvorenje kroz svakodnevni život. Ko se opire istini koju je doživeo i odvoji unutrašnju realnost od spoljašnje stvarnosti i pokušava da nastavi život kao da se ništa nije dogodilo, vremenom ulazi u ozbiljan problem, ozbiljnu krizu. Dolazi do moćnog unutrašnjeg rascepa i konflikta između onoga što je doživeo i postao u duhovnom pogledu i onoga što čini u svakodnevnom životu. Unutrašnja istina neumoljivo teži da ispliva i ispolji se. Više stanje svesti i viša istina uvek neumoljivo nastoje da zamene onu nižu. Istina uvek teži da dođe na mesto laži. Stvarno uvek teži da zameni nestvarno. To je kao žeravica koja gori u vama i ma čime je prekrili, progoreće sve i probiti se na površinu - usput će sagoreti i mnogo toga što inače ne bi, da to niste bacili na nju - mnogo nepotrebne patnje".

I Meher Baba je veoma uticao na Tvoj put? Reci nam bliže na koji način...

„Njegovo ime sam prvi put čuo na svom prvom Intenzivu. Naknadno sam pročitao dve njegove izreke koje su me veoma dirnule... I jedan citat u Žikinoj knjizi o zaštiti od psihičkih uticaja, kojom je i završio knjigu: 'Ako imate ljubav, ne treba vam nikakva druga zaštita jer je ljubav najmoćnija sila u univerzumu'. Na jednom Intenzivu su se čitali citati iz knjige 'Besede', što me je privuklo i pomerilo, i tada sam prvi put video njegovu sliku. Ali tek 89-e sam zaista prihvatio Babu za svog duhovnog učitelja. Usledilo je čitanje knjige 'Bog govori' mnogo puta, i brojnih drugih knjiga, gledanje njegovih filmova... Sledio je moj prvi odlazak u Indiju, oktobra 95-e i susret sa njegovim bliskim sledbenicima, uključujući njegovu sestru Mani i njegove najbliže sledbenike...

PageBreak

Kada nastaje ekspanzija duhovne transformacije

Naravno, to je bilo neverovatno dragoceno vreme i iskustvo koje sam proveo sa njima. Tu sam imao susrete sa više stotina divnih ljudi koji su mi uzeli srce, kao i ja mnogima. Samadi-grobnica je mesto sa neverovatnom energijom i neopisivom suptilnom snagom. Kada sedite unutra, to je neopisiv doživljaj koji veoma često budi duboke emocije i osećanja, mesto gde su srce i duša u ravnoteži i doista je van vremena i prostora, ali ume i da razdrma i izvuče na površinu sve ono što definitivno ne želite da vidite, iskusite i osetite.
Meher Baba postao je i ostao moj jedini duhovni učitelj.

Njegov uticaj se ne može opisati rečima, ali je činjenica da nakon toga nisam imao potrebu ni za jednim Intenzivom, ni za jednom tehnikom.. I dan danas, u radu na sebi ne koristim tehnike. U poslednjih 18 meseci prošao sam mnoge kurseve, sertifikovao neka znanja, naučio alate u cilju rada sa drugima, uspostavio kontakt sa brojnim ljudima, mnoge od njih sam i zavoleo. I pored svega toga, moj lični put je isključivo vezan za unutrašnje vođstvo koje dobijam od Meher Babe i za njegov Put Ljubavi. Bila je to 'godina opasnog življenja', jer sam radio sve ono što sam bio siguran da nikada neću raditi.

To je bio moj put na kome sam mnogo dobio i promenio se. Više ne mogu ni da pojmim, niti da shvatim starog mene od pre 18 meseci, jer mi izgleda tako daleko kao da je bilo pre mnogo godina ili čak života. Najveće dobitke obično imate kada sledite svoj unutrašnji glas i vođstvo i kada ste verni samome sebi, čak i onda kada je to nasuprot vaših najdubljih uverenja i duhovnih spoznaja, i u suprotnosti sa vašim duhovnim putem, kada može da bude opasno i štetno po vas - ako se usudite da zakoračite i u najdublju tamu i 'jeres', na izvestan način da napustite svoju stazu".

Kada nastaje ekspanzija duhovne transformacije i kako prepoznajemo istinskog sebe nakon toga?

„Istinskog sebe sam spoznavao kroz direktna Iskustva istine, Prosvetljenja. Jednog momenta, 85-e otvorila mi se tamna strana i morao sam da sagledam ono što nikako nisam želeo da vidim. Ono što sam video u sebi i u drugim ljudima je zaista bilo zastrašujuće. Ali sam bio pripremljen za to brojnim prethodnim iskustvima i spoznajama tamne strane, kao i količinom ljubavi i svetlosti koja mi je do tada bila data. Taj period je na izvestan način razbio sve zablude o moralu i etici i doneo spoznaju da postoji jedino istina i put ljubavi - i oni nisu ni moralni, ni etični - oni jesu ono što jesu, ma šta to bilo i ma kako to izgledalo. Neposredno posle toga usledilo je iskustvo koje je bilo jedna vrsta trajnog prosvetljenja.

PageBreak

Šta je večno SADA

To je bilo buđenje iz večnog sna u kome živimo. Išao sam ulicom i bio zapanjen da vidim da ljudi doslovno spavaju i hodaju u snu. Doslovno je to tako. Svako živi u svom vlastitom snu, nesvestan stvarnosti oko sebe, nesvestan drugih ljudi, okolnosti. Svako sanja hodajući i misleći da je sve što doživljava, misli, oseća i čini - stvarno, a sve je zapravo samo njegov san koji doživljava o stvarnosti. Ništa nije onako kako izgleda. Mnogi učitelji govore o tome, ali je zapanjujuće kada to lično doživite... I danas, kada poželim da se na nekoga naljutim jer ne mogu da pojmim njegov način ponašanja, prisetim se da on samo još uvek spava i da nije kriv što nije budan - da čini ono najbolje što i kako može - da samo treba da mu pružim priliku i prostor da bude ono što jeste.

To jeste za mene bila i neka vrsta življenja u sadašnjem trenutku, jer nije postojalo ni vreme - ni prostor, ni prošlost - ni sadašnjost - ni budućnost. Postojalo je samo to štojeste, večno sada. To jeste Ljubav, ali nije bilo vezanosti sa bilo kime i bilo čime. U večnom SADA nema promena, jer nema ni prošlosti, ni budućnosti. Nema poređenja - stoga si samo ono što jesi. To je trajalo neko vreme, a onda je krenuo put nadole - put nazad kroz razna stanja svesti.

Doživljavanje sanskara, struktura svesti, emocija, osećanja... Bilo je to zaista dugo i mučno putovanje jer kada jednom počnete da 'padate' onda morate da idete celim putem i tek kada dosegnete samo dno, tek tada ponovo krećete nagore. Kako ste taj put nadole u celosti prešli svesno, onda znate i stanja kroz koja morate da prođete i korake kojim možete da se vratite u unutrašnje dostignuto stanje svesti i realizujete ga u stvarnosti.

Znate kako da se izvučete iz brojnih stanja svesti, depresije, opčinjenosti stazom, tuge, bola, ushićenja, malodušnosti, pomahnitalosti, nedostatka ili viška energije, maštanje, divljanje uma i njegove konstrukcije, uslovljenost... Jer ste u 'padu' svesno doživeli i spoznali način i metod njihovog nastanka - samo je potrebno da to primenite. Svako je zapravo samo glumac u svome životu u kome glumi razne uloge verujući da je to stvarno i da je to on, a sve je samo jedna ili druga uloga. Samo se prisetite svih svojih uloga i koliko su različite - KO STE ZAPRAVO VI, od svih njih?"

Kako se ,,uzemljuješ" nakon takvih Iskustava?

„Neka Iskustva su mi upravo donela jak osećaj realnosti. Bez lutajućih energija, treperenja, ekstaze... Naprosto, bio sam potpuno prizemljen, našao sam svoje utočište u realnosti. Mesto mira u koje uvek mogu da odem - ono je izvan misli i osećanja - sedište Duše i Ljubavi. Znam i razne tehnike prizemljenja: dodirivanje nekog predmeta, 'guranje zidova', stezanje ruke, nalaženje nečega realnog oko sebe (bar jedne stvar, pa još jedne i još jedne...), gledanje u svoj dlan, usmeravanje pažnje na sva četiri zida, na pod i plafon - zatvaranje prostora itd."

Kako balansiraš svetovni i duhovni život - radni dan jednog preduzetnika sa potrebom za duhovnim usavršavanjem i terapeutskim radom sa drugima?

„Kada se bavim poslom, samo to radim. Trudim se da sve bude po principima po kojima inače živim. U slobodno vreme, a sada ga imam dosta, bavim se duhovnošću, radim sa drugim ljudima, radim na sebi, čitam duhovnu literaturu, meditiram skoro svako veče tri sata... Suština je da zapravo nalazim veliko zadovoljstvo i sreću u svemu što radim. Za mene je duhovnost način života i odnos prema drugim ljudima i stvarima. I na poslu je to stalna prilika za dalje usavršavanje, spoznavanje sebe i suočavanje sa izazovima. Kad radite sa ljudima uvek se javljaju situacije iz kojih možete nešto da naučite.

Tu je i stalno usaglašavanje i harmonizacija sa kolegama, suprotne ideje i stavovi, mentaliteti, pogledi na posao, jer svi smo mi veoma različiti. To je idealna prilika za učenje i proširivanje sebe onim delovima njih koji nisu dovoljno razvijeni u meni i izmenom onih delova mene koji stvaraju problem. Prepoznavanjem šta je to što mi smeta i zašto, koja je tu lekcija koju treba da naučim, čemu me neka situacija uči i šta ja iz nje mogu da dobijem. Drugi nisu tu da bismo preko njih rešavali svoje probleme, ispunjavali svoju prazninu, govorili im ono što sami nismo ostvarili. Nije na meni da pomažem drugim ljudima - jer svako mora da pomogne samome sebi - ja mogu biti samo podrška i ponekad putokaz, jer mi zapravo najviše pomažemo drugima onime što jesmo, a ne onime što pričamo".

Mnogo toga materijalnog možeš sebi da priuštiš, ali i dalje živiš skromno u tom smislu, ulažući konstantno u dalji razvoj, učenja, seminare, putovanja u Indiju... Kako duhovnik opstaje u opštoj trci za materijalnim, u društvu poljuljanih etičkih normi, u kojem je sve vrednovano kroz "IMATI" umesto kroz "BITI"?

„Novac je za mene jedino sredstvo uz pomoć kojeg mogu da radim ono što volim: da sebi priuštim put u Indiju svake godine, da kupim knjige koje me interesuju, da ponekad odem na neki kurs. Svako od nas ima svoje prioritete i bira način na koji želi da živi.

Davno sam bio oslobođen skoro svih želja i znam da niko nije našao sreću idući putem želja - a pogotovo ako ne zna šta je to što zaista želi. Ono što neko zapravo želi je duboko sakriveno u nesvesnom. Ono što želim se razlikuje od onoga što mi treba i od onoga što mi je neophodno i onoga što je dobro za mene. Kada nečemu pridate važnost, jer to želite (treba vam, bez toga nema života za vas, volite to...) - to neminovno stvara patnju - sve dok to ne pustite. Obično dobijem sve ono što mi je zaista važno i što mi treba, ne uvek momentalno, ali se uvek na kraju pokaže da je to bilo za moje najveće dobro".

Šta za Tebe znači - živeti duhovnost?

„Nije dovoljno samo čitati ili ići na kurseve, a između njih živeti kao da nikada na njih nismo išli, već svoj život treba da pretvorimo u stazu koju ćemo živeti 24/7, kako se to kaže. Živimo svoju duhovnost, a ne samo da o njoj pričamo. Ovo drugo je mnogo lakše. Ono prvo znači stalno biti svestan sebe, svojih osećanja, misli, želja, reči i dela i učiti iz svake situacije i menjati se".

Kako objašnjavaš bezuslovnu ljubav i kako ostati u tom stanju?

„Stanje bezuslovne ljubavi postoji samo u dubokim Prosvetljenjima, inače je Ljubav uvek pomalo uslovljena. Manje ili više. Uvek postoje neka očekivanja. Najčešće, jedno od njih je da ljubav bude prihvaćena. Ali zašto bi neko morao da prihvati vašu ljubav? Jedna od velikih stvari koju sam morao da naučim je da neko ne mora da me voli. Da ima pravo da me ne voli, ima pravo da me čak izbriše iz postojanja, iz svog univerzuma i da to nema nikakve veze sa mnom. Ima veze samo sa tom osobom - jer to je njegovo pravo i njegov izbor. To ni na koji način nije moj problem već nečiji izbor.

Ja jesam doživljavao stanje bezuslovne Ljubavi. To stanje je teško nazvati ljubavlju, jer je ono zapravo bez osećanja - to je stanje postojanja. Nije vezano za osobu, ni za koga i ni za šta, jer je bezuslovno. Kao što sunce sija, a ne obazire se na biljku koja upija njegovu svetlost. Da li će to biljka moći da podnese ili će uvenuti - nije problem Sunca, već same biljke.

Ljubav retko ko zaista voli. Postoji izreka: 'Pričajte nekome o ljubavi i on će vas obožavati. Učinite da neko oseća ljubav i on će vas proklinjati do kraja života' - ljubav menja i u njoj se sagoreva, a to retko ko voli, iako svako traga za ljubavlju. Svačija potraga je isključivo za ljubavlju. Sve što neko radi, radi samo za sebe iz potrebe za ljubavlju. Niko nikada nije učinio ništa da bi povredio mene, i ništa nije učinio da bi udovoljio meni, već sebi. A iza svega toga je želja da bude prihvaćen i voljen.

Šta mudraci kažu o životu: 25 razloga da pratite svoje srce...

Svako traga za ljubavlju koju traži van sebe i potrebno mu je da bude voljen od drugih, onakav kakav jeste, da bi i on mogao potom da prihvati i voli sebe. Velika količina ljubavi naizgled privlači druge, kao moćan magnet, ali ne treba zaboraviti da magnet i privlači i odbija. Ako se previše primakneš suncu - ili sagoriš ili pobegneš. Treba naučiti koliko smeš da se otvoriš i približiš. Intenzitet nesputane ljubavi je izuzetno jak, pa se dešavalo da se neko uplaši i pobegne jer je prejako. Otvaranje srca i oslobađanje unutrašnje energije je velika količina svetlosti koju donosiš u život neke osobe, što znači da se u njoj osvetljava veliki deo njene tame i stvari počinju da isplivavaju na površinu, te ona na taj način počinje da sagledava sebe u tebi i sebi.

A to retko ko voli. Nakon dužeg vremena, ljudi spoznaju šta se dešavalo i izvine se zbog svog ponašanja. Zaljubljenost je slična tamnim ili ružičastim naočarima koje zaslepljuju, dok je Ljubav svetlost koja obasjava tamu. U ljubavi prvo treba da damo drugima ono što im je potrebno, da bi potom mogli da prihvate ono što zapravo želimo da im damo - i što je nekada zapravo mnogo više. Ljubav je za svakoga nešto različito, ali je za sve - ono što nas usrećuje".

Izvor: Sensa