Čuvena britanska književnica AgataKristi razvela se od svog prvog supruga Arčibalda nakon njegove preljube, a onda je pronašla ljubav svog života. Jedini problem, ne za njega i za Agatu, već za ljude iz njihovog okruženja, bio je taj što je razlika u godinama bila velika. Agata Kristi napunila je 40 godina kada je poželela da se uda za Maksa Malovana, arheologa koji je u tom trenutku imao 24 godine.
Agata se pre stupanja u brak posavetovala sa svojom sestrom koja je tzakođe bila protiv. Upozoravala je Agatu da treba da sačeka, odloži venčanje i razmisli o svojim i mladićevim osećanjima. Rekla joj je da sačeka 3 godine, a nakon toga će biti jasno da li je to ljubav ili samo prolazna avantura.
U tom trenutku Agata Kristi donela je odluku i odgovorila je jednostavno starijoj sestri: "Vidite, za tri godine ostariću još više. Život prolazi, a vreme je prolazno. Pretpostavljam da ću se udati za Maksa kada me zaprosi. I na kraju - nikad ne znate šta vas čeka."
Ispostavilo se da je njena odluka bila dobra, ali i razumna. Važno je da ponekad sačekate i proverite stvari, ali život prolaze i šanse za sreću brzo nestaju. Voz srećnog života može lako napustiti peron na kojem stojite, oklevate, procenjujete i čekate... Agata i Maks su se venčali i zajedno su živeli do duboke starosti. Prošli su zajedno kroz rat, borili se za svoj život i ljubav, a Agata je u svojoj autobiografiji sastanak sa Maksom nazvala trenutkom sudbine - "Hvala ti, Gospode, za svu ljubav koja mi je data!" - emotivne su reči književnice.
Da je Agata čekala 3 godine možda bi s eokolnosti menjale, njihovi putevi nepravedno razdvojili, okolnosti i komenatri drugih nepovoljno uticali na njihov odnos. Uradili su ono što su želeli i nastavili su tako da žive zajedno dugih 45 godina iako su svi sumnjali u uspeh njihovog braka. Za književnicu, njen muž je uvek bio glavna stvar u njenom životu. Čak je i svog unuka zvala "drugi voljeni čovek". Govoreći u brojnim intervjuima o svom braku, Maks i Agata često su izbegavali reč "ljubav", preferirajući reči "sreća" i "srećna prilika".
U sutuacijama kada se komentarisalo o njihovoj razlici u godinama, Agata se šalila - "Sjajno je imati muža arheologa - svake godine mu postajete sve vredniji".
Ovo je još jedna lekcija koju možemo naučiti od slavne književnice - živite za trenutak. Ponekad je potrebno rizikovati za sreću, jer ne znamo šta nam donosi dan ili noć Poslušati glas svog srca često s epokaže kao najbolji putokaz za sreću.
Izvor: Sensa