Da li ste imali iskustvo u odnosima da osećate kako ste napokon pronašli osobu za sebe, sjajno ste se povezali, imate slčna interesovanja, otvoreno komunicirate, privlačite se međusobno i izgled vam da se penjete na sedmo nebo, ali odjednom sve se rasprsne kao mehur od sapunice? Pružanje šanse emotivno nedostupnim ljudima je nešto što zaista može da dovede do razočaranja i slomljenog srca, ali je važno da obratimo i pažnju na osnovu kojih kritetijuma biramo ljudi kojima smo spremni da poklonimo najvrednije što imamo - svoje vreme, energiju, osećanja. Baš o tome govori i sledeća priča:

Razgovor je tekao prirodno i razgovarali smo o bezbroj stvari u jednoj večeri. O njegovom interesovanju za biologiju, mojoj ljubavi prema surfovanju i našoj zajedničkoj strasti za pisanjem. Smatrala sam ga zabavnim, društvenim, prizemnim. Volela sam njegov intelekt, smisao za humor i otvorenost za tabu teme.

Sastanak se nastavio u mojoj kući. Skuvala sam večeru za nas i naš razgovor je postao dublji. Rekao mi je kako je depresija njegovog oca uticala na njega, a ja sam podelila svoje traume iz detinjstva. Toliko smo se povezali kroz naš razgovor da sam bila sigurna da sam našla pravu osobu za sebe. Nedelju dana kasnije usledio je još jedan sastanak, koji je bio isto tako divan. Na trećem sastanku, međutim, primetila sam nešto neobično. Imala sam osećaj da nije zainteresovan. Ignorisala sam svoja osećanja i nastavila da izlazim, misleći da oboje imamo iste želje i interesovanja.

Onda sam iz vedra neba dobila poruku od njega da više ne želi da me vidi. Da emotivno nije na pravom mestu. "Nije do tebe, u meni je problem." Fraze koju nažalost skoro svi znamo. Ovo nikako nije prvi put da mi se ovo dešava. Ova osoba je bila samo deo mog obrasca koji je trajao godinama i godinama.

Upoznajem osobu koja je otvorena i prijatna. Povezujem se sa njom i stvarno osećam da sam joj privlčačna, da joj se dopadam. Nakon nekog vremena, osoba se jednostavno povlači, a ovaj potez je uvek bolan. Bila sam u začaranom krugu "vruće-hladno", a veze su se uvek završavale mojim slomljenim srcem.

Na kraju, uvek su me obuzela neprijatna osećanja. Uverenje da nisam dovoljno diobra. Suočavala sam se sa sumnjam da li ću ikada naći pravu osobu za sebe. Frustracija zbog nemogućnosti uspostavljanja zdravih odnosa. Osećaj odbačenosti i inferiornosti harao je mojim umom i telom iznova.

Nisam razumela šta radim pogrešno. Uvek sam se osećala kao da imam jaku hemiju sa ljudima. Razgovor je tekao lako. Mogli bismo da pričamo o teškim stvarima i dozvolimo sebi da budemo ranjivi. Pa kako se sve pokvarilo?

Posle poslednjeg raskida, odlučila sam da moram nešto da uradim. Prvi korak je bio da počnem da posmatram kakvu sam ulogu igrala u ovim odnosima. Primetila sam da i ja odgovorno i aktivno doprinosim ovom bolnom ciklusu – tako što više puta dajem šansu ljudima koji su emocionalno nedostupni. Čak i kada sam videla crvene zastavice i znakove upozorenja, ostala sam i nadala sam se da će se situacija promeniti.

Ja doprinosim ciklusu tako što ne uspostavljam razmenu. Dozvoljavala sam drugima da stalno crpe moju energiju. Uvek sam bila spremna da posavetujem, pomognem i saslušam, ali sam zaboravila na sebe. Takođe sam shvatila da u ljudima primećujem ono što želim da vidim. Vidim njihov potencijal i sve što bi mogli da budu, ali ne vidim šta su oni trenutno. Zatvaram oči pred istinom i govorim sebi da mogu da "popravim" osobu.

Kada sam shvatila da sam odgovorna za svoje obrasce, život je postao lakši. Znala sam da mogu sama da promenim svoje odnose i izgradim zdrav odnos. Istovremeno, život je postao teži, jer sam počela intenzivno da radim na sebi, što je često bilo zamorno. Nisam više mogla da krivim druge i da kažem da jednostavno nisam imala sreće.

Shvatila sam da sam zapravo u potpunosti odgovorna za privlačenje emocionalno nedostupnih ljudi. Zbog nerazjašnjenih prošlih trauma tražila sam ljubav u pogrešnim ljudima i nadala se da će se nešto promeniti.

Danas postavljam zdrave granice i ne dozvoljavam drugima da crpe moju energiju. Prihvatam ljude onakvima kakvi jesu i ne pokušavam da ih menjam. Shvatam da ne mogu da stignem svakoga. I prihvatam to. Ironično, sada imam mnogo manje veza, ali one koje imam su sa pravim ljudima. Sa ljudima koji me zaista razumeju i dozvoljavaju sebi da budu ranjivi i otvoreni.

S jedne strane, rastužuje me pomisao koliko sam dugo bila uhvaćena u ovoj oluji razočarenja, odbacivanja i osećanja inferiornosti. Umesto da se fokusiram na to kako sebi mogu ponuditi ljubav, fokusirala sam se na to kako da zadržim druge u svom životu.

Ali istina je da ne možemo naterati ljude da ostanu. Ako se fokusiramo na to da oni odu, nikada se ne možemo opustiti i istinski uživati. Mislim da je bolje da jednostavno cenimo njihovu bliskost, ali da istovremeno volimo sebe dovoljno da nam se svet ne raspadne ako oni odu. Kada shvatimo da je odnos sa nama samima najvažniji od svega, odnosi sa drugima takođe postaju mnogo opušteniji, otvoreniji i posvećeniji.

Izvor: Sensa.si/tinnybudha