Da li ste ikada obratili pažnju na činjenicu da muževi i žene po liku često liče jedni na druge? Ili, što je ekstremnije, ćerke strogih očeva često se udaju za muškarce sa istim problemom, a sinovi čvrstih, autoritarnih majki udaju se za slične žene? I to je daleko od slučajnosti, već obrazac potvrđen naučnim istraživanjima: muškarci podsvesno preferiraju žene koje liče na njihovu majku, a žene muškarce koji liče na njihovog oca.

Na primer, psiholozi sa jednog od britanskih sajtova za upoznavanje tražili su od 53 muškarca, kao i od njihovih majki, supruga ili devojaka, da ocene sopstvene lične kvalitete u 18 parametara – od društvenosti do emocionalne stabilnosti. Ispostavilo se da je dve trećine muškaraca nesvesno biralo za partnerke žene koje imaju mnogo toga zajedničkog sa njihovim majkama.

Oni koji su odrasli uz nežnu ili uz vlastoljubivu i principijelnu majku, sazrevši, žive pod istim krovom sa ženom koja ima iste karakterne osobine. Slična slika se uočava i kod ćerki i očeva.

Ispostavilo se da u ovome ne učestvuje biološka komptonenta, pokazalo je istraživanje u kojoj su učestvovala usvojena deca. Ispostavilo se da su ćerke vrlo često za muževe birale muškarce koji su izgledali iznenađujuće slični njihovim usvojiteljima. Štaviše, što je odnos između oca i ćerke bio bliži i topliji, to su bile veće šanse da se uda za čoveka koji je ličio na tatu. Da "tatine devojčice" koje su se družile sa tatama u detinjstvu instinktivno biraju partnere koji spolja liče na oca potvrđuju i rezultati studije koju su sproveli britanski i poljski psiholozi.

Sve dolazi iz detinjstva

Kako to da podsvesno povezujemo svoje živote sa ljudima sličnim našim roditeljima, čak i ako na svesnom nivou to uopšte ne želimo?

Psiholozi objašnjavaju postojanje ovog fenomena uz pomoć teorije seksualnog utiskivanja i teorije vezanosti. Teorija seksualnog utiskivanja (imprinting) kaže da kao što situacije doživljene u ranom detinjstvu ostavljaju neizbrisiv trag u dečijoj psihi, takav otisak sa sobom nosi i ličnost roditelja suprotnog pola. Dete počinje da oseća privlačnost ove vrste ličnosti oko jedne i po do dve godine.

Naravno, sve je to u velikoj meri vezano za složenu kombinaciju različitih faktora, pre svega ljubavi, emocionalne bliskosti, bezuslovnog prihvatanja i sigurnosti koju zrači majka ili otac, ili, eto, nedostatak ili odsustvo ovih osećanja.

Mnoga istraživanja sugerišu da naš najraniji odnos sa roditeljima – posebno našom majkom – ne samo da utiče na način na koji komuniciramo sa drugima dok odrastamo – u romantičnim vezama i na bilo koji drugi način – već takođe formira neku vrstu stabilne unutrašnje veze. koje ovi odnosi razvijaju.

Tako se deca majki koje su ljubazne i stalno im se prilagođavaju pretvaraju u samopouzdane, pozitivno doživljavaju sebe odrasle, ne plaše se usamljenosti, neustrašivo ulaze u bliske odnose i ne brinu da će biti odbačene.

Ako je majka često bila odsutna, nije obraćala pažnju na dete, ako je emocionalni kontakt sa njom bio nestabilan, onda odrasta odrasla osoba, za koju su odnosi izvor anksioznosti, straha i napetosti. Takva osoba se plaši da bude sama, stalno joj je potrebna potvrda da je voljena, ljubomorna je, opsesivna, nastoji da kontroliše. Jednom rečju, blizak odnos sa njim je težak test.

Kada je u pitanju uspostavljanje romantične veze, ljudi podsvesno čeznu za nečim već poznatim, čak i ako ih je to poznato više puta povredilo u prošlosti. Za one koji su odrasli uz roditelje pune ljubavi, sasvim je normalno da traže isto u sopstvenoj porodici. Ali, čini se da je roditeljska porodica teritorija puna opasnosti i pretnji, čovek bi trebalo da krene u suprotnom smeru i započne vezu sa nekim ko zrači toplinom, ljubavlju i emocionalnom stabilnošću.

Međutim, nije sve tako jednostavno. Ovde su scenariji utisnuti iz ranog detinjstva, a kao rezultat se ispostavlja da vaš muž ili žena upravo kopiraju vašeg autoritarnog oca ili vašu majku, koja je uvek nezadovoljna vama. I ovde se već otvara širok prostor za rad psihoterapeuta.

(Sensa)