Danas, 21. juna je najduži dan u godini i službeno i početak leta za severnu hemisferu. Danas će Sunce sijati pravo preko Rakove obratnice, dok će Severni pol doseći svoj maksimalni nagib prema Suncu, što je najduži dan u godini. Letnja kratkodnevica je jedan od dva dana u godini – dva značajna prirodna praznika – kada bismo deo naše pažnje trebalo podariti Suncu.
Što više idete na sever, to je više dnevnog svetla. Severni pol će imati 24 časa dnevnu svetlost, poznatu kao "ponoćno sunce" ili polarni dan.
Danas Sunce dostiže svoju najveću udaljenost u odnosu na ekvator. Letnja dugodnevica je jedan od dva dana u godini – dva značajna prirodna praznika – kada bismo deo naše pažnje trebali podariti Suncu. Drugi je, naravno, zimska kratkodnevica, prirodni početak nove godine. I dok se oko ovog potonjeg okupio velik broj praznika obojanih raznim tradicijama, letnjadugodnevica kao opšteprihvaćen praznik zadržao samo ponegde.
Svako godišnje doba samo po sebi ima neke svoje specifičnosti koje ga čine posebnim i čarobnim. Tako se početak leta oduvek tradicionalno obeležavao proslavama, bilo paganskim ili mnogo kasnije hrišćanskim. Proslave letnje kratkodnevice u zapadnoj i severnoj Evropi zovu se Midsummer jer slavlje pada na pola vegetacijskog perioda većine poljoprivrednih kultura, a Ivanjski kresovi su tradicionalne hrišćanske manifestacije koje su na neki način zamenile dotadašnje paganske rituale. Obe vrste proslava letnje dugodnevice imaju zanimljiva zajednička obeležja koja su sačuvana do danas, pa čine bogatu istorijsku baštinu tradicija i običaja.
Širom sveta u mnogim kulturama početak leta obeležavao se na posebne načine ostavljajući pri tom vidljivi trag na mnoge vidove umetničkog stvaralaštva i filozofskog promišljanja o odnosima Sunca i Zemlje, čoveka i svemira. O tome svedoči mnoga literatura, sačuvani zapisi različitih molitvi, priča, stihova posvećenim Suncu i uopšteno o važnosti dugodnevice, kao i poznato dramsko delo VilijamaŠekspira "San Ivanjske noći" koje je nadahnuto upravo čarima i posebnošću ove najkraće noći.
U paganskim proslavama starih Germana, Slavena i Kelta sunce se slavi kao simbol celog života. Verujući da u trenutku letnje dugodnevice ono ima najjaču snagu, drevni narodi Suncu u čast daruju svoju pažnju. To je doba kada se zaboravlja na sneg i hladnoću, a hrane i lekovitog bilja ima u izobilju. Glavne teme tih proslava su vatra, cveće žarkih boja i ljubav. Održavani su raskošni festivali vatre, ljubavne magije, igara u preskakanju vatre, i merenje visine skokova da bi se doznalo koliki će biti usevi, dozivanje duhova za buduće porodice, kao i za zaštitu svih prisutnih od demona i zlih sila (takođe se verovalo da se te noći okupljaju veštice kako bi se sastale sa zlim silama).
Zahvalnost dragom Suncu
Staroslavenski praznik koji se slavio 23. i 24. juna na dan letnje kratkodnevice u prošlosti naziva se Noć Kupala koji osim što obeležava pobeduSunca nad tamom, ujedno je slovenska noć ljubavi i zaljubljenih.
Proslave letbnje dugodnevice kao dana prirode, svetla, noći, zdravlja i snage održavane su na posebnim lokacijama. Stare civilizacije su izgradile veliki broj ogromnih građevinskih struktura, hramova, kamenih krugova i tajnih unutrašnjih prostorija, a pretpostavlja se da je namera bila da te građevine budu usklađene sa Suncem. Te građevine su izgrađene širom Evrope, u Aziji, u Australiji, Južnoj i Severnoj Americi, na Srednjem istoku, u Egiptu, kao i na još mnogim mestima.
Nekada su ljudi poštovali prirodu i slavili dan dugodnevice kao dan vatre, dan Sunca i početak novog ciklusa odnosno godine. Mi danas slavimo početak nove godine na dan kada se ništa u svemiru bitnije ne događa.
Najčešće proslave letnje dugodnevice održavanju se u Švedskoj, Norveškoj, Finskoj, Danskoj, Letoniji, Estoniji i Litvanija.
Najzanimljivija svečanost odvija se u Stoun hendžu u Engleskoj gde se svake godine okuplja veliki broj znatiželjnika i poštovatelja druida (druidi su u svakom keltskom plemenu osim svešteničke dužnosti bili još iscelitelji, sudije i učitelji). Stoun hendž je megalitanski spomenik građen od golemih kamenih blokova, a arheolozi pretpostavljaju da se koristio za obredne ili verske svrhe.
U poslednje vreme proslave se počinju održavati i u ostalim krajevima što predstavlja priliku za unapređenje turizma kroz predstavljanje običaja, verovanja i legendi tipičnih za stare narode Evrope. Svake godine se okupljaju brojni entuzijasti, ljubitelji drevnih običaja i astronomije kako bi proslavili i dočekali prvi dan leta.
Lepo je ponekad zahvaliti Suncu koje nas greje, pokušavati da oživimo tradiciju najranijih dana uz neke duhovne stihove posvećenu životu i ljubavi ili paljenjem sveće, te tako na ličan način obeležiti početak leta i radovati se još mnogobrojnim letnjim dugodnevicama u našem životu.
Napravite neki mali "ritual": okitite se venčićem cveća, meditirajte, zapalite sveću, ako već ne možete vatru… Pročitajte neku pesmu posvećenu Suncu.
Srećan nam svima novi početak i novi ciklus života na ovom prekrasnoj planeti Zemlji!
Prilagođeno sa: Atma
ISPOVEST ŽENE KOJA SE RAZVELA POSLE 33 GODINE BRAKA: "Uselila sam se u garsonjeru sa jednim koferom, bila sam presrećna"
VELIKI HOROSKOP ZA NAREDNIH 6 MESECI - OD JUNA DO DECEMBRA: Ovan postiže cilj i uspeh, Lav ulazi u novu ljubavnu vezu!
KAKO DA NOSITE PANTALONE AKO IMATE PREKO 50: 6 najboljih saveta profi stilista - izgledaćete mlađe, vitkije i super šik
PSIHOLOŠKI TEST - DA LI MAČKA SA SLIKE SILAZI ILI SE PENJE UZ STEPENICE: Odgovor otkriva kakva ste ličnost zapravo!
TEST LIČNOSTI OD 15 SEKUNDI, IZABERITE KOJA BISTE ŽIVOTNIJA NAJPRE BILI: Otkriva ko ste zaista i kako vas drugi vide!