Doživite stoti rođendan: japanski IKIGAI pomaže da živimo bolje i budemo dugovečni

Ipak, ostrvo Okinava i njegovi stanovnici, premda se donekle mogu uporediti sa žiteljima drugih gradova iz plave zone, u pojedinim stvarima su potpuno različiti od svojih kolega stogodišnjaka. Ako ste, na primer, pomislili da biste pomenute i zamišljene penzionerske dane mogli provesti na ostrvu Okinava u Japanu, prevarili ste se! Začudiće vas kad čujete da ovi dugovečni Japanci u svom rečniku, ali i u svojoj životnoj filozofiji i praksi, ne poznaju značenje reči penzija.

Jednostavno, u njihovoj svesti i zamisli života, ne postoji pojam penzionisanja i prestanka rada; kada odrade ono što se gotovo u celom svetu smatra radnim vekom, žitelji Okinave nastavljaju da rade i da doprinose svom kolektivu onoliko koliko osećaju da mogu, radeći posao koji vole i koji im ne ugrožava zdravlje. Na taj način, oni ne samo što ostaju u formi i dobroj radnoj aktivnosti, već i uspevaju da izbegnu ono što se u savremeno doba naziva sociološkom „smrću”, a što se sve češće može smatrati sinonimom za reč penzija.

Jedno od rešenja ovih Japanaca je, dakle, da se nikada ne povuku sa svog posla, održavajući time ne samo finansijski i telesni bilans na natprosečnom nivou, već i svoje društvene veze nepoljuljanim, ostajući do duboke starosti u stalnom kontaktu sa ljudima, kolegama i prijateljima.

Ono zbog čega živimo

Nesumnjivo je, već pri prvom susretu sa ovom idejom, da nas ikigai koncept može navesti na pravi put i na razmišljanje o promeni svojih životnih navika i preispitivanju odluka. Knjiga „Ikigai” Ektora Garsije i Franseska Miraljesa (Vulkan izdavaštvo), dvojice istraživača koji su ovoj temi posvetili godine rada, gomilu tekstova i terenskih proučavanja, zaista nam može dati neke konkretne savete kako da svoj život učinimo boljim. Ona nas, dajući nam sintezu filozofije življenja stanovnika Okinave, a posebno žitelja sela Ogimi, uči kako da bolje osmislimo svoj život, kako da mu pristupimo neposrednije i da u njemu nađemo svoju poentu.

Analizirajući intervjue sa ljudima koji su prešli stotu godinu u selu Ogimi, istraživači su došli do određenih pravilnosti koje se u njihovim odgovorima javljaju. Te pravilnosti se ukazuju i kao uputstvo za dugovečnost i recept za ispunjen život, a sastoje se od sledećih pravila koja ne treba detaljno objašnjavati, već ih treba što pre naizust naučiti i slediti: ne brinuti, imati dobre navike, svakodnevno negovati prijateljstva, živeti život bez žurbe i sa što više optimizma. Sigurni smo da sledeći ove misli, ili makar jednu od njih, poput one: U Ogimiju i u životu najbitnije je smejati se, možemo i mi svoj životni vek produžiti za nekoliko godina.

A drže li se svi dugovečni ljudi na svetu ovih pravila, i imaju li svi svoj ikigai?

Zapravo, ne, jer se baš pojmom ikigai japanski predstavnici stanovništva plave zone razlikuju od svojih američkih, grčkih i italijanskih dugovečnih sugrađana. Ipak, ne možemo tvrditi da i drugi stogodišnjaci na svetu nemaju sličnu filozofiju i svetonazore – Japanci jednostavno odlaze korak dalje, terminološki određujući pojam ikigaija i životno ga legitimišući. Taj pojam je svojevrsna esencija razloga postojanja; ipak, nemojte da pomislite da je to još jedna od „lajfkouč” floskula kojom neko pokušava da vas zavara i oduzme vam vreme i novac.

Ikigai je autentična japanska reč koja u slobodnom prevodu znači „ono zbog čega živim”, i razlikuje se od čoveka do čoveka. Dokaz da su žitelji Okinave drugačiji od ostatka sveta jeste i to što njihov rečnik sadrži reč za pojam koji nam je svima blizak, i tako podrazumevajući, a za koji mi nemamo jednu reč niti jednostavan način da je objasnimo. Veruje se da je na tom ostrvu stanovništvo dugovečno (čak četvrtina nadmaši jedan vek postojanja) upravo zato što svaki stanovnik ima svoj ikigai – svoj razlog postojanja, ono što čini život vredan življenja, tu jednu tačku i izvor sve inspiracije i nadahnuća.

Izvor:Sensa