Neki teški životni trenuci, pa čak i tragedije, mogu nas blokirati. Mogu gotovo uništiti život kakav poznajemo. Ali, takva iskustva mogu biti i velike životne pouke...
Malo ko proživi čitav vek a da ne oseti bol gubitka ili ne iskusi tragičan događaj. Nekima je život obeležen brojnim tragedijama. Neki nastavljaju napred i nakon mnogih proživljenih trauma, a neke ljude može uništiti samo jedna.
Od čega zavisi to hoće li nas bolni trenutak blokirati ili ćemo nastaviti dalje i ponovno osetiti radost života? Kako prebroditi velike traume te iz njih dobiti motivaciju za ispunjen i uspešan život?
Leto, sloboda od obaveza i stalnih zahteva odraslih mlade će podstaknuti na ne uvek mudre odluke. Budući da i oni učestvuju u saobraćaju, treba im poslati poruku i o opasnostima koje vrebaju dok se vesele životu.
Tragedija koja se meni dogodila zauvek je ostavila traga i svake godine se iznova setim događaja iz kog sam naučila velike životne lekcije. Zahvalna sam za život koji mi je tada ponovno dat, ali se i s tugom sećam jednog koji je izgubljen.
Tu veliku traumu sam doživela pre 33 godine, kada sam tek napunila sedamnaest. Doživela sam tešku saobraćajnu nesreću u kojoj sam pukim slučajem ostala živa, a moja 18-ogodišnja prijateljica Marisa je poginula.
Zajedno s prijateljicom Silvanom, vraćajući se te večeri kući iz diskoteke na jadranskoj obali, sele smo u auto s lokalnim mladićem kako ne bismo morale da pešačimo. Videvši da ga moje prijateljice poznaju, bez razmišljanja sam prihvatila ponudu za prevoz.
To je trebalo da bude samo kratka vožnja do kuće, a završila se tragično zbog niza okolnosti. Put je bio mokar, klizav, a vozač neiskusan, iako je želeo da dokaže suprotno. Smeh je ispunio mali fiat i pao je dogovor da idemo na još jedno mesto, gde je bio ostatak društva. Moj život duboko je obeležilo to što smo Marisa i ja, tik pred nesreću, zamenile mesta jer je vozaču smetalo što ga, sedeći iza njega, ona gura kolenima u leđa.
Kako je bila viša od mene, na zadnjem sedištu nije imala dovoljno prostora za noge. Da paradoks bude još veći, do tada sam patila što sam "preniska" i uvek sam se, gledajući se u ogledalo, pitala kako bi bilo da imam bar još pet-šest centimetara! Zbog svog nižeg rasta, ostala sam živa. Marisa je stradala i zauvek otišla iz mog života...
Anita Murđani: od bolesti do ponovnog rođenja...
