- Psihološka istraživanja pokazuju da srećne ljude ne izdvajaju novac i okolnosti, već sposobnost da budu prisutni u trenutku i uživaju u onome što rade.
- Studija Harvarda na više od 2.000 ljudi pokazala je da su misli lutale 46,9 odsto vremena, a raspoloženje više zavisilo od prisutnosti nego od same aktivnosti.
Ono što srećne ljude razlikuje od ostalih možda nisu bolje životne okolnosti, više novca ili manje obaveza, već sposobnost da budu prisutni u trenutku i uživaju u onome što upravo rade. Psihološka istraživanja pokazuju da naš osećaj sreće u velikoj meri zavisi od toga gde nam se nalaze misli – u stvarnom životu ili negde daleko od njega.
Zamislite da perete šolju za kafu. Voda je topla, imate nekoliko slobodnih minuta i ništa vas ne uznemirava. Ipak, umesto da budete prisutni, razmišljate o imejlu na koji morate da odgovorite, razgovoru od prethodnog dana ili vikendu koji planirate. Šolja je oprana, ali vi zapravo niste bili tu.
Većina nas veruje da su ljudi koji uživaju u životu jednostavno imali više sreće – bolji posao, manje problema ili prijatnije okruženje. Međutim, istraživanja ukazuju na nešto drugo: važno je i koliko smo sposobni da pažnju usmerimo na sopstveni život, umesto da neprestano želimo da budemo negde drugde.
Gotovo polovinu dana mislima provodimo negde drugde
Godine 2010. psiholozi Metju Kilingsvort i Danijel Gilbert sa Univerziteta Harvard sproveli su zanimljivo istraživanje. Više od 2.000 ljudi koristilo je aplikaciju koja je sa nima nasumično kontaktirala tokom dana i postavljala im tri pitanja: kako se osećaju, šta trenutno rade i da li razmišljaju o nečemu što nema veze sa njihovom aktivnošću.
Rezultati su pokazali da su učesnici mislima bili negde drugde čak 46,9 odsto vremena. To se događalo tokom gotovo svih aktivnosti – od jela i kupovine do gledanja televizije. Istraživači su otkrili još nešto zanimljivo: aktivnost kojom se osoba bavila objašnjavala je oko 4,6 odsto varijacija u njenom raspoloženju, dok je prisutnost misli u trenutnoj aktivnosti objašnjavala oko 10,8 odsto. Drugim rečima, nije bilo toliko važno šta rade, koliko da li su zaista usredsređeni na to.
Čak ni prijatno maštanje ne donosi više sreće
Možda mislite da nije loše pustiti misli da odlutaju, naročito kada zamišljamo odmor, plažu ili neki lep budući događaj. Međutim, istraživanje je pokazalo da čak ni prijatno maštanje ne doprinosi raspoloženju koliko usmeravanje pažnje na ono što upravo radimo. Neprijatne misli očekivano su najviše narušavale raspoloženje, ali su i neutralne, pa čak i prijatne misli imale slabiji rezultat od potpune prisutnosti u trenutku.
To je važilo čak i za vožnju automobila, jednu od najmanje omiljenih aktivnosti u istraživanju. Ljudi koji su bili usredsređeni na vožnju osećali su se bolje od onih koji su mislima bili negde drugde. Problem je u tome što svaki put kada napustimo sadašnji trenutak, kao da sebi poručujemo da se nešto bolje dešava negde drugde. Ako to ponavljamo tokom čitavog dana, čak i sasvim obična svakodnevica može početi da nam deluje kao čekanje na neki lepši život.
Pročitajte u našoj galeriji citate Viktora Frankla o sreći i uspehu:
Zašto stalno želimo da budemo negde drugde?
To ne mora uvek da izgleda kao nezadovoljstvo. Ponekad se krije iza sasvim uobičajenih navika.
Sedite na priredbi svog deteta, ali već razmišljate kako ćete izaći sa parkinga. Uživanje u prijatnoj večeri na terasi kvari vam pomisao da bi sve bilo savršeno samo kada komšija ne bi kosio travu. Ili ste na večeri sa prijateljem kojeg dugo niste videli, ali umesto da ga slušate, u glavi već pripremate sledeći odgovor. Fizički ste prisutni, ali su vaše misli već otišle.
Upravo je to jedna od najvažnijih poruka istraživanja: često ne primećujemo koliko nam svakodnevni trenuci prolaze dok razmišljamo o onome što je bilo ili onome što tek treba da se dogodi.
Srećni ljudi ne kontrolišu svaku svoju misao
To ne znači da srećni ljudi imaju potpuno miran um. Lutanje misli prirodan je način funkcionisanja mozga, naročito kada obavljamo jednostavne aktivnosti koje ne zahtevaju mnogo pažnje. Istraživanja pokazuju da se misli posebno često udaljavaju od sadašnjeg trenutka tokom tuširanja, pranja zuba i sličnih rutinskih poslova.
Razlika je u tome što neki ljudi uspevaju da primete kada su odlutali i da se bez nerviranja vrate onome što rade. Njihove misli takođe lutaju, ali ne dopuštaju da ih svaka od njih odvede daleko od stvarnosti. Naravno, to ne znači da novac, zdravlje, posao i životne okolnosti nisu važni. Usmeravanje pažnje neće rešiti ozbiljne probleme, niti je svako maštanje loše. Planiranje budućnosti i razmišljanje o prošlosti imaju svoju svrhu.
Tajna je u običnim trenucima
Ne morate da zavolite pranje sudova, čišćenje ili odlazak na posao. Dovoljno je da ponekad obratite pažnju na ono što upravo radite. Osetite toplu vodu dok perete šolju, saslušajte prijatelja bez razmišljanja o sledećem odgovoru ili uživajte u večeri bez traženja razloga zbog kojih bi mogla biti još bolja.
Ljudi koji deluju zadovoljno svojim životom ne moraju nužno da imaju bolje dane od ostalih. Možda samo više uživaju u onima koje već imaju. Jer život se ne sastoji samo od velikih putovanja, važnih događaja i posebnih trenutaka. Najveći deo njega čine upravo obični dani, mali rituali i naizgled nevažne situacije. A sreća možda počinje onda kada naučimo da ih ne propuštamo.
BONUS VIDEO:
