Kada smo srećni, naše telo i um funkcionišu na svom maksimumu i imamo mnogo više energije, što je i naučno potvrđeno. Dokazano je i da je telo sposobno da stvori sopstveni narkotik (tzv. anandamid, „molekulblaženstva”). To znači da je svaki čovek u stanju da bude istinski, detinje srećan, bez nekog naročitog razloga.
Zapravo, nema osobe koja ne želi da bude srećna! Kvalitet našeg života određen je upravo količinom radosti koju posedujemo. Međutim, njen izvor tražimo na pogrešnom mestu, kaže Sadguru. Zahvaljujući napretku nauke i tehnologije živimo udobnije nego ikada. Prilagodili smo spoljašnji svet našim potrebama do te mere da bismo u dogledno vreme lako mogli da ostanemo bez materijala za oblikovanje! Pa ipak, zbog toga nismo postali najradosnija niti najblaženija bića na planeti.
Prema Sadguruovim rečima, dolazimo na ovaj svet bez ičega i odlazimo praznih ruku – bogatstvo života je samo u načinu na koji puštamo da nas njegova iskustva obogate.
Popravljanjem životnih uslova ne stvara se blagostanje; za to je potrebno da popravimo sebe! Usredsređujemo se na spoljašnje činioce (karijera, materijalno stanje, odnosi...) i očekujemo da će sreća doći kao prirodna posledica ostvarenja naših ciljeva. No, to je očigledno nedovoljno da nas održi duže u stanju sreće, jer i zbog najmanje sitnice bivamo izbačeni iz ravnoteže.
Sadguru napominje da negativnim osećanjima doslovno trujemo organizam, urušavajući s vremenom svoje psihofizičko zdravlje. Kada nas savladaju brige, očaj, gnev i stres, vreme je da se zagledamo u sebe, a ne oko sebe. Kad preuzmemo kontrolu nad sopstvenim unutrašnjim životom, stres nestaje! Zato je potrebno da obavimo unutarnje veliko spremanje, jer dokle god je naš unutarnji život rob spoljašnjih uticaja, nećemo moći da iskusimo istinsku radost.
Izvor: Sensa