Energija je jedan od najvažnijih pojmova u nauci, pre svega – fizici. Sam termin potiče od grčke reči ἐνέργεια, što znači delanje, živahnost. Prema klasičnoj definiciji, to je sposobnost tela da vrši rad. Zakon održanja energije nam objašnjava da je ukupna količina energije stalna. Iz toga proizlazi da je ona neuništiva i ne može se ni iz čega stvoriti, već može samo da prelazi iz jednog oblika u drugi (upravo taj proces nazivamo radom). Na primer, naše telo ima sposobnost da pretvara hemijsku energiju hrane u toplotnu ili mehaničku energiju, kao i u njene druge vidove…

Pročitajte još:

SADHGURU - Kako da napravite drvo želja koje daruje svaku blagodat

SADHGURU - KAKO DA OJAČATE IMUNITET U SEZONI VIRUSA I GRUPA: Recept za 3 moćna napitka

SADHGURU - Kako da sačuvate zdravlje organizma: Evo šta treba da jedete ako imate preko 30 godina

Naučno je dokazano da je čitav svemir satkan od iste energije, koja se ispoljava na mnoštvo različitih načina. To je suština čuvene Ajnštajnove formule: E = mc2 (masa je samo jedan od oblika energije). O tome takođe propoveda i religija (Bog je svugde). I nauka i religija došle su do istog zaključka, kaže Sadguru, ali na različite načine – prva matematičkom dedukcijom, a druga kroz veru. Joga, međutim, do tog saznanja želi da dođe iskustveno; ako povećamo sopstvenu moć opažanja, bićemo u stanju da iskusimo najdublje „tajne života”. Sadguru ističe da je put tela uvek put ka konačnosti, dok se um pak kreće putem alternativnih psiholoških tvorevina. Stoga je svrha životnih energija da nas odvedu u samo jezgro našeg nastanka, u tu mističnu sferu nepomućene radosti i blaženstva.

Energetski tokovi

Osnovu našeg energetskog tela/sistema čini sušumna (centralni energetski kanal, koji se prostire duž kičmenog stuba), sa pingalom i idom (desni i levi krak). Iz njih izlaze sedamdeset dve hiljade kanala, tzv. nadija, kojima struji prana/životna, vitalna energija. Simbol pingale je sunce, ona predstavlja muškudimenziju, agresivnost, logiku, dok se ida označava simbolom meseca i predstavlja žensku dimenziju, senzibilnost i intuitivnost. Kada energija dospe u sušumnu, mi uspostavljamo ravnotežu, bez obzira na okolnosti. Energija ima svoje utvrđene tokove. Na mestima gde se njeni kanali susreću, stvaraju se energetskivrtlozi – čakre. Ima ih 114 (112 su u telu, a dve izvan njega). Među čakrama koje se nalaze u telu, sedam je glavnih (muladara, svadištana, manipuraka, anahata, višudi, agna, sahasrara).

Donje čakre – prve tri (i druge koje su sa njima povezane) pripadaju dimenziji zemlje i odnose se na samoodržanje i stabilnost tela. Gornje čakre – peta, šesta i sedma (i ostale njima pripadajuće) vodi nagon za oslobođenjem. Središnja, srčana čakra (anahata) je prelazno stanje, ravnoteža između ova dva nagona.
Simbolizuju je dva obrnuta spojena trougla koja tvore šestokraku zvezdu. Kada su nam energije u korenskoj čakri, uglavnom se staramo o osnovnim fiziološkim potrebama. Okrenutost fizičkim uživanjima ukazuje na to da su nam energije mahom u drugoj čakri, a ako su u trećoj, bićemo izuzetno aktivni. Kreativci imaju energiju pretežno u srčanojčakri, a intelektualno prosvetljene osobe – u grlenoj. Ako probudimo sedmu čakru (tik iznad temena), koja je najčešće neaktivna, prelazimo sa intelektualne u iskustvenu dimenziju.

Kod većine ljudi, tri čakre su aktivne, a ostale uglavnom uspavane. Jogom možemo da aktiviramo svoj energetski sistem, tako da nam se telesna svest postupno smanjuje, kako bismo, prema Sadguruovim rečima, mogli da budemo u telu, ali više nismo telo. U stanju povišene energije, osećaj fizičkog se značajno smanjuje.

Sadguru spominje samadi kao značajan korak u duhovnoj evoluciji; to je privremeno stanje produbljenog iskustva, povišene svesnosti i svojevrsne opijenosti; u njemu nema ni prostora ni vremena, a svako poistovećivanje sa telom, umom, čulima, emocijama, osobinama ili položajem prestaje. U ovom stanju otvara nam se jedna nova dimenzija, ali još nismo postali slobodni, još nismo doživeli konačni preobražaj. Kako Sadguru objašnjava, duhovna staza je u stvari putovanje od muladare do sahasrare, evolucija iz jedne dimenzije u drugu, čiji je krajnji cilj pristup mističnojsferi.

Postoji širok spektar duhovnih praksi u sistemu joge koji čoveka osposobljava da prebaci svoje energije iz jedne u drugu čakru. Međutim, od agne do sahasrare ne postoji put. Morate ili da odskočite ili da upadnete u nju.

To je jedan od razloga što se u indijskoj duhovnoj tradiciji toliko ističe značaj živog gurua. Da bi se izveo skok iz agne u sahasraru, potrebno je neizmerno poverenje. Pretpostavimo da se nalazite pred bezdanim ponorom i neko od vas zatraži da se bacite u njega; trebalo bi ili da ste potpuno ludi, neviđeno hrabri, ili da imate apsolutno poverenje da biste to uradili. Vrlo je malo onih koji su dovoljno ludi da vode život potpunog prepuštanja; većina ljudi živi obazrivo i više od svega ima potrebu da zaštiti svoje granice.

Međutim, ponor ne mora da priziva mračne slike zastrašujuće provalije. On označava mesto lišeno svake mogućnosti povrede i patnje, sasvim novu dimenziju koja je besprekorno neponavljajuća, jednu dimenziju bez poređenja i konteksta koja vas ne ostavlja kao individuu, nego kao sveobuhvatnu beskrajnuprirodu, u mirnoći iznad blaženstva.

I tako, vredno je skoka. Skok je sve. Sa skokom, bezdani ponor postaje bezgranična sloboda.”

Izvor: Sensa