Tek u današnje vreme počinjemo da shvatamo nauku koja stoji iza verovanja u lekovitu moć muzike. Sredinom prošlog veka ova činjenica je podstakla i francuskog otorinolaringologa i pionira terapije muzikom, dr Alfreda Tomatisa, na proučavanje uticaja zvuka i muzike na ljudski mozak. Nakon decenija proučavanja, 60-ih godina prošlog veka nastala je auditivna neurosenzorna stimulacija Tomatis, bazirana uglavnom na Mocartovoj muzici. Primenjuje se u celom svetu, kao terapijska metoda isceljivanja tela i uma. Metoda dr Tomatisa temelji se na trima zakonima koji govore o uskoj vezi uva, mozga, tela i glasa. Prvi zakon kaže da glas može da reprodukuje samo ono što uvo može da čuje, tj. ono što ne čujemo, ne možemo ni da izgovorimo. Ta teorija je prvo ismejana, a zatim opšteprihvaćena, dobivši naziv upravo Tomatis efekat. Prema drugom zakonu, ako ponovo uspostavimo sluh koji je bio narušen, u glasu će odmah da se primeti ta promena, a treći zakon potvrđuje da kontinuirana stimulacija i vežbanje mišića uva rezultiraju trajnom promenom u sluhu i govoru. Čuveni američki psihijatar Norman Dojdž (Norman Doidge), autor bestselera „Mozak koji menja sam sebe” (Brain that changes itself ), u svojoj novoj knjizi Brain’s Way of Healing, opisuje Tomatis efekat kao sistem slušanja zasnovan na neuroplastičnosti mozga, koji ima izvanredne rezultate po zdravlje.
Bolje pamćenje
Muzika je jedinstveno sredstvo u tretiranju brojnih neuroloških problema zato što angažuje gotovo svako područje mozga. Terapije koje se temelje na muzici podstiču neuroplastičnost mozga ojačavanjem veza koje kompenzuju nedostatke u oštećenim delovima mozga. Slušanje muzike poboljšava pamćenje i koordinaciju, a može da razvije i dodatne veštine, uključujući govor i motorne funkcije autistične dece. Najfascinantnija veza postoji između muzike i mozga kod dece s poremećajima iz autističnog spektra, neurorazvojnim sindromom koji, prema američkoj statistici iz 2014, pogađa jedno od 45 dece, i to većinom dečake. Obeležja autizma uključuju poteškoće u društvenoj interakciji i komunikaciji i poremećaje u ponašanju. Čak 30 odsto dece s poremećajima iz autističnog spektra ne govori, a mnogo ih ima vrlo ograničen fond reči. Njihova fasciniranost muzikom, pozitivne reakcije na muziku, kao i činjenica da neka od njih imaju i savršen sluh, otvaraju put Tomatis metodi koja pomaže autističnoj deci da se uključuju u aktivnosti sa svojim vršnjacima, da steknu socijalne, jezičke i motoričke veštine. Dr Tomatis je naglašavao kako nije poznato poreklo autizma, ali znamo kako mnoga autistična deca žive u strahu i da glas majke može da učini čudo, umiri te strahove i pomogne detetu da se konačno „probudi” i počne da komunicira. Ova metoda se danas u Evropi i svetu sprovodi u nastavi u školama jer su prepoznate njene dobrobiti u učenju, koncentraciji i savladavanju gradiva. Mnoga deca se u školi teško snalaze s gradivom, imaju poteškoće u učenju, govoru i čitanju, a pažnja im predstavlja posebno veliki problem.
Neka deca ne procesuiraju efikasno zvukove koje čuju – ona čuju da im učitelji u školi govore, ali ne razumeju jasno poruke. Tako se događa da traže da učitelji ponove i po nekoliko puta poslatu poruku, ali se one i dalje teško probijaju do njih. Sredinom 70-ih godina prošlog veka počela je da se širi ideja o tome kako slušanje muzike tokom razdoblja učenja može da skrati vreme učenja i pamćenje učini dugotrajnijim. Ove pretpostavke potvrđene su skorašnjim naučnim istraživanjima: u Poljskoj je od 2010. do 2013. sprovedeno istraživanje Pažnja! Put do uspeha, s ciljem da se ustanovi i izmeri dobrobit koju Tomatis metoda može da ostvari u dostignućima školske dece u redovnoj nastavi, kao i dece s posebnim potrebama, s genetskim sindromima, ADHD-om, autizmom, cerebralnom paralizom, itd.
Razvijanje veština
Tim istraživanjem bile su obuhvaćene 62 poljske škole sa 1333 dece, a testirale su se sledeće kompetencije: učenje (pamćenje, pažnja, motivacija, samopouzdanje i korišćenje znanja u praksi), jezik (slušanje i govor), muzičke i socijalne veštine (sposobnosti grupnog rada, poštovanje pravila, razumevanje različitih mišljenja). Voditeljka istraživanja dr Džoana Ratinska (Joanna Ratyńska) zaključila je da rezultati istraživanja ukazuju na snažano pozitivno dejstvo slušne stimulacije korišćenjem Tomatis metode i povećanje nivoa kompetencija kod dece. Metoda je najviše uticala na poboljšanje veština učenja i socijalnih veština. Rezultati istraživanja sugerišu da Tomatis metoda može da bude korisna u pružanju podrške i razvoju dece sa posebnim potrebama, kao i dece bez posebnih potreba.
Ipak, iako se ova terapija danas primenjuje najčešće u radu s decom s različitim problemima, prvobitno je zapravo razvijena u svrhu treniranja operskih pevača. Dr Tomatis započeo je svoj rad upravo s pevačima koji su izgubili glas ili su želeli da poboljšaju kvalitet glasa.
Da bi se postigao Tomatis efekat, koji Don Kembel (Don Campbell) naziva Mocart efektom u svom istoimenom bestseleru, muzika se filtrira: u zavisnosti od vrste problema i željenog ishoda, naglašavaju se visoke frekvencije, a ublažavaju niske, ili obrnuto. Filtrirana muzika menja način na koji slušamo i vežba mozak, na sličan način na koji vežbamo i telo. U tu svrhu je dr Tomatis razvio elektroničko uvo s posebnim slušalicama i filterom zvuka za pojačavanje frekvencija koje slušaču nedostaju. Poboljšana sposobnost slušanja pozitivno transformiše govor, držanje tela, koordinaciju i smanjuje ili uklanja poteškoće u učenju jezika i loš govor, koji je takođe u vezi s činjenicom da loše slušamo. U ovoj metodi se uglavnom koriste Mocartovi koncerti za violinu, valceri i gregorijanski korali kao izvori stimulacije.
Muzika u poslu
U brojnim svetskim korporacijama uvedeni su programi bazirani na ovoj metodi, kako bi menadžeri unapredili komunikacijske veštine, produktivnost i kreativnost, razvili nove talente i tako doprineli konkurentnosti svojih preduzeća, ali i uspešno se nosili s hroničnim umorom i stresom koji redovno prate poslovni uspeh. U Švedskoj je ova metoda pomoći primenjivana kod stresa, burnout sindroma, nesanice, posttraumatskog stresnog poremećaja i sličnih problema. Program je trajao 4-6 meseci, a rezultati su pokazali značajno unapređenje kvaliteta života učesnika programa.
Naš mozak se hrani muzikom, a ako se ona primeni na način koji stimuliše naše neurone – note postaju lek. Ali one ne leče samo mozak, nego i naše srce.
Izvor: Sensa/Sensa.hr