Homeopatski lekovi

S druge strane, homeopatski lekovi imaju pozitivne nuzefekte, a to su bolji imunitet, povećana energija, veća psihička stabilnost, kao i određene pozitivne mentalne promene u samoj ličnosti. Pomenute pozitivne promene ne mogu se osetiti preko noći budući da homeopatija nije instant lečenje, nego je za proces ozdravljenja potrebno duže vreme, pošto je reč o dubinskim promenama koje se odvijaju unutar našeg bića. Ovo će nam biti jasnije ako uzmemo u obzir i to da naše trenutno zdravstveno stanje ne predstavlja rezultat ovog dana, niti protekle nedelje, nego svih godina našeg života.

Homeopatski lek nije, kao klasični lek, lek za bolest, nego lek za čoveka. Ne postoji homeopatski lek za bronhitis, psorijazu, alergiju, nesanicu, depresiju, nervozu, niti za bilo koju drugu bolest, već samo za čoveka kao jedinstvo duše, uma, osećanja i tela. Homeopatija leči čoveka, a ne bolest.

Treba napomenuti da se u klasičnoj homeopatiji daje samo jedan lek i da se lekovi nikada ne mešaju. To je jedan od osam osnovnih principa homeopatije. Isti lek može se ponoviti više puta u različitim vremenskim intervalima, a drugačiji lek može se dati tek posle isteka aktivnog dejstva prethodnog leka. U mnogim će slučajevima i biti potrebno više različitih lekova da bi se došlo do izlečenja, ali se lek menja tek ako se javi potreba za drugačijim lekom, što onda isključuje prethodni lek, jer se nikako ne daju zajedno.

Reakcija na homeopatski lek

Posle uzimanja homeopatskog leka u fizičkom telu ili psihi čoveka mogu se, ali i ne moraju, javiti određene kratkotrajne promene koje nazivamo reakcijom na homeopatski lek. Odmah da razjasnimo da nije reč o štetnim nuzefektima leka, niti o nečemu drugom štetnom, već o reakciji koja nam govori da sve ide kako treba i da u budućnosti možemo očekivati poboljšanje, tj. izlečenje.

Reakcija na homeopatski lek uvek je pozitivan i povoljan prognostički znak, koliko god to u nekim slučajevima izgledalo paradoksalno.

Energetski gledano, reakcija na homeopatski lek predstavlja „čišćenje“ energetskog tela čoveka, tj. oslobađanje od energetskih nepravilnosti koje su uzrok trenutnog zdravstvenog problema, kao i potencijalni uzroci zdravstvenih problema u budućnosti. Te reakcije karakteristika su svih holističkih medicinskih sistema, ne samo homeopatije.

Reakcija na homeopatski lek jeste pozitivan prognostički znak, ali se ne javlja uvek. Ukoliko izostane, ne znači da nešto nije u redu, već da, naprosto, reakcije u datom slučaju nije bilo. Nema pravila po kome bi se unapred moglo odrediti kod koga će se, kada i na koji način javiti reakcija.

Kao što znamo, po principu individualnosti, ne postoje dva ista čoveka, pa ne mogu postojati ni dve iste bolesti, ma koliko bile slične. Zbog toga se u homeopatiji ništa ne može generalizovati, niti unapred znati da li će biti reakcija i u kom će se obliku one javiti.

Reakcija se može javiti bilo kada tokom aktivnog dejstva homeopatskog leka, i to na tri različita načina:

Povratak starih simptoma - posle uzimanja homeopatskog leka mogu se javiti simptomi neke preležane bolesti, ali u mnogo blažoj i kraćoj formi. Pod tim takođe podrazumevamo i povratak psihičkih stanja kroz koja smo prolazili tokom života.

Pogoršanje pre poboljšanja - nekada se dešava da se aktuelni zdravstveni problem pogorša pre nego što nastupi poboljšanje. Ta reakcija specifična je za kožna oboljenja, mada se može javiti kod bilo kog zdravstvenog problema.

Fizičke i emotivne reakcije - posle uzimanja leka može doći do razvoja prehlade, povišene temperature, kašlja, kijavice, pojačane sekrecije iz nosa, glavobolje, dijareje, malaksalosti, osipa, crvenila, svraba ili neke druge fizičke reakcije. Osim toga, tokom kraćeg vremena mogu se intenzivirati određene emocije koje nosimo u sebi (čovek postane tužniji, besniji, nervozniji…), a takođe na površinu mogu da izađu i emocije koje smo tokom života potisnuli u sebe.

Reakcije mogu trajati od nekoliko minuta do nekoliko dana, nekada i duže, i mogu se ponavljati više puta tokom aktivnog dejstva leka. O čemu je ovde zapravo reč?
Reakcije na homeopatski lek, kao što je rečeno, predstavljaju, energetski gledano, čišćenje organizma.

Kada uđe u energetsku strukturu čoveka, homeopatski lek, koji je, da se podsetimo, energetski lek, „traži“ energetske nepravilnosti koje su osnovni uzroci svih problema. Kada ih „nađe“, on ih „izbacuje“ napolje, a kada se one na njihovom putu napuštanja energetske strukture čoveka nađu na njenoj površini, obično se manifestuju na određene načine. Te manifestacije jesu ono što mi nazivamo reakcija na lek.

Ceo ovaj proces u homeopatskoj literaturi poredi se sa spremanjem kuće koja je u neredu. Da bismo sredili tu kuću, prvo moramo da sve stvari koje čine taj nered izvadimo na sredinu kuće i napravimo još veći nered, pa da tek onda odvajamo i bacamo ono što nam ne treba, a ono što nam treba da stavljamo na odgovarajuće mesto i tako napravimo red u kući. Upravo je to ono što se dešava u čoveku kada uzme odgovarajući homeopatski lek.

Ovo je samo slikovit prikaz koji služi da otprilike razumete kako deluje homeopatski lek, dok je u stvarnosti to mnogo kompleksnije i teže za shvatanje.

PageBreak

Pravljenje homeopatskog leka

U zavisnosti od toga šta je izvor homeopatskog leka, postoje tri načina na koja se pravi lek:

• mlevenje i mešanje sa prahom laktoze koristi se za supstance nerastvorljive u vodeno-alkoholnom rastvoru da bi postale rastvorljive;
• rastvaranje u vodeno-alkoholnom rastvoru za supstance koje su u njemu rastvorljive;
• matična tinktura (ekstrakt biljke pomešan sa alkoholom) ako je lek biljnog porekla.

Homeopatski lek dobija se u procesu potentizacije tako pripremljenih supstanci, što podrazumeva niz razređenja i mućkanja u kojima se oslobađa kinetička energija (energija tela u pokretu) supstance koja ima terapeutski efekat. U zavisnosti od razređenja koja se prave, razlikujemo decimalnu skalu (razređenje 1:9, oznaka x), centimalnu, najčešće upotrebljavanu skalu (razređenje 1:99, oznaka c) i LM skalu (razređenje 1:50000, oznaka LM, ili Q).

Supstanca koja je pripremljena za pravljenje leka razređuje se sa 99 delova (centimalna skala) alkoholno-vodenog rastvora, a zatim mućka udarcima o tvrdu podlogu da bi se vibracijama oslobodila kinetička energija i na taj način se dobija potencija 1. Zatim se potencija 1 razređuje sa 99 delova alkoholno-vodenog rastvora i mućka, čime se dobija potencija 2. Taj proces može se nastaviti u beskonačnost. Neke od potencija koje se najčešće koriste jesu: 6, 12, 30, 200, 1M (1000), 10M (10000)…

Kada se dođe do potencije 12c, ili 24x, broj molekula u jednom molu leka postaje manji od Avogadrovog broja (broj molekula u jednom molu supstance koji iznosi 6x10 23), što bi značilo da od tih potencija pa naviše lekovi više ne sadrže materiju nego samo energiju.

PageBreak

Dokazivanje homeopatskog leka

Danas postoji nekoliko hiljada homeopatskih lekova, ali se taj broj stalno uvećava ispitivanjem raznih supstanci koje se naziva dokazivanje homeopatskog leka. Učesnici dokazivanja nazivaju se dokazivači.

Dokazivanje se izvodi po striktnim standardima duple slepe probe, pri čemu 25 odsto dokazivača dobija placebo. Dokazivači moraju biti zdravi. Odabrana supstanca konzumira se u sirovom obliku (ukoliko nije toksična), a zatim u malim potencijama koje se vremenom povećavaju.

Konzumiranje traje sve do pojave simptoma, koji se zatim beleže tri puta dnevno tokom naredna tri meseca, tj. dok ne postane sigurno da se više ne javljaju. Kod visokih potencija simptomi se prate i beleže i godinu dana posle konzumiranja ispitivane supstance. Da bi supstanca bila dokazana u potpunosti kao homeopatski lek, neophodno je:

• da su zabeleženi svi simptomi koje je kod zdravih ljudi izazvala u sirovom obliku, niskim i visokim potencijama;
• da su zabeleženi svi simptomi na mentalnom, emotivnom i fizičkom nivou;
• da su isti simptomi izlečeni kod bolesnih osoba posle davanja tog leka.

Tako stvorena slika homeopatskog leka, totalitet leka, unosi se u knjige homeopatskih lekova koje se zovu materije medike i koristi se dalje u praksi.