Hladnog julskog dana, negde na severozapadu Nemačke dok kiša i vetar šibaju nežne izdanke organske bašte, kroz meterološki metež probija se Nada Davidovac. Čini se potpuno neosetljiva na spoljne distrakcije, fokusirana na plodove koje koristi u svojoj homeopatskoj praksi i čiju magičnu suštinu dobro poznaje. To je slika koja me prati i danima kasnije, kada u podnevnoj vrelini asfalta razmišljam o mis Marpl sveta homeopatije. Radoznalost i istančan sluh za ljude i delikatne slojeve kojima su obavijeni, za Nadu su glavne alatke koje joj koriste u radu ali i u životu. Ne može se odvojiti Nada homeopata ili Nada farmaceut od Nade privatno, jer ona je radoznalost i ljubav prema istraživanju primenila na sve aspekte svog života, te sa podjednakim žarom istražuje i sebe, i svet oko sebe.

Mr farm. Nada Davidovac pionir je u svom polju. Mada, to nije nešto što, kako sama kaže, svesno bira ali se nekako uvek dešava. Jedina u Srbiji u svojoj apoteci pored lekova alopatske medicine ima laboratoriju za spravljanje homeopatskih preparata. Svi preparati se spravljaju ručno, po propisima nemačke farmakopeje, onako kako su se izrađivali i u vreme Semjuela Hanemana, osnivača homeopatije.

Taj duh koji želi da istražuje i otkriva Nadu prati celog života, iako su joj roditelji bili ekonomisti, nju ta grana nikada nije zanimala. Još u osnovnoj školi bila je zavedena čarima hemije i upravo to je za nju bila igra: set za hemiju i izvođenje kućnih eksperimenata. Nakon srednje škole upisuje farmaciju u Beogradu i za sobom ostavlja miran Novi Sad u koji će se vratiti i u kome će započeti svoj pionirski poduhvat. Kada priča o danima na studijama, kaže kako su je oduvek zanimala istraživanja te da fakultet farmacije nije baš odgovorio toj radosti otkrivanja.

"Bio je previše dug put do predmeta koji su zaista naša struka, i ne nalazim da je bilo previše izazovno. Opet, kada sam počela da radim, radila sam najbolje što umem: svaki dan pročitaš nešto novo kako bi proširio neku bazu znanja i bio što kompetentniji za svoj posao. Međutim, negde krajem devedesetih prvi put sam čula za homeopatiju i bilo mi je strašno krivo što nisam bila prva generacija polaznika škole homeopatije", rekla je ona. Odmah je po opisu principa homeopatije shvatila kako bi joj to polje omogućilo da istražuje, te unapređuje i svoje znanje i svoj duh. Upisuje i završava LICH (London International Coledge of Clasical Homeopathy) i Belgijsku školu u Novom Sadu, kao i nemačke kurseve A, B, C i D na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

PageBreak

Kroz homeopatsko lečenje možete videti koliko se ljudi razlikuju

Princip homeopatije u potpunosti je rezonirao sa Nadinim shvatanjem da je isceljenje nepotpuno ukoliko u tom procesu nije zastupljena i naša duša.

Kako sama kaže, homeopatija i ona su se odmah prepoznale, te je i pored složenosti procesa za Nadu homeopatija bila i ostala neodoljivo zarazna: "Ovakav pristup vas prosto vuče da radi jednog pacijenta prevrnete i po dvadeset knjiga, da proučavate i tragate za pravim lekom za tu osobu.

Kroz homeopatiju sam mnoge ljude bolje shvatila, ali sam bolje shvatila i sebe i svoju decu, jer kroz homeopatsko lečenje možete zaista da vidite koliko se ljudi razlikuju, koliko se razlikuju njihove suštine i pokretačke energije. Sve te različitosti u homeopatiji potpuno dobijaju smisao kada ih spojimo sa fizičkim simptomima. Ne možete a da se ne zainteresujete za neki problem: ispred vas je čovek koji vam na sebi svojstven način kazuje o tegobi koju ima, a vi morate da pazite i kako ga slušate i kako obrađujete informacije. Način na koji se vode intervjui u homeopatiji može da se uporedi sa umetnošću. A nakon toga morate da znate kako te informacije da koristite."

Sa upoznavanjem homeopatije došla su i druga znanja i uvidi, jer kako kaže Nada, homeopatska zajednica je prilično otvorena za različite alternative: "Kroz druženje sa kolegama polako sam ulazila u taj svet, svet u kome je sve u prirodi povezano i smisleno, koji daje dublji osećaj povezanosti bića sa prirodnim okruženjem. Takođe, kroz efekte homeopatskog lečenja, koje ne deluje samo na bolest fizičkog tela, već i na izmenjenu percepciju stvarnosti, na vaše strahove i tegobe duše, shvatite da postoji beskonačno polje mogućnosti za duboko izlečenje."

Koliko je i da li je bilo teško biti prvi u nečemu, budući da jedini spravljate homeopatske preparate?

"Apoteka koju sam osnovala prva je u Srbiji, a mislim i na teritoriji bivše Jugoslavije, koja ručno izrađuje homeopatske lekove od originalnih polaznih tinktura. Meni, farmaceutu i homeopati, bilo je najprirodnije da izrađujem homeopatske lekove. Da bih se upustila u to, bila mi je potrebna praksa koju sam stekla u Beču, u apoteci koja izrađuje homeopatske lekove. Pored potrebe za uvoznim sirovinama i ambalažom, veliki problem predstavlja širok dijapazon homeopatskih lekova. Polazne supstance koje se koriste za njihovo dobijanje najčešće su biljnog, mineralnog i životinjskog porekla, što znači da lek koji individualno odgovara konstituciji pacijenta i podstiče ga na izlečenje može biti bilo koja biljka, mineral ili životinja.

Ove supstance se razblažuju na homeopatski način i u homeopatiji se za konstituciono lečenje koristi preko 6.000 različitih monokomponentnih homeopatskih lekova. Odabir homeopatskih sredstava na homeopatski nerazvijenom tržištu Srbije predstavlja veliki izazov. Na svu sreću, postoje i homeopatski lekovi koji pored konstituciong dejstva imaju primenu i kao lekovi prve pomoći za određene tegobe.

PageBreak

Alopatska medicina

Na primer, Arsenicum kao odličan lek kod dijareje, Arnica kod šoka povrede krvarenja i podliva, Belladonna za nagli nastup visoke temperature, Nux vomica kod problema usled prejedanja i mamurluka, Alium cepa za curenje nosa sa bistrim sekretom i suzenjem i peckanjem očiju, i dr. Trudimo se da za svakog pacijenta napravimo odgovarajući lek. Veliki problem predstavlja nedovoljno poznavanje homeopatskih principa, što je razlog da nam se pacijenti javljaju sa očekivanjem da se baš za svaku bolest, pa i najteže, u apoteci može kupiti lek.

Tada smo u situaciji da im objašnjavamo kako se u apoteci mogu kupiti lekovi za akutne tegobe koje kraće traju i ne ugrožavaju život, ili imaju palijativno dejstvo, a da se za lečenje težih oboljenja, ozbiljnih kardioloških tegoba, oboljenja endokrinog sistema, kancera i dr., moraju obratiti lekaru za konvencionalnu terapiju i homeopati za konstituciono lečenje (individualni tretman). Za teška oboljenja ni u homeopatiji nema lakih rešenja."

Šta po vama nedostaje alopatskoj medicini?

"Alopatska medicina, nažalost, ima mehanicistički pristup i pacijenta ne posmatra kao celovito biće. Postoji specijalista za svaki organski sistem i protokoli za lečenje, isti za sve pacijente sa istom dijagnozom. Individualizacija ne postoji, a ono što ne funkcioniše dobro, po mogućnosti se hirurški odstranjuje. Međutim, mi nismo samo skup različitih organskih sistema koji nezavisno rade. Lekari često shvataju da je neko oboljenje kod određenog pacijenta posledica stresa ili šoka. Ipak, terapija ostaje ista, uslovljena dijagnozom, bez obzira na uzrok. Alopatska medicina nema mogućnosti da individualizuje, da uvaži specifične simptome pacijenta, druge tegobe, emotivna stanja, posledice šoka, straha, itd. Ona deluje samo na fizičko telo, ne uzimajući u obzir mentalno i emotivno stanje pacijenta, što predstavlja prepreku izlečenju."

Na koji način je moguće izmeniti stav ljudi prema holističkom pristupu lečenju, jer obično uz to stoji predrasuda da tamo gde nije umešana merljiva i egzaktna nauka nema ni rezultata?

"Napredak nauke i medicine stvorio nam je uverenje da je moguće proniknuti u sve prirodne procese i demistifikovati ih. No, da li je to baš sve tako? Uprkos uvreženom shvatanju da su svi mehanizmi delovanja alopatskih lekova poznati, treba da znamo da to, ipak, nije uvek istina. Na primer, mehanizam dejstva anestetika još uvek nije rasvetljen, ali se oni redovno koriste pri hirurškim intervencijama. Pored toga, svi znamo da postoje pacijenti kod kojih dolazi do čudesnih izlečenja neizlečivih bolesti, koja medicina nije u stanju da objasni.

Homeopatskim lekovima često se osporava kredibilitet zbog velikog razblaženja i "odsustva materijalne supstance" u njima po Avogadrovom broju. Homeopatski lekovi se ne ugrađuju u biohemijske procese u organizmu, oni stimulišu njegov prirodni odbrambeni mehanizam, što znači da je prisutna energija za stimulaciju. Mislim da bi Ajnštajnu to bilo dovoljno, materija ili energija... Zar nije svejedno?

O efektu homeopatskih lekova govori dugogodišnja praksa, jer homeopatija još uvek koristi lekove koje je koristila i pre 200 godina. I nijedan nikada nije povučen, niti je otkriveno da izaziva neku drugu bolest, nijedan nije naškodio nekome, zahvaljujući velikom razblaženju ovi lekovi se sa sigurnošću godinama koriste tokom trudnoće, kod beba, starih. Bitno je samo razumeti principe i koristiti ih pametno. Zadnjih godina proizvođači homeopatskih lekova izvode kliničke studije koje dokazuju efikasnosti i bezbednost homeopatskih lekova. Oni u više od 80 posto slučajeva dovode do izlečenja ili značajnog poboljšanja simptoma, na siguran i bezbedan način."

Šta je za vas napredak i da li je evolucija svesti stvar truda ili predodređenosti?

"Napredak je upravo buđenje i evolucija svesti. Homeopatsko lečenje olakšava da dosegnemo svesnost, jer nam pomaže da se oslobodimo potisnutih i blokiranih emocija, vezanosti za sopstveni veštački identitet koji smo još davno, kao deca stvorili kao kompenzaciju za svoju ranjivost. Homeopatski lek ne menja ono ko i šta jesmo, on nas povezuje sa onim vidom našeg bića koje se nikada ne menja, omogućava buđenje svih potencijala osobe i ispunjenje sopstvene sudbine. Homeopatsko lečenje nije jedna poseta homeopati, to je proces, rad na sebi.

Na skoro istovetan način Majkl Braun u svojoj knjizi Proces prisutnosti, opisuje efekte veće svesnosti sadašnjeg trenutka. Smatram da evolucija svesti zahteva konstantan trud, ali da je olakšanje koje se rađa vredno toga."

Šta je za vas vrlina kojoj bi, možda, trebalo da težimo kako bismo evoluirali?

"Možda pre svega skromnost. Imam osećaj da je čovečanstvo razvilo uverenje da smo shvatili kako priroda funkcioniše i da kao gospodari tog znanja možemo sve da kontrolišemo. Kao da smo se previše osilili, da smo razvili osećaj kako sve zavisi baš od nas. A onda nas priroda s vremena na vreme iznenadi i demantuje... Zatim znatiželja, ne odbijati nešto pre nego što to upoznamo i, naravno, dobra namera."