Ono što je karakteristično za doktorku Nadu jeste blagost kojom odiše, njeno spokojstvo i mir koji se oseća u glasu. Kada se sve ono o čemu smo razgovarale stavi na papir, nedostaje njen ton kojim širi tu beskrajno pozitivnu, a blagu energiju. Retko kad sam imala priliku da sretnem nekoga ko toliko zna, ko je postigao toliko u životu, a ko je ujedno toliko jednostavan i skroman. A tu je i njena širina. Bezgranična. Radoznala je da upoznaje nove ljude, raduje se svakom čoveku, svakoj razmeni energije sa drugima.

U odnosu sa njom oseća se čista energija, toplina kojom zrači je takva da se u njenom društvu osećate ne samo privilegovano, već i prihvaćeno takvim kakvi ste. U jednom delu razgovora je pomenula dobro poznatu rečenicu iz transakcione analize "Ja sam ok, ti si ok", i to je tačno ono kako sam se osećala u ta dva-tri sata, koliko sam imala priliku da provedem sa njom.

Ali, vratimo se na početak priče. Kako to često biva kada se otvori jedan put, otvaraju se i drugi. Tako je Nada otišla u Nemačku, za svojom ljubavlju, i tek je tamo otkrila svoj afinitet prema svemu čime se danas bavi. Upisala je studije socijalne pedagogije sa težištem na radu sa mladima i edukaciji odraslih. Tako je Nada, u to vreme već udata, sa 23 godine otkrila svet psihologije, svet u kom je danas, posle nekoliko decenija, na samom vrhu. Ne samo da perfektno vlada znanjima koja je tokom višedecenijskog rada stekla, već je otišla i korak napred, formiravši koncept koji pomaže firmama da utiču na produktivnost zaposlenih, tako što preventivno brinu o njihovom zdravlju.

Želja za znanjem i usavršavanjem moje sagovornice nikada nije prestala. Nakon završenih studija, shvatila je da sve što je naučila nije dovoljno, a da se u toj oblasti ipak može napraviti puno. I onda kada bi većina rekla "Sad sam završila, sad mogu da radim", Nada je zapravo bila na novom početku. Započela je nove edukacije, prvo transakcione analize, zatim je prošla kroz edukacije raznih metode sa područja holističko-humanističke psihologije, i otprilike u to vreme je osnovala Udruženje koje se bavi mentalnim zdravljem imigranata u Nemačkoj.

Šta vas je motivisalo da osnujete Udruženje za mentalno zdravlje imigranata? Da li je to bila vaša originalna ideja, i da li ste na nju došli zahvaljujući sopstvenom iskustvu življenja u tuđoj zemlji?

Da, to je bila moja originalna ideja i to je bila tema mog diplomskog rada. Želela sam da napravim razliku između onih faktora koji utiču na mentalno zdravlje onih koji su došli u Nemačku i onih koji su tamo rođeni. Primetila sam da su uzroci depresija imigranata drugačiji nego kod ljudi koji su iz Nemačke, i da je činjenica da je neko imigrant imala veliki uticaj na njegovo mentalno zdravlje. Depresije su, na primer, izraženije kod imigranata. Ipak, slučajno sam počela da se bavim ovom temom još dublje. Radila sam pismeni ispit kod jednog docenta, i taj ispit sam završila komentarom da ne mogu da zamislim da radim sa zavisnicima. Taj docent je prokomentarisao "da se kladimo da možeš". Na osnovu razgovora sa njim sam shvatila zašto sam smatrala da ja to ne mogu. Naime, u mojoj socijalnoj sredini bilo je problema koji su bili vezani za alkohol, pa me je to jako interesovalo, a sa druge strane, osvestila sam svoj otpor prema tome.

To je na neki način bio znak da baš time treba da se bavim, i ubrzo zatim sam osnovala Udruženje za rad sa imigrantima, i počela sam da radim sa njima. Naravno, nakon što sam završila još jednu edukaciju za terapeuta za rad sa zavisnicima.

Iz vaše radne biografije se vidi da nikad niste prestali sa usavršavanjem i obrazovanjem, vaša edukacija je konstantna. Ipak, najpoznatiji ste kao NLP master trener, što je zapravo najviši nivo u NLP-u (Neuro-lingvističko programiranje).

Da bih mogla da radim sa ljudima, posle prvih studija sam krenula na edukaciju transakcione analize. Treneri koje sam imala na toj edukaciji su bili učenici NLP-a. Oni su bili među prvima u Nemačkoj koji su se upoznavali sa NLP-om i bili su oduševljeni. U ono vreme su pokušavali da nam dočaraju kako je to moćno. Ja sam ipak tada mislila da meni NLP ne treba pa sam nastavila da izučavam mnoge druge moćne metode kao što je geštalt terapija, hipnoterapija, psihodrama, terapija razgovorom po Rodžersu, da bih na kraju zaključila da je NLP ipak najbolja metoda za mene, jer sadrži sve važne elemente svih metoda koje sam prethodno izučavala. Zatim sam završila sve nivoe NLP-a, i već 16 godina sam NLP master trener.

Dakle, NLP se pokazao kao najdelotvornija metoda ne samo za vaše klijente nego i za vas lično?

To je svakako najdelotvornija metoda jer je kreirana od elemenata koji su zaslužni za uspeh. NLP je nastao tako što su Ričard Bendler i Džon Grinder proučavali različite metode koje doprinose uspehu, i iz kojih su izdvajali ono što se pokazivalo kao najefikasnije. Takođe su posmatrali i analizirali uspešne ljude i od elemenata koje su smatrali relevantnim za uspeh "sklopili" su Neurolingvističko programiranje.

PageBreak

Energija i čista svest

U radu sa pacijentima koristite i Hristovu energiju. Šta to zapravo znači?

Postoje različite vrste energetskog rada, u koje spadaju šamanski rituali, reiki i brojne druge metode koje se baziraju na određenim energijama. Pitanje je kako mi te energije nazivamo. Pominje se često reiki energija. Ako smo mi dostupni za reiki energiju, onda je to kanal preko kog ta energija može da se prenese u radu sa pacijentima. Isto tako postoji energija koja se zove Hristova energija. To je energija koja se mentalno može prizvati kad je čovek dostupan za tako nešto. Kada se terapeut usmeri na osobu koja ima probleme, na primer sa kičmom, recimo da je kičma iskrivljena, dovoljna je jedna misao od strane terapeuta i da se kičma ispravi i telo dovede u ravnotežu.

Da li korišćenje Hristove energije može da se dovede u vezu sa duhovnim razvojem?

Ljudi na različite načine definišu duhovni razvoj. Kad ja mislim na duhovni razvoj, shvatam da postoji nešto što sve ljude povezuje, shvatam da ja imam tu povezanost i određene mogućnosti za razvoj. Postoji nešto što je ispod nulte tačke, što više nije ni energija nego je čista svest. Kad smo spojeni sa čistom svešću, koju bi neki nazvali Bogom, onda je moguće doživeti promenu i upravljati tom energijom da bi se dogodile promene. To za mene znači razvoj, kada znam da postoji mogućnost da na taj način napredujem.

Kada se uči na taj način, radi se na proširivanju svesti. To nije nešto što se teoretski može naučiti, već znači da ako neko želi, onda će krenuti tim putem i osvestiće ono što je već poznato kao energija. Potrebno je stvarno se baviti time. To nije nešto što se može pročitati u knjigama ili naučiti od nekoga ko to može da nam pokaže, jer je neophodno da smo spremni da radimo to što želimo, da smo spremni da budemo čist kanal, otvoren kanal, otvoreni za druge ljude. Dakle, ako nismo spremni, ako nemamo odnos prema sebi i prema drugima "Ja sam ok, ti si ok", onda nećemo imati nikakvog uspeha ni u najobičnijoj komunikaciji.

Izuzetno ste angažovani i aktivni. Odakle crpite energiju za sve to što radite i čime se bavite?

Mislim da je to sasvim jednostavno - ljubav prema ljudima. To je nešto što verovatno nosim iz detinjstva. Otac mi je jednom prilikom rekao "rođeni pedagog". Tada mu nisam verovala, trebalo je da prođe mnogo godina da bih shvatila da je to ono što me stvarno zanima. Imala sam sreću i mogućnost da živim u takvom području gde mi je bilo moguće da radim i da učim. A imala sam i dovoljno vremena da učim svih ovih godina koje su za mnom - vremena dovoljno za sve.

Imate četiri odrasla sina. Kako ste uspeli da balansirate profesionalne i roditeljske obaveze, naročito kad se uzme u obzir da ste i u periodu podizanja dece konstantno radili, učili i usavršavali se?

Ja sam sigurna da samo zadovoljna majka može biti dobra majka. A ja bih bila jako nezadovljna da nisam radila i učila. Imala sam i muža koji me je podržavao, sve je bilo samo pitanje dogovora tako da je sve bilo moguće.

Mislim da sam svojim sinovima bila čvrst oslonac i da su oni bili zadovoljni. Oni su odrasli po nemačkom sistemu, već kao mali, svako je imao svoje dužnosti, uvek su odrastali kao samostalni bez obzira što smo mi bili tu. Uvek sam imala mogućnost da prilagodim posao svojim privatnim obavezama prema deci, ali i svojim potrebama, i uvek sam imala podršku muža.

Imate prelepu kuću na obali mora, kod Biograda, u kojoj se održavaju NLP treninzi. Svi koji su bili u vašoj kući kažu da se u njoj oseća vaša energija, da je bukvalno opipljiva. Kako to objašnjavate?

Verovatno je u pitanju to da se međusobno privuku ljudi sličnih energija. I kad se nekoliko takvih ljudi nađe, onda profitiramo svi, na različite načine. Jer svi unosimo ono najbolje što možemo da damo drugima. Ne samo naša znanja, sposobnosti, nego i našu međusobnu ljubav.

Angažovani ste u okviru velikih kompanija kao što je Bosh, ENBW, Gradska uprava Štutgarta. U pitanju je zanimanje kakvo kod nas ni ne postoji. Objasnite nam šta je tačno ono što radite u tim kompanijama.

Ja sam studirala različite studije, različite pravce, socijalnu pedagogiju, pedagošku psihologiju, zdravstvenu pedagogiju i psihologiju. Na psihologiji sam i doktorirala i kao relativno mlada sam napravila jedan koncept da pokažem firmama, odnosno rukovodiocima, da se isplati ponuditi njihovim radnicima mogućnost da reše svoje probleme zdravstvene prirode kao što su zavisnost, depresija ili slično. Izračunala sam koliko košta jedan radnik kome se ne pomogne, koji zbog nekog problema ne može u poslu da se angažuje sto posto. Kada se to predstavi rukovodiocima, odmah im bude jasno da uz sistem koji predlažem mogu da uštede veoma mnogo novca i da istovremeno omoguće svojim radnicima da budu zdravi, zadovoljni, produktivni.

Tako sam oformila jednu metodu koja do tada nije postojala u Nemačkoj. Ideja je da ne čekamo da neko dođe u savetovalište, kada je možda prekasno, već da firmama ponudimo da se preventivno bavimo zdravljem njihovih radnika. Sve ovo sam pokrenula još pre 30 godina, prvo sa jednom firmom, a kada se pokazalo da su radnici zadovoljni, da je to isplativo, preporučili su me drugim firmama, i tako je to krenulo. Vremenom su se menjale potrebe ljudi u firmama na svim hijerarhijskim nivoima. Na primer, zavisnost više nije bila aktuelna kao na početku, ali smo zato prošli kroz faze depresija, stalnih strahova. A onda je počeo rad sa rukovodiocima, sa menadžerima. Sa njima smo radili koučing. Koučing nije savetovanje, nego je koučing podrška koju kouč daje svom klijentu, da u sebi pronađe sve one resurse koji su mu potrebni da postigne uspeh ili da napravi promenu.

PageBreak

Prilagodljivost je tajna uspešnosti

To su oni resursi koje imamo, ali kojih nismo svesni. I onda sam počela da više radim koučing, a manje terapije, tako da svaka od tih firmi sad radi na razvoju ljudskih resursa, razvoju organizacija, koriste mogućnost da njihovi saradnici menadžeri dobiju koučing, ali da oni postanu koučevi za svoje zaposlene. Oformila sam i jednu edukaciju koja se zove "Menadžer kao kouč". Menadžeri se edukuju kako da uče teoriju i odgovaraju na postavljena pitanja kod kuće, a onda dođu na praktični deo edukacije gde uče kako se radi koučing.

Predajete i na Štutgartskom univerzitetu...

Da, predajem po Bolonji, i to za sve studente svih fakulteta. Predmet se zove ključne kvalifikacije. To zapravo podrazumeva kvalifikacije za planiranje karijere, pregovaračke veštine, vođenje razgovora, stres menadžment i menadžment samog sebe. Kroz ovaj predmet se uči kako uspostaviti kontakt, zatim kako upravljati procesima, a jedna od najvažnijih kompetencija je sposobnost prilagođavanja. Dakle, ako nam nešto ne donosi rezultate kakve želimo, znači da moramo nešto da promenimo. I to je sve što nam je potrebno da bismo bili uspešni: odnos sa ljudima, poznavanje procesa koji obavljamo i da smo prilagodljivi. Ne samo fleksibilni, nego baš prilagodljivi različitim situacijama.

Koje su vaše najveće životne vrednosti, šta je ono što vas pokreće, inspiriše?

Često u različitim situacijama proveravam koje su moje najviše vrednosti i mogu reći i u teoriji i praksi da je to sloboda, sloboda izbora onoga što radim, s kim radim, da mogu u svako doba da odlučim šta je za mene važno. Druga moja visoka vrednost je intelektualni rad, zatim rad sa ljudima. Onda, privlači me sve što je novo, što mi daje ideju da budem kreativna na nekom području. Ima mnogo toga što ne znam, na primer ne znam da pevam, nisam sportski tip, ne znam da crtam, ali sam zato na nekim drugim područjima dobra, i ako imam neku ideju, istrajna sam da to sprovedem u delo.

Toliko toga ste već postigli, da li mislite da možete još, da li ima nešto čemu posebno težite ili vam je cilj u nekoj bližoj ili daljoj budućnosti?

Da! Ono što je u Nemačkoj izuzetno zastupljeno, a u Srbiji i Hrvatskoj nažalost ne postoji, jeste zdravstvena pedagogija. To je nešto na čemu planiram da radim u narednom periodu u svim zemljama našeg govornog područja zato što je potreba za tim jako velika. Ljudi koji imaju zdravstvene probleme nemaju dobre mogućnosti da nauče kako da se sa njima nose i kako sami sebi da pomognu. Doktori nemaju tu ulogu, oni mogu da daju savet, ali ne znaju da nauče pacijente metodama opuštanja, kao što su autogeni trening, relaksacija mišića, vizualizacija, fokusing i druge, i to je područje za zdravstvenu pedagogiju. To je zanimanje koje će se obavljati u raznim zdravstvenim centrima, u bolnicama, privatnim ordinacijama. U Nemačkoj je to pokriveno zdravstvenim osiguranjem. Na ovim prostorima je to inovacija, s čijim uvođenjem treba što pre započeti.

Takođe želim da pomažem ljudima da nađu za sebe onu metodu koja im najviše leži kako bi mogli sami sebi da pomognu. Dakle, pomoć radi samopomoći. To mi je jedan od ciljeva na poslovnom području. Sledeći cilj mi je da u julu odem u Brazil na tri nedelje da radim sa jednim šamanom i tamo ću učiti šamanske tehnike, specijalne spiritualne operacije. To znači operacije bez noža, a u kojima se vida rana koja prođe za par sati. Posle toga planiram da idem u Indiju, tamo postoje Palmine biblioteke, odnosno postoje listovi na kojima je zapisana svačija sudbina. Samo ono što želimo da saznamo na kraju i saznamo, odnosno, biće nam pročitano samo ono što želimo da znamo. Za mene je to fascinantno. Posle planiram da idem na Filipine gde se takođe bave spiritualnim operacijama. Imam još dosta privatnih planova kojima se radujem.

Izgleda da su vam putovanja veoma važna. Šta je ono što na putovanjima ostavlja poseban utisak na vas?

Na svim putovanjima sva moja pažnja je usmerena ka ljudima koje srećem. Na primer, na putovanju kroz Južnu Ameriku interesovalo me je da vidim kako žive, čime se bave, da vidim prostorije u kojima spavaju. Bilo mi je interesantno da su po prozorima postavljene lobanje pradedova, dok se u istoj prostoriji oko ognjišta igraju hrčci. I ta lakoća sa kojom žive, taj smeh koji imaju, to je nešto što unosi radost, što je ostalo u meni i dugo nakon što sam se vratila s puta.

Dosta vremena provodite u radu sa ljudima. Koliko vam znači vreme kada ostanete sami sa sobom?

Povremeno sam vrlo rado sama, vrlo rado čitam, ali znam sebe, i kad čitam pa se neko pojavi, ja se odmah obradujem!

Doktorka Nada Kaiser bila je gošća Beograda sredinom maja 2012. godine i tom prilikom je držala obuku za Wingwave koučeve. Iskoristili smo prilku da razgovaramo sa ovom izuzetnom ženom, koja može da se pohvali brojnim zvanjima koja je godinama sticala. Doktorirala je psihologiju, završila socijalnu pedagogiju, pedagošku psihologiju, zdravstvenu pedagogiju i psihologiju. Uz to je psihoterapeut sa evropskim sertifikatom (ECP), NLP master trener, Wingwave kouč i trener. Predaje na Univerzitetu u Štutgartu, gde živi više od trideset godina.