Hiperaktivnu Ljiljanu Stefanović, magistra kineske tradicionalne medicine (TKM) i predsednika Centra za promociju TKM u Srbiji intervjuisala sam u Beogradu između dva leta. Gotovo da je drugačije i nije moguće zaustaviti, do na razmeđu između dva putovanja jer je šest meseci godišnje negde u svetu gde praktikuje, usavršava i podučava čudesno znanje staro tri hiljade godina.

Tradicionalna kineska medicina jeste najstariji i u kontinuitetu praktikovani naučni medicinski sistem u svetu. To nije narodna medicina niti nadrilekarstvo, već složen i precizan sistem zdravstvene zaštite koji je ozvaničila i Svetska zdravstvena organizacija, prema čijim je podacima to i najzastupljeniji metod lečenja u svetu (između ostalog i zato što se njome leči najbrojniji narod na svetu), iza kojeg slede homeopatija, fitofarmacija, pa tek onda klasična zapadna medicina.

Ljiljana je rođena u Staroj Pazovi, sa 14 godina došla je u Beograd i završila srednju medicinsku školu. Udala se, rodila ćerku i sina, a sticajem životnih okolnosti osamdesete se obrela u Americi. TKM je susrela kada je njoj bila potrebna pomoć. Zbog problema sa kičmom otišla je kod lekara koji je praktikovao tradicionalnu kinesku medicinu i nakon toga sve je bilo rešeno: i njen problem i njena budućnost. Odlučila je čime će se baviti, upisala četvorogodišnji fakultet za TKM, i magistrala na Northwestern Health Sciences University u Minesoti. Njena ćerka krenula je majčinim stopama i doktorirala TKM.

Kako je bilo studirati TKM?

- Studije kineske medicine samo su početak doživotnog učenja, priča Ljiljana Stefanović. Veoma su interesantne jer paralelno studirate istočnu i zapadnu medicinu, pa možete da poredite prednosti i mane jedne u odnosu na drugu. TKM ulazi na velika vrata u celom svetu zato što je jeftina, ima holistički pristup, što znači da za svakog čoveka ima poseban, individualan odgovor i zato što njene dijagnostičke metode nisu agresivne.

Zapadna medicina je teška za studiranje, ali je lakša u praktikovanju jer je sve standardizovano: za određenu bolest, ili problem dobija se određeni lek ili se primeni propisani postupak, zato se često kaže da istočna medicina leči čoveka, a zapadna dijagnozu. Suštinski, TKM je preventivna i njen cilj je da uči ljude da budu zdravi: kako da spavaju, šta treba da jedu, kako da postupaju sa svojim telom. Godinama se baveći ovim, došla sam do zaključka da je filozofija zdravog života svuda na zemlji ista, jer i u Kini postoji izreka: doručkuj sam, ručak podeli s prijateljem, a večeru daj neprijatelju.

Ono što sam na fakultetu naučila bile su u stvari smernice kako dalje da se služim knjigama i na koji način da proširujem svoje znanje, a materija je toliko ogromna da vas stalno iznova vraća na knjige. Pre svega zato što je TKM individualna, jer na ovom svetu ne postoje dva ista čoveka. Kada bih ponovo morala da se opredelim za svoj životni poziv to bi opet bila TKM, jer mi ta nauka neće dozvoliti da ostarim zato što stalno mozak tera da radi.

Koje su osnovne i najznačajnije razlike razlike u poimanju čoveka i bolesti između kineske tradicionalne i zapadne medicine?

- Mnogo veće od terminološkog neslaganja. Iako zvanično priznata od strane Svetske zdravstvene organizacije kao grana medicine, u zapadnom svetu ipak, i dalje postoje oprečna mišljenja o njoj i njenom delovanju. Mnogi je još uvek nazivaju alternativnom, ili se čak akupunkturi, njenom najpoznatijem delu pripisuju magijske i religijske konotacije. Ona je, u stvari, samo druga vrsta medicine nastala vekovnim taloženjem informacija i zajedno s homeopatijom i ajurvedom spada u studijske nauke: ne može nešto o čijem postojanju imamo pisane tragove stare tri hiljade godina da bude alternativa bilo kojoj drugoj srodnoj nauci ili metodi.

Iako često svedoci izlečenja nekih bolesti uz pomoć TKM, pristalice zapadne medicine će to objasniti pukom slučajnošću ili placebo efektom. Glavni razlog ovakvog shvatanja leži u nedovoljnoj informisanosti i nepoznavanju osnovnih filozofskih principa na kojima se zasniva kineska medicina. Drugi razlog su potpuno suprotna shvatanja Istoka i Zapada o čoveku i njegovom organizmu i samoj prirodi bolesti. Zapadna medicina koncentriše se na simptome oboljenja i načine na koji oni mogu da budu kontrolisani ili otklonjeni. Svako oboljenje posmatrano je za sebe.

Nastavak članka